NAZIV: Crna knjiga - patnje Srba u Bosni i Hercegovini 1992-1995.
AUTOR: Miroslav Toholj
IZDAVAČ: Svetigora, Cetinje 2000.

      Milivoje Ivanišević
      
       Potresna svedočanstva o tragediji srpskog naroda u Bosni i Hercegovini tokom poslednjeg rata na koja nailazimo u knjizi Miroslava Toholja do sada gotovo da nisu imala premca u našoj naučnoj - a moglo bi se reći, izuzev nekoliko časnih izuzetaka, pre svega mislim na V. Lubardu, ni u našoj umetničkoj literaturi. Od stranice do stranice ovog obimnog dela ređaju se stravične sudbine ljudi, porodica i naselja koja su se našla na udaru muslimanskih i hrvatskih hordi u njihovom neshvatljivom naumu da u ovim prostorima po svaku cenu unište sve što je srpsko i pravoslavno.
       Čitajući Toholjeva saznanja koima nam dokumentovano i uverljivo saopštava o izvršenim ubistvima i masakrima, logorima i zatvorima, silovanjima i fizičkoj torturi srpskih stradalnika, pljački i uništavanju njihove imovine i kulturnih dobara tokom poslednjeg rata u Sarajevu, Mostaru, Kupresu, Brodu, Goraždu i stotinama naselja u kojima su živeli Srbi, čitalac gubi veru u smisao i potrebu opstanka.
       U dvadesetom, tek minulom veku preko Srba su prešla oba svetska rata u kojima su i doživeli ogromne gubitke i razaranja, ali pisana svedočanstva o tim stradanjima su veoma oskudna, toliko oskudna da se jedva može saznati šta je taj narod preživeo i kolike je muke i gubitke podneo. Knjiga Vladimira Ćorovića ("Crna knjiga", naslov koji je preuzeo i M. Toholj) silom prilika je ostala samo na delimičnom, ali za date prilike ipak dovoljno ubedljivom prikazu, prevashodno metoda i načina na koje su zlostavljani i uništavani Srbi u BiH tokom Prvog svetskog rata.
       Mnogo obimnije svedočenje o tragičnoj sudbini Srba tokom Pavelićeve vladavine u Drugom svetskom ratu ostavio nam je Viktor Novak ("Magnum krimen"), ali i u ovom slučaju - pored nesporne autentičnosti, kao i kod V. Ćorovića - reč je uglavnom, ili samo, o katoličkom kleru i njegovoj nečasnoj, ali i zločinačkoj ulozi u srpskoj tragediji. Pominjem samo ova dva dela, jer ih smatram najznačajnijim u prikazu srpskog stradanja u vremenima na koja se odnose.
       Međutim, jedna od srpskih tragedija jeste i činjenica da se srpski intelektualci, pisci i naučnici nikada nisu dovoljno angažovali da iznesu u svet neizmerna stradanja svog naroda. Ovo delo Miroslava Toholja ne nadoknađuje, već samo ublažava tu našu nesreću, ali budi nadu da će i drugi krenuti njegovim primerom. Kamo sreće i da ga neko nadmaši, a do tada "Crna knjiga" M. Toholja ostaje kapitalno delo u kojem se odražava u dobroj meri obim, ali više od toga sam karakter treće srpske golgote na kraju dvadesetog veka.