Vanredni parlamentarni izbori u Baskiji, jedni od najtežih u poslednje dve decenije, završeni su u nedelju u ponoć, ubedljivom pobedom PNV (Nacionalna partija Baskije) i nacionalnog fronta koja je iznenadila čak i same pobednike

      (Specijalno za NIN iz Madrida)
      
       Koalicija PNV i EA (Euskal Alkartasuna, partija sastavljena od bivših članova PNV), osvojila je 33 od sedamdeset pet mogućih poslaničkih mesta, PP (Narodna partija, inače vladajuća u Španiji), imaće devetnaest predstavnika, PSE (Socijalistička partija Baskije, filijala PSOE u Baskiji) zastupaće 13 poslanika, EH( Euskal Heritarok, bivša Heri Batasuna, političko krilo ETA) zauzima sedam klupa a IU (Ujedinjena levica) svega tri. Tako će PNV, koji je od 1998.g. do juče imao svega 21 poslanika i prema tome i manjinsku vladu, u narednom periodu moći sasvim mirno da upravlja Baskijom iako ni sada nema apsolutnu većinu. Jer, PP i PSE zajedno imaju manje poslanika od PNV pa ideju o budućem obaranju vlade moraju da napuste a gotovo je nezamislivo da će EH u parlamentu ikada glasati protiv nacionalista na vlasti, posebno kada se zna da je i u protekle dve godine, EH bio siguran potporni stub PNV-a.
       Odmah posle ponoćnog proglašenja zvaničnih rezultata izbora, lideri PNV-a izjavili su da će pobedu nositi sa "inteligencijom i bez revanšizma" i da od danas kreću "putem ka miru", pominjući pri tom, čak i model Severne Irske. U taboru gubitnika PP koji je za predsedničkog kandidata imao Majora Orehu, jednog od najpopularnijih ministara Aznarove vlade, uz vidno nezadovoljstvo, ipak se smoglo snage za kratku konferenciju za štampu. Na njoj je, između ostalog, rečeno da "iako smo dobili više glasova i više poslaničkih mesta nego ikada, ipak je ovo razočaranje koje sa nama dele mnogi građani Španije". A potreba za analitičkim čitanjem svih poruka rezultata izbora još više se nameće posle izjava Pužola, predsednika Katalonije, koji slavi "jasnu pobedu nad antinacionalističkim krstaškim pokretom širom Španije od strane moćnih političkih medija"...
       "Čestitam narodu Baskije na otporu toj kolektivnoj agresiji i na njegovoj volji za dekolonizaciju!" Dodajmo ovome i izjave lidera Nacionalnog bloka Galicije (BNG) koji rezultate izbora u Baskiji smatraju primerom borbe nacionalnih partija protiv "jedinstvenog mišljenja i njegovih medijskih oružja": "I ne treba zaboraviti da će se i u Kataloniji i u Galiciji lokalni izbori održati krajem ove godine!"
      
       Ozleđeni ugled
       Socijalisti, takođe poraženi, i brojem glasova i ozleđenog ugleda jer im u Baskiji nije oprošteno što su u kampanji bili tako bliski desnici, očigledno svesni svoga nezavidnog položaja, emitiju u izjavama pomirljive tonove o "slobodnoj zemlji u kojoj neće biti mesta za nejednakosti između nacionalista i onih koji to nisu", reči koje umnogome odudaraju od izgovorenih u toku predizborne utakmice. Najveći gubitnik EH, svoj radikalni nacionalizam ni sada nije mogao da sakrije iako je od četrnaest pao na sedam poslanika, što je, bez sumnje, najveći dobitak za čitavu Baskiju. Po Otegiju, lideru EH, slabi rezultati njegove partije su posledica "straha od moguće vlade španskih nacionalista".
       A "strah" i kao reč i kao osećanje, tužno je obeležje ovih izbora. Bilo da se radi o imaginarnom strahu od "španjolizma", represivnog i radikalnog, kako je to na predizbornim mitinzima ultranacionalista često naglašavano, ili stvarnom strahu od terorista ETA koji se i oseća i čuje, sve je to ove izbore dovelo do tačke na kojoj se činilo da pomirenja između dva bloka, nacionalističkog i demokratskog, nema niti će ga biti. Koliki su stvarni razlazi između ova dva bloka a koliko su oni u borbi za glasove prenaglašavani, pokazaće samo buduće vreme. No, ma kako da bude, i jedni i drugi će živeti i dalje u Baskiji, čiji je prosperitet dužnost i želja oba bloka. Otuda je dijalog vodećih političkih partija, kao najbolje rešenje svakog problema, gotovo izvestan.
      
       Panika i bes
       Na kraju, kao i na početku svega u političkom životu Baskije, stoji, nažalost, teroristička banda ETA. Za samo nešto više od godinu dana, u njenim atentatima je stradalo trideset osoba, više desetina ih je ranjeno a materijalna šteta je takođe velika. Čak ni u toku predizborne kampanje, ETA nije imala nimalo sluha za značaj trenutka već je u Saragosi ubila lidera PP. U podne, nasred ulice! A u petak, u ponoć, kao svoj mračni dug završetku kampanje, podmetnula je auto-bombu u ulici slikara Goje, u samom centru Madrida. Trinaest osoba je povređeno a osećaj panike i besa među stanovnicima ovoga dela grada trajao je do jutra. Iz svog bezizlaza, ETA je neprijatelj svakome: levici, desnici, demokratama, nacionalistima, socijalistima, demohrišćanima, ateistima i svakom drugom ko nije uz nju, van svake je ideologije, programa i namera osim da kad god može i gde god može, izazove smrt i stradanje. Kako se drugačije može razumeti bomba u ulici Goja?
       Izbori su dobili pobednika ali je sve i dalje još nerešeno. Na PNV, kao najjačoj političkoj stranci, sada je da ovaj tridesetogodišnji problem, ne samo Baskije već i čitave Španije, što pre i sa uspehom reši. Koliko će joj i ko u tome pomoći, njeni saveznici na ovim izborima pa i njeni protivnici na njima, pamtiće istorija.
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ