Mi smo se, nesumnjivo, oslobodili vlasti jednog apsolutističkog vladaoca i njegovog despotskog režima, ali smo još daleko od toga da smo se oslobodili podaničkih mentalnih navika, stavova, načina mišljenja i ponašanja. Novouspostavljeni demokratski sistem vlasti u Srbiji još je pun protivrečnosti, krhke građe i nedovoljno stabilan.
       Proces pune demokratizacije društva zahteva ne samo institucionalne i normativne promene političkog, ekonomskog, pravnog sistema, već podrazumeva i tegoban put unutrašnje, moralne, duhovne i kulturne metamorfoze i mentalnog preobražaja. Prelazak od nedemokratskog do demokratskog društva zahteva radikalne promene u svesti i ponašanju ljudi, kao i izgrađivanje novog sistema vrednosti, stavova, obrazaca mišljenja i ponašanja koji čine demokratsku političku kulturu. U Srbiji danas, posle smene nedemokratske vlasti i uspostavljanja demokratske, stara autoritarna svest i mentalitet ljudi predstavljaju jednu od najvećih prepreka istinski demokratskom preobražaju društva. Naivno bi bilo verovati da je dovoljno da se samo ukloni despotska vlast, pa da će proces demokratskih promena ići glatko, brzo i spontano. Nasleđeno, autoritarno psihičko ustrojstvo ličnosti, podanička svest i idolopoklonički odnos prema vlasti ne menjaju se ni tako brzo ni tako lako. LJudi koji su navikli da se oslanjaju na autoritet i koji su spremni da svoju odgovornost prenesu na svemoćnog vođu, sigurno neće preko noći postati samosvesni i slobodni pojedinci, već će radije tražiti novog oca nacije, koji će ih štititi i voditi.
       Zato smatram da jedan od važnijih i dugoročnih zadataka nove vlasti - ukoliko joj je stalo do izgradnje nepatvorenog građanskog društva - predstavlja iskorenjivanje podaničke svesti, kao i izgradnja građanske svesti i autentične demokratske političke kulture, a to podrazumeva: racionalno i kritičko mišljenje, tolerantnost prema drugim gledištima i uverenjima, uvažavanje slobode i dostojanstva druge ličnosti, elastičnost u prosuđivanju, intelektualnu i moralnu hrabrost itd.
       U ovom zamašnom projektu utemeljenja obrazaca i normi nove političke socijalizacije i formiranja građanske političke kulture, vodeću ulogu mora imati država, porodica, obrazovno-vaspitne ustanove (od vrtića, preko škole do univerziteta), zatim, nevladine organizacije, političari i političke institucije (od mesne zajednice, preko opštine do skupštine i predsednika države), masovni mediji, kulturni i javni delatnici i kulturne ustanove.
       U porodici i školi, ustanovama koje predstavljaju primarne agense socijalizacije, deca treba da dobiju temelje za izgradnju kulture tolerancije, odnosno da formiraju bazične demokratske stavove, ideale i vrednosti kao što: uvažavanje druge osobe bez obzira na razlike po polu, naciji, konfesiji ili ideologiji, poštovanje slobode i dostojanstva ličnosti, saosećanje sa slabijima, altruizam, uvažavanje prava manjina i poštovanje prava na razliku.
       Političari svojim primerom valja da budu uzor odgovornog, časnog i kulturnog ponašanja u vršenju javnih poslova. Onaj ko hoće da zastupa javne interese i da promoviše vrednosti i ideale savremene demokratske političke kulture mora se osloboditi egoizma, sujete, surevnjivosti, netrpeljivosti, kao i retrogradnih šovinističkih ili mačističkih stavova, mentalnih obrazaca i predrasuda. Političke instutucije (skupštine, vlade) morale bi biti mesta otvorena za javnost u kojima bi se na očigledan način demonstrirala visoka politička kultura, argumentovano i odlučno zastupanje svog stanovišta uz uvažavanje suprotnog, razumevanje drugačijeg mišljenja, spremnost na sporazum i sl.
       Mediji bi svojom uređivačkom politikom onemogućili promociju primitivnih, necivilizovanih "polemika", razobličavali apologiju nasilja i retoriku mržnje, a istovremeno bi podsticali vođenje konstruktivnih i argumentovanih javnih rasprava o važnim društvenim pitanjima. Elektronski i štampani masovni mediji mogli bi da odigraju važnu ulogu u negovanju kulture dijaloga, što je uslov napretka u rešavanju složenih i teških političkih problema. Posebno je velika i odgovorna uloga obrazovnog i innformativnog programa državne televizije u političkoj edukaciji građana, kao i u izgrađivanju demokratskih standarda političkog ponašanja i konstituisanju kritičkog javnog mnjenja.
       Nevladine organizacije, kulturne i prosvetne ustanove trebalo bi da organiziju, pre svega za mlade, ali i za starije zainteresovane građane, raznovrsne edukativne tečajeve, javne diskusije, okrugle stolove, radionice i tribine sa temama: Formiranje i menjanje javnog mnjenja; Mediji i manipulacija; Zašto se ljudi plaše promena; Psihologija mase, odnos mase i vođe; Nacionalno i univerzalno u političkoj kulturi; Veština vođenja dijaloga i uspešne polemike; Rešavanje grupnih konflikata na racionalan i nenasilan način, itd.
       U ovom poslu političkog opismenjavanja i podizanja političke kulture građana značajnu misiju imaju i izdavači. Izdavanje kvalitetne prevedene i domaće literature iz oblasti političke kulture (priručnici, rečnici, brošure), predstavlja neophodnu i snažnu logističku podršku svim ostalim nastojanjima u pravcu uspostavljanja i razvijanja civilnog društva.
       Cilj formiranja građanske političke kulture - izgrađivanje i učvršćivanje demokratskih normi, političkih stavova, demokratskih obrazaca mišljenja, osnovnih ljudskih i građanskih vrednosti i tolerantnih međuličnih odnosa - jeste zaštita i dalji razvoj demokratskog, otvorenog društva. Najbolji garant očuvanja i razvoja demokratskog društva i njegovih tekovina jeste izgrađivanje demokratske političke kulture, razvijanje kulture dijaloga i tolerancije, s obzirom da je to najčvršći temelj civilnog društva i najbolja odbrana od prodora nedemokratskih, autoritarnih i totalitarnih tendencija.