NAZIV: "Reka - osluškivanje sećanja", buto ples;
IZVOĆAČ: Hisako Horikava, plesačica, osnivač Bodd?njeather Laboratord?;
MESTO: CENPI + SKC; Dani savremenog japanskog teatra (13-27. april, 2001)

      Mirjana Zdravković
      
       Za razliku od konvencionalne igre, modernog plesa, narativnog ili klasičnog baleta, savremene igre koja "izražava emocije, stanja, strasti" itd., buto ples, nastao kao posledica užasnog stradanja Hirošime i Nagasakija, s korenima u nemačkom ekspresionizmu dvadesetih godina i u tzv. ausdrucktanz-u, razvija različite stilove ove grane japanskog plesa. Buto igračica izvanredne ekspresivnosti tela, nezamislive koncentracije i sposobnosti sugestije, poetičnosti lika i poražavajuće tragike, što istovremeno i neprestano izbijaju iz njenog kretanja prostorom, izraza skamenjenog u bolnu grimasu.
       Hisako Horikava kao da svojom paučinastom igrom i izvanrednim eksponovanjem unutrašnjeg doživljaja sugeriše krajnje tragičan doživljaj sveta i sebe u tom svetu. Telesnom tehnikom kojom "igrač prestaje da bude on sam, postajući neko drugi - petao, ptica ili celi svet", Hisako nam nudi doživljaj vlastite transformacije - promenu, preobražavanje egzistencijalnih trauma u poetsko utiskivanje u prostor.
       Krečnobelo lice; senzualan hod; pokret minimalistički usporen i usitnjen do samog rastakanja vremena; kretanje (u mislima) po tračnicama prošlosti i sadašnjosti; provokativna, šokantna i spiritualna erotičnost njene igre koja se misteriozno odvaja od stvarnosti i od nas, da bi na nekom misaonom i telesnom odstojanju uhvatila sve porive vlastitog unutarnjeg bića - sve to čini od Hisako Horikave neko čudesno, nezemaljsko ritualno božanstvo koje stoji tu, pred nama, nedodirljivo i uzvišeno u svojoj savršenosti. "Novo lice Japana", nagrada koju je Hisako nedavno dobila u svojoj zemlji, kao i njen svetski renome, samo su bledi odraz njene neponovljive individualnosti čiji su učitelji večni Kazuo Ohno, Hijikata, Makoto Sato - i sam život.