Trenutno je teško zamisliti drugačiji ishod osim da Vuk Obradović bude uklonjen iz vladajućih političkih krugova. To su pravila igre. Sistem funkcioniše

      Razlika između slučaja Levinski i slučaja Vuka Obradovića, predsednika Socijaldemokratije i potpredsednika Vlade Srbije, jeste u tome što je u američkoj aferi na kraju utvrđeno kako u centru nije bila seksualna afera, nego navođenje na krivokletstvo. Bil Klinton se održao u sedlu, ali osramoćen. Sistem je pokazao da funkcioniše.
       U našem slučaju u središtu je baš seksualna afera - jeste bilo, nije bilo - i šta se tačno dogodilo, ostaje izvan domašaja publike, pa verovatno i velikog broja aktera ovog događaja.
       Žuč koja se lila na sednici Glavnog odbora Socijaldemokratije daleko prevazilazi značaj pitanja da li je neko nekog u mraku uhvatio za zadnjicu, makar borci za ženska prava i ne bili skloni da potcenjuju ovaj problem. Ličilo je, to, dakle, na klasičan obračun na kakav smo navikli, a nov je bio samo teren na kome se cela stvar odvijala. Šef Socijaldemokratije je, na kraju, većinom glasova, ostao na svom mestu. Znači li to da je nevin?
       To znači samo to da su oni koji su pokrenuli celu operaciju morali da se bolje potrude da dokažu da je kriv, ako ni zbog čega drugog, onda zbog tih žena u ime kojih su započeli celu stvar a koje su ovakvim ishodom dovedene u nepodnošljiv položaj. Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da su u politici najopasniji amateri.
       U odbranu časti napadača (eto kakvi su to napadači, da ih treba braniti) treba reći da oni, zbilja, ne izgledaju kao skup protuva spremnih da tako gadno okaljaju čoveka samo da bi ga maknuli sa čela stranke. Najzad, njih nije ni tako malo - protiv Obradovića izjasnili su se skoro svi republički poslanici Socijaldemokratije, plus dva savezna, plus savezni ministar - mada je to baš ono što je čudno. Kakva je to podela - svi poslanici veruju da je Obradović zgrešio, a "neposlanici" ne veruju.
       Sve u svemu, tri su mogućnosti:
       a) u pitanju je seksualno uznemiravanje
       b) u pitanju je zavera protiv Vuka Obradovića
       v) u pitanju je seksualno uznemiravanje i zavera
      
       Triler
       Sa utvrđivanjem seksualnog uznemiravanja - harasmenta, kako se to kaže otkako je ta pojava institucionalizovana kao problem, uvek je muka, i ne kaže se uzalud da su ga izmislili američki advokati da bi mogli da zgrću pare. Stvar je prosto u tome da ono što je za nekog seksualno spopadanje, za nekog drugog je možda tek nešto manje romantično udvaranje. Istina je da se već nedelju-dve pronose glasovi o nepodopštinama potpredsednika republičke vlade, i da o tome znaju i govore najviši - naj-najviši - funkcioneri. Sa druge strane, ako je Obradovićev seksualni zulum baš toliki, kako je moguće da to na neki način nije ranije postalo problem, nego se kao afera počelo da zaošijava tek poslednjih četiri-pet dana. Sada se obelodanjuju i navodni Obradovićevi grubi faulovi prema ženskom svetu stari i po više godina.
       Postojeći status je sledeći: četiri socijaldemokratkinje dale su pismene izjave o tome da su seksualno uznemiravane od strane šefa stranke, ali je za sada jedina LJiljana Nestorović, portparol SD, preuzela na sebe neprijatnost da preciznije obrazloži šta se tačno događalo i tako građanima Srbije pružila priliku da sami procene da li je granica pređena. Posle svega, nije se mogla osećati kao neko ko je dobio satisfakciju. "Sednica GO bio je jedan od najneprijatnijih događaja u životu. Na kraju sam se uverila da je ovo ipak Balkan i da je žena za mnoge ovdašnje muškarce kao pakla cigareta ili flaša piva", rekla je.
       Nestorovićeva je navela da su i mnoge novinarke bile mračni predmet Obradovićeve želje. Ipak, nijedna se nije javila da to potvrdi.
       Sve u svemu, ako uvažimo razloge grupe protiv Obradovića, a to je, rekli smo, skoro svi poslanici i većina predsedništva te stranke, onda ćemo poverovati da je u stranci sa Obradovićem postignut sporazum da se on tiho povuče, čime bi se, u zajedničkom interesu, izbegao skandal zbog devijantnog ponašanja koje je uzelo maha i više se trpeti nije moglo. Toliko od varijante A.
       Varijanta B podrazumeva da je optužba za harasment samo kakva- takva prilika da se pokrene hajka i da se ukloni Obradović. A zašto? E, tu počinje politički triler. Vuk Obradović je, naime, šef krajnje važnog vladinog tima koji utvrđuje privredne zlouopotrebe i korupciju i čiji će izveštaj biti važan za utvrđivanje onih najvećih bogataša (200-300 imena, kako je rekao premijer Zoran Đinđić) koji treba da plate jednokratni porez zbog toga što su se pod sumnjivim okolnostima obogatili u Miloševićevo vreme.
      
       Zavera
       Bogoljub Karić, predsednik kompanije BK, kandidat za mesto broj 1 na toj listi, demantovao je da ima ikakve veze sa svađom u Socijaldemokratiji, iako je ponovio da je istina kako je on jedan od njenih osnivača.
       Karićev demanti se odnosi na pisanje "Politike ekspres", koja ga je uklopila u čitavu priču time što je Vuk Obradović, navodno, mogao odrezati suviše visok iznos za učlanjenje u društvo poštenih, a one se, da podsetimo, kreću i do 90 procenata nepropisno stečenog imetka. Čaršija pominje i imena nekih drugih koji kod nas, i ne samo kod nas, važe za bogate. U odbranu Karića recimo to da je njegova BK televizija korektno izveštavala o neprilikama u stranci koja je, takoreći, deo porodice.
       U svom antikorupcijskom fundamentalizmu mogao je Obradović otići i tako daleko pa na spisak staviti i, recimo, Dušana Mihajlovića, sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova. Sam Obradović je navodno tražio visoko pokroviteljstvo saveznog predsednika Koštunice, jer je njegova eliotnesovska nepotkupljivost trn u oku Mihajlovića, ali i Zorana Đinđića, koji u poslednjem broju NIN-a jeste rekao kako jedva čeka da se ta potera na nove bogataše već jednom završi.
       Ipak, Obradović je kasnije saopštio da je "poslao informacije" i Koštunici i Đinđiću i Dušanu Mihajloviću, negirajući prvobitne informacije da je drugu dvojicu označio kao inicijatore svojih nedaća.
       Negirao je i ulogu BK u aferi: "Razgovarao sam sa ljudima iz te kuće i verujem da oni nisu upleteni u ovo. Ali jeste povezano sa Komisijom za malverzacije", rekao je Obradović, optužujući da su neke od žena koje ga terete za harasment "potplaćene".
       Da su Karići nevini, tvrdi i druga strana: "Iza ovog ne stoji ni Bogoljub Karić, ni bilo ko od lidera DOS-a. Jednostavno smo stali iza naših koleginica iz stranke", rekao je Aleksandar Jeftić, (isključeni) član predsedništva Socijaldemokratije. Jeftić podseća i na loše odnose sa Bogoljubom Karićem koje su svi koji su otišli sa BK televizije poneli sa sobom, pa tako i Slobodan Orlić, zamenik predsednika i LJiljana Nestorović, ranije novinar na toj televiziji.
       Najzad, treća mogućnost podrazumeva da je Vuk Obradović zaista u svome nastojanju da pronađe put do ženskih srca potražio prečicu, no da je to samo kao povod koji su mračne sile iskoristile da dohakaju penzionisanom generalu koji još odavno preti krstaškim ratom protiv korupcije. Ova varijanta podrazumeva da veliki broj onih koji su uključeni u projekat zaista veruje kako je njegova suština borba protiv harasmenta.
      
       Pešadija
       Značaj afere prevazilazi okvire stranke koja po svemu predstavlja verovatno tek nešto malo više od jedne osamnaestine DOS-a. Naime, hteli-ne hteli, u intrigu je morala da se umeša i Vlada Srbije, pa je najavljena ostavka Vuka Obradovića na mesto potpredsednika vlade, a o sudbini funkcionera Socijaldemokratije koji su poslanici i funkcioneri DOS-a odlučivaće organi koalicije. Reklo bi se da nema pobednika u duelu, osim ako to nisu oni zainteresovani da Obradovića uklone sa njegovih pozicija, nezainteresovani za kolateralnu štetu koja je nastala u procesu njegove diskreditacije.
       Sama tehnologija obračuna - za trenutak ćemo ga posmatrati samo kao politički sukob, bez obzira na predmet spora - prikazao je Socijaldemokratiju u rđavom svetlu. Svađe pred kamerama, uplakane žene kojima su stranački drugovi dobacivali "kurve", uzajamne optužbe za kršenje Statuta uz obavezno uzajamno isključivanje iz stranke, srušili su u prah i pepeo evropejski imidž koji je Socijaldemokratija pokušavala da izgradi. Podela unutar stranke pokazuje da je na jednoj strani stranačka elita - poslanici i funkcioneri - nasuprot stranačkoj pešadiji koja je ostala uz Vuka Obradovića. Sve, dakle, što je Vuk Obradović trebalo da uradi, jeste da dobije koji dan na vremenu kako bi obavio mobilizaciju i bitka je dobijena, što je taktika koju bi umeo da odradi i kakav kapetan a kamoli general. Interesantno je da i oni članovi koji su stali iza Vuka Obradovića nisu to učinili što su uvereni u ispravnost njegovog seksualnog ponašanja, već su prosto stali iza predsednika u slučaju u kome su razumeli da im se nešto kuva iza leđa. A "je li bilo ili nije bilo", prepuštaju da se utvrdi naknadno, u proceduri, kako to proističe iz izjave člana GO Danila Kadijevića.
      
       Komisija
       Mada to jasno ne kažu, grupa protiv Obradovića shvata da je u manjini: "Nas ne interesuje većina, nas interesuje istina", kaže Orlić. Sigurno je da problem sada više nema samo Vuk Obradović: ima ga čitava vlada. Šta god da se dešavalo u tišini prostorija Socijaldemokratije, Vuk Obradović više neće imati kredibilitet da bude predsednik antikorupcijske komisije. Naročito posle optužbi da su se njegovi telohranitelji, u njegovom prisustvu, lažno predstavljali kao službenici DB i pokušavali da nezakonito liše slobode neke članove porodica smenjenih funkcionera SD.
       Posledice po antikorupcijsku komisiju mogu biti fatalne. Trebaće joj sigurno nedelje da se konsoliduje, a premijer Đinđić joj, rekosmo, ionako nije predvideo još dug vek. "Ovo nije udar na Komisiju, to je priča koju protura Obradović i mi smatramo da Komisija treba da nastavi rad. Smatramo da to mesto i dalje treba da pripadne nekom iz Socijaldemokratije", kaže Slobodan Orlić, podrazumevajući pod "Socijaldemokratijom" svoju frakciju, isključenu na Glavnom odboru.
       Osim političke, pretrpljena je i kulturološka šteta. Slučaj kao da je bio pokazna vežba svakoj zaposlenoj ženi šta joj se može dogoditi ako se žali zbog seksualnog spopadanja. Zanimljiva je izjava socijalističkog poslanika Bate Živojinovića: "I ja bih tako da sam mlađi." Ni žene se nisu pokazale kao solidarne.
       Ipak, trenutno je teško zamisliti drugačiji ishod osim da Vuk Obradović bude uklonjen iz vladajućih političkih krugova. Neobični obrti: optuže ga, odbrani se, ali ipak mora u stranu. To su pravila igre. Sistem funkcioniše.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ