Kako je grafolog dr Živojin Aleksić, utvrdio da su neobjavljeni rukopisi iz zaostavštine Ive Andrića pisani njegovom rukom

      Pre dve nedelje, NIN je objavio da je grafoskopskom ekspertizom dr Živojina Aleksića utvrđeno da su neobjavljeni rukopisi Ive Andrića iz "Kutije" pisani Andrićevom rukom. Pa i "Samuilo Faj", nezavršeni roman mladog Andrića. Posle dužeg odsustva, po povratku u Beograd, ugledni grafolog nam pomaže da stavimo tačku na ovaj slučaj.
       "Uvek me raduje kada znanje iz grafoskopije koristim i u vansudskim slučajevima. Svojevremeno sam srušio teoriju da su postojala dva Josipa Broza Tita. Tačnije, dokazao sam da od 1928. godine postoji samo jedan Tito."
      
       A pre 1928. godine?
       - E, time se nisam bavio. To od mene niko nije tražio. Mada smatram da je Srbima bio dovoljan i jedan Tito.
      
       Na osnovu rukopisa?
       - Ne, na osnovu uva. Uvo je kao i otisak palca, kao i rukopis, jedinstveno, neponovljivo kod svakog čoveka.
       "Čitanje uva" dr Aleksić je naučio kod svetskog eksperta Marka Bišopa, na Univerzitetu u Lozani, daleke 1962. godine. Dotični gospodin Bišop je, inače, na osnovu uva, raskrinkao lažnu kneginju Anastaziju Romanovu koja je očekivala nasledstvo iz švajcarskih trezora. Kasnije, 1969. godine Aleksić se usavršavao kod Kirka i Evansa u Torontu, radio na Univerzitetu u Kaliforniji. Objavio je 29 knjiga iz oblasti krivičnih nauka, od toga dve knjige o veštačenju rukopisa. Svojevremeno je ustanovio falsifikovane potpise naših slikara, pored ostalih, Lubarde i Milića od Mačve.
       Tako je bilo neminovno da se pod lupom profesora Aleksića nađu "Samuilo Faj" i ostali Andrićevi rukopisi iz otpečaćene "Kutije" na kojoj je pisalo: "Spaliti neotvoreno. Moje privatno."
      
       Pođimo, baš, od te Andrićeve oporuke. Da li je Andrić, uopšte, tražio da se rukopisi unište?
       - Ta Andrićeva oporuka na kutiji sa njegovim rukopisima je začuđujuća u svojoj odlučnosti i žustrini u pisanju i ne odgovara po snazi piščevim godinama u kojima je ispisana. Nisam mogao sigurno da utvrdim da je ta rečenica o spaljivanju rukopisa pisana njegovom staračkom rukom, pored ostalog i zato što sam na raspolaganju imao nedovoljan materijal, jednu jedinu rečenicu.
       A šta je pokazala grafoskopska ekspertiza?
       Evo šta u Aleksićevom izveštaju piše:
       "Kao prvi zadatak, uporedili smo nesporne rukopise Ive Andrića i nesporni rukopis Dragomira Jankovića koji je bio u ambasadi Srbije u Španiji 1919. i 1920. godine. (Janković je bio Andrićev pretpostavljeni u službi ali i njegov veliki prijatelj, i, pisac. Prim.D.J.)
       Proučili smo rukopis na pismima Dragomira Jankovića koja je uputio Mihajlu Gavriloviću i to pismo od 9. maja 1919. godine iz Madrida i pismo od 31. januara 1920. godine, iz hotela 'Kontinental' u Parizu."
       Navedeni nesporni rukopis Dragomira Jankovića "karakteriše izvesna gotika u pisanju (sa špicevima) i vrlo blaga nagnutost udesno, zatim, široko pisanje na stranici pisma sa većim razmakom. Pisma su uglavnom pisana tamnim ćiriličnim slovima i pri pisanju zapaža se unošenje latiničnih slova i ubacivanje stranih reči, pre svega, francuskih."
       Kao nesumnjivi rukopisi Ive Andrića uzeti su njegovi tekstovi od 28. jula 1933, marta 1934. i juna 1935. godine. Aleksić kaže:
       "Postoji očigledna razlika u oblikovanju slova nespornog Andrićevog teksta. To su u većini slučajeva obla slova, lepa naoko i uprkos svemu, dosta teško čitljiva. Tako da već prvi pogled govori o razlici u tekstovima između dva autora. Začudo, i kod jednog i kod drugog, dolazi do korišćenja latiničnih slova pri pisanju, posebno kod slova 't' latiniciom. Do toga, verovatno, dolazi zbog brzine pisanja, jer je poznato da se latinicom brže piše od ćirilice. Ova pojava je česta kod onih intelektualaca koji u svojim tekstovima unose francuske ili neke druge citate."
       Onda Aleksić ide u najsitnije ali i te kako važne grafoskopske dokaze. Na primer, pisanje cifara. Brojka 1 kod Andrića je kao "štapić" a kod Jankovića pisanje jedinice "ima udičasti početak pri vrhu broja 1". Pa zatim; "kod Jankovića cifra 9 uvek je nagnuta udesno i ima, u većini slučajeva, nepotpun gornji krug i spuštanje crte prema levo od ose pisanja."
       Aleksić se u grafoskopskoj ekspertizi bavio i famoznim latiničnim slovom "t" za koje su se andrićolozi hvatali kao davljenici za slamku ne bi li dokazali da rukopisi iz Andrićeve kutije - nisu Andrićevi.
       Slovo "t" kod Andrića je latinično u ćiriličnom pismu i obično predstavlja jednu uspravnu crtu koja je poprečnom crtom obeležena u gornjoj trećini, objašnjava Aleksić.
       Kod Jankovića, takođe, srećemo latinično slovo "t" u ćirilici, ali njegovo slovo "t" vrlo često napisano je sa nekim "postoljem", a ponekad i razdvojeno (sa dve crte) i bez poprečne crte i nastavlja se na susedno slovo.
       I tako, slovo po slovo, cifru po cifru, Aleksić je dokazao na rukopisu "Stankovićeva Koštana" (koji je trebalo da bude početak romana "Samuilo Faj") da je to, NEOSPORNO, mladi Andrić.
       Na kraju, Aleksić ima potrebu da odgovori profesoru dr Dušanu Ivaniću, andrićologu, koji je pre dve nedelje u NIN-u dolepotpisanog nazvao "neupućen ekolog" a u sumnju stavio i rezultate profesora Aleksića.
       "Mišljenje profesora Ivanića malo me je začudilo. On je univerzitetski profesor i verujem da uživa puno ugleda na Filološkom fakultetu i to s pravom. Ali, čini mi se da nije u redu njegova izjava u vašem listu, a u vezi sa mojom ekspertizom. On kaže: 'Može se dozvoliti da je Andrićev rukopis, iako mislim da to nije tačno.'
       Ja znam da nikad tako ne bih rekao za neki Ivanićev rad iz filologije. Ivanić dozvoljava sebi da daje veoma autoritativno mišljenje koje nije dokumentovano već samo predstavlja uobičajenu agresiju neznalice tako česte u ovom našem podneblju."
       Sve u svemu, za Aleksića afera sa Andrićevom "Kutijom" je završena.
       Čekaju ga novi izazovi. Jer, neko je u Patrijaršiji falsifikovao potpis - patrijarha!!?
       Ali to je druga priča, škakljivija od "Samuila Faja".
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ