Gde otići iz Beograda na godišnji odmor u aprilu? Za more nije, nije ni za planinu, a nema se ni para. Na selo. Ono u ovom trenutku ima mnoge prednosti, naročito one novčane prirode, iako će mnogi reći da tamo idu zbog tišine i mira, čistog vazduha i zdrave hrane. Bekstvo od opsenarske TV kutije se podrazumeva.
       Oćeš, nije ni selo što je nekad bilo. Noćni mir i tišinu ravne Mačve cepaju megavati narodnjačke dreke iz lokalne kafane, zasmrducka ponekad i tamo kao u Beogradu. Jedan seljak se hvali da je samo ovog proleća već četiri puta prskao voćnjak "zaštitnim sredstvima". A hrana? Bogami, sve mora da se kupi. U prodavnici, najčešće.
       Seoska idila je, izgleda, ostala u starim knjigama i bajatim novinskim reportažama. Danas se u seoskim dvorištima kočopere traktorske ergele i automobili, a na krovovima novih i nezgrapnih kuća TV antene, od najobičnijih pa do satelitskih (ove poslednje, više da govore o imetku nego o potrebi).
       E, tu smo! Šta seljaci gledaju? Prvo što će vam reći, to je koliko kanala "hvataju", a to tamo nije nevažno. Među njima ima pravih eksperata za antene i kojekakve pojačivače. Nisu retki ni improvizovani mehanizmi za jednostavno preusmeravanje antena u željenom pravcu. Jedan se hvali da pored dve lokalne šabačke televizije i svih beogradskih TV stanica "hvata" sve što se emituje u Republici Srpskoj, plus Sarajevo i Tuzlanski kanton, a da je u večernjim satima slika dobra i na programima koje emituje hrvatska televizija. Nabrojao je ukupno tridesetak kanala.
       Kud' ćeš, šta ćeš, đavo vuče ka daljinskom upravljaču. Uključiš šabačku Televiziju AS i pomisliš da si pogrešio, da je to, u stvari, beogradski Pink i to Grand šou. Trešti kao u lokalnoj birtiji. Kad nema "narodnjaka" idu reklame i oglasi lokalnih malih privrednika. Tu može da se sazna gde ima jeftinih mobilnih telefona, polovnih automobila, ali i poneka poljoprivredna alatka, pa čak i - kako otkloniti neki urok. Uveče, u pola osam, Dnevnik RTS-a. U sitne sate film. Do prošlogodišnjeg petog oktobra bilo je i porno filmova, za kojima seljaci, izgleda, još žale.
       Odmah će reći da toga više nema ni preko Drine. I bjeljinska televizija je prestala da ih emituje. Otuda sada stiže program sličan domaćem. Vesti, muzika, reklame, filmovi, razne lutrije... Ima i nešto živih emisija. Sto, dve stolice, novinar i njegov gost. Gost je često iz Beograda, neki političar ili kakva javna ličnost. I ne samo on, već i novinar. Na televizijama kod braće preko Drine uhlebljenje su našli mnogi novinari sa ove strane. Razgovori ni bolji ni gori od onih koji su preplavili beogradske televizije.
       Seljacima i nije važna razlika. Oni su u toku. Sutradan se prepričava šta je rekao onaj na ovoj ili ovaj na onoj televiziji. Neretko uz komentar: "Samo pričaju, a bolje još nije. Na jesen će' vidimo šta ćemo." Neki idu i dalje pominjući da je na Glasu Amerike bilo ovo ili ono o nekoj od gorućih balkanskih tema, poput Kosova, Makedonije ili incidenta sa d?amijama u Bosni (ovaj program se emituje iz Republike Srpske). Gledaju se i emisije iz poljoprivrede, ali onako, usput. Seljaci ionako znaju šta im je činiti. Televizija za njih ima sasvim drugu ulogu. Za njih je to zabava i atrakcija.
       To je jednog vlasnika seoskog radija nateralo na razmišljanje da pokrene i televiziju. "Pozdravi i želje neće samo da se slušaju. Ima i da se vide", kaže on.
      
       SLOBODAN IKONIĆ