("Umorni ratnici - beskućnici", NIN br. 2624)

      Na temu "Beskućništvo penzionisanih vojnih lica, dugo čak i po deset godina" koja je obrađena kao Apel očajnih i obespravljenih, i na 13 stranica dostavljen mnogima u zemlji, vi izdiktiraste u novinarsko pero, a NIN objavi: "Možda je surovo, ali VJ mora da bude okrenuta mladima koji dolaze. To nismo mi koji idemo u penziju."
       Razgovaralo se o tome zašto je VJ poslala u penziju poslednjih godina oko 2 000 starešina koji nemaju nikakav stan, a u isto vreme više hiljada stanova dala mladima.
       Sad znamo da to jeste surovo (kako mi beskućnici odavno tvrdimo), ali da su mladi potrebniji.
       Nismo znali da se moral i motivacija mladih može i sme graditi na otimanju tuđeg i uništavanju života najstarijih, na njihovim dugogodišnjim patnjama u beskućništvu, na kuluku i nadničenju, na noćnoj stražarskoj službi da bi preživeli.
       Zašto im se daje naše, nas u sedmoj deceniji života, koji umiremo pod tuđim krovom? Zašto mlađima, ako probleme treba tako rešavati, nisu dali svoje generali iz vojnog vrha, svi koji su se izređali na raznim funkcijama ovih godina?
       Verujemo da će neverovatna i porazna istina o svemu što nam je učinjeno stići do svih kojima smo se obratili.
      
       BRANIMIR BAJIĆ,
       Beograd