NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Razlog protiv

Imajući u vidu sličnost partijskih manifesta, volju birača privući će harizma jednog od predvodnika dve velike partije pre nego programska rešenja

      Dim sa lomača stoke pobijene u gušenju epidemije slinavke i šapa još se nije čestito razišao, a britanski premijer Toni Bler je raspisao lokalne i predsedničke izbore, odložene u maju, za 7. jun. Politički analitičari smatraju da se vladajućoj laburističkoj partiji žuri sa izborima, dok još uvek ima ubedljivu podršku birača, kako pokazuju statistike. Kraljica je u ponedeljak raspustila Parlament, a tri partije, prema ispitivanjima javnog mnjenja ,u prilično izvesnim izborima nisu gubile vreme u međusobnim optužbama i napadima, regularnoj komponenti domaće izborne trke.
      
       Dobar, ružan i otpisani
       U govoru u jednoj londonskoj školi, kojim je Toni Bler objavio odluku vlade, podsetio je na dostignuća "Novih laburista" koji su na vlast došli katastrofalnim porazom torijevaca, maja 1997. posle 18 godina suverene vladavine Konzervativne partije. Stopa kriminala manja je 10 odsto, veći broj osnovaca uspešno polože svoje finalne ispite (sa 50 na 80 odsto), a promene u Nacionalnom zdravstvenom trustu smanjile su liste čekanja na lekarsku pomoć, rekao je Bler. U govoru koji je prekinuo redovni program mnogih radio i TV stanica on nije propustio priliku da optuži ozbiljnijeg od dva protivkandidata - konzervativnog lidera Vilijema Hejga da planira da zemlju vrati na margine svetske politike i, ukratko, dve decenije unazad.
       Sa druge strane, Vilijem Hejg čija se kampanja odvija pod nazivom "Zdrav razum", i te kako ima za šta da optuži vladu Tonija Blera. Najviše cene goriva u svetu, železnički sistem u kolapsu, nekoliko slučajeva zloupotrebe službenog položaja među Blerovim ministrima i nespretno, nestručno i razarajuće rešavanje epidemije slinavke i šapa. Uostalom, izbori su i odloženi zbog epidemije, a zakazani pošto je Ministarstvo poljoprivrede objavilo da bolest polako jenjava, što s obzirom na prirodu bolesti ne mora da bude pouzdano. Prošlog petka je potvrđeno još pet novih slučajeva visoko zarazne bolesti, ukupno 1 597, dok je 94 hiljade tela čekalo na spaljivanje, a još 49 hiljada životinja treba da bude ubijeno u pokušaju da se napravi pojas bez stoke između zdravih i "inficiranih" delova nekadašnje imperije. Osim katastrofe u poljoprivredi, stočna kriza ima i jaku implikaciju na turizam. Predviđa se da će se posledice osetiti tek pošto izbori prođu, a letnja turistička sezona krene, mada se već beleži znatan pad turističkih poseta (veći od 30 odsto) u unutrašnjosti Britanije.
       Predvodnik najmanje i najmlađe engleske stranke Čarls Kenedi, liberalni demokrata, treći je komad torte, koji se čak nije ni kvalifikovao na kladioničarskim kvotama za predstojeće izbore. Petnaestak poslanika, koliko su liberal-demokrate imale u dosadašnjem sazivu Parlamenta, uglavnom se svrstavalo uz laburiste, u čemu su, čini se, izgubili partijsku prepoznatljivost i svoju partiju doveli na nivo potpunog autsajdera koji će se ljuto boriti kako ne bi postala stranka bez ijednog zastupnika u skupštini.
      
       Čemu onda izbori
       "Novi laburisti", kako sebe nazivaju Blerovi sledbenici, imaju burnu godinu za sobom. Proteste protiv visokih cena nafte, seriju štrajkova na železnici i podzemnoj, već standardne nestašice nastavnika, štrajk penzionera, medicinskog personala i policije, ali na izbore izlaze sa prednošću od oko 20 odsto, pokazuju ankete. Tri najveća anketna tela MORI, ICM i Gallup redovno objavljuju rezultate anketa, ali ICM umanjuje vođstvo laburista za čitavih sedam procenata. Sedam odsto glasačkog tela nije malo, ali izračunati prosek između ove tri grupe je ovakav: 50 odsto laburisti, 30 odsto glasova torijevcima i petnaestak za liberal-demokrate.
       Poznavaoci lokalnih prilika kažu da je dramatična pobeda laburista 1997. bila, u stvari, rezultat glasanja protiv konzervativaca, koji su u međuvremenu popravili svoj imid? (povremenim političkim samoubistvima, lošom kadrovskom politikom - vladom u senci).
       Imajući u vidu sličnost partijskih manifesta, volju birača privući će harizma jednog od predvodnika dve velike partije pre nego programska rešenja. Ključne tačke ovogodišnjih izbora su rasno pitanje, evro, ekonomija, saobraćaj, zdravstvo i javni trošak. Možda najbitnije je evro, odnosno debata treba li ili ne treba prihvatiti jedinstvenu valutu sa EU i tradicionalnu funtu baciti u istoriju. Osim snažnog uticaja ne ekonomiju, ovo pitanje ima i dublje značenje, sukob EU vizionara i evroskeptika, koji svoje kontinentalne komšije optužuju za nipodaštavanje i oduzimanje britanske tradicije. O ovom pitanju oba manifesta predviđaju javni referendum, na kojem će Britanci imati poslednju reč. Blerov entuzijazam za evrosuper državu konfrontira se oštro sa Hejgovim evroskepticizmom. Poslednjeg dana starog saziva Parlamenta Vilijem Hejg je izjavio da bi "Bler odbacio funtu, čim mu se ukaže prilika da prođe nekažnjeno..."
       Visoki porezi na gorivo, i najskuplja nafta u Evropi bili su uzrok masovnih protesta prošle godine, a sada su nosač konzervativne kampanje. Na šoferšajbni svih kola u konvoju konzervativaca piše koliko bi ona uštedela da su torijevci na vlasti. Ovo se nadovezuje na javni trošak novca od poreza. Torijevci obećavaju smanjenje poreza, veće penzije i brojniju policiju, dok se Bler odlučio na umereno povećanje broja policajaca i smanjenje određenih vrsta kriminala u procentima. Na sajtu laburista nalazi se kritika torijevskog manifesta sa tačnim računom zašto je nemoguće sprovesti povećanje javnog troška i smanjenje prihoda kroz porez. Razlog - cifre se ne slažu.
       Konačno, tu je i Amerika, odnosno njen plan za izgradnju "raketnog kišobrana" čije bi se instalacije našle i u Engleskoj, što bi ostrvo učinilo mogućom metom odmazde "pobunjeničkih zemalja". Bler, veliki prijatelj sa donedavnim predsednikom SAD Bilom Klintonom, insistira na "svim vidovima saradnje" sa moćnim prekoatlantskim saveznikom, sa čime se velik deo britanske javnosti ne slaže. Hejg ovo pitanje do sada nije napadao, kao što se očekivalo, ali ga smatra svojim adutom.
       Britanski kladioničari otvorili su mesta za uplatu opklada, ali niko se ne nada velikom dobitku, s obzirom na vrlo izvestan ishod trke, razliku od 20 odsto gotovo je nemoguće preskočiti za manje od mesec dana, koliko je ostalo do izbora. Politička apatija, nezainteresovanost birača i štrajkovi železnice i metroa u Londonu najavljeni za treći i šesti jun, samo dan pred izbore možda, ipak, promene ishod.
      
       MARKO APOSTOLOV


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu