Šta donosi novi savezni zakon o sportu? Kako će se u predstojećoj "vlasničkoj transformaciji" ponašati nove gazde u sportskim klubovima?

      Savezni ministar za sport Vojislav Andrić najavio je odmah po imenovanju na tu funkciju da će pristupiti izradi zakona o sportu SR Jugoslavije. Na pet punktova: Beograd, Novi Sad, Podgorica, Niš i Kragujevac održana je javna rasprava o prvoj verziji budućeg zakona, jer Ministarstvo želi da eminentni stručnjaci, pre svega iz sporta, ali i pravnici kao i predstavnici sportskih saveza Jugoslavije, Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, sportskih društava i organizacija učestvuju u tom poslu. Ministra Andrića pitali smo šta se dogodilo za proteklih šest meseci njegovog mandata?
       - Ovo savezno ministarstvo sporta nije nastavilo tradiciju prethodnih ministarstava. Uspostavljena je racionalna struktura, oformljeni su posebni sektori za vrhunski sport, za međunarodnu saradnju, i za omladinski sport, i sada svako zna svoj posao. Formirali smo nekoliko komisija Ministarstva u kojima su provereni stručnjaci verzirani za vrhunski sport, međunarodnu sportsku saradnju, pravnu regulativu u sportu, finansiranje sporta...
       Prestali su politički pritisci na Ministarstvo i pritisci Ministarstva. Raspodela sredstava po subjektivnom modelu, pri čemu su tri četvrtine sredstava završavale nenamenski, zamenjena je definisanjem kriterijuma za raspodelu, na osnovu predloga Komisije za vrhunski sport i odluke savezne vlade. Nijedan dinar nije otišao van sportskih saveza Jugoslavije. Polako, ali sigurno uspostavljamo pokidanu sportsku saradnju sa susednim zemljama kao i sa ostalim najrazvijenijim zemljama sveta. Intenzivno radimo na pokretanju Kampa olimpijskih nada, "Đerdap 2001", koji će tokom ove godine pružiti gostoprimstvo za 1 500 mladih sportista iz preko dvadeset olimpijskih sportova.
      
       Kakvi su odnosi sportskih saveza Srbije i Crne Gore? Crnogorci, na primer, ne priznaju ingerencije Fudbalskog saveza Jugoslavije i Bokserskog saveza Jugoslavije.
       - Teških odnosa ima i u drugim sportskim savezima, ali su oni uglavnom implikacija prethodnih političkih odnosa. Verujem da će redefinisanje odnosa u federaciji biti plodotvorno i za odnose među republičkim sportskim savezima. Predlažem punu autonomiju republika u oblasti sporta i poštovanje nadležnosti definisanih republičkim zakonom. Dakle, zajednički poslovi sportskih saveza, ali poslovi od velike važnosti za SR Jugoslaviju su reprezentativne selekcije i savezni nivoi takmičenja. Dobro bi bilo savezne lige poveriti zajednicama ligaša na upravljanje, sa visokim stepenom autonomije. Tada, praktično, savezima na nivou SRJ ostaju samo reprezentativne selekcije kao najveća, siguran sam i najprijatnija briga, ali i kao oblast koja, valjda, ni za jedan republički savez nije sporna.
      
       Sada postoje tri institucije nadležne za vrhunski sport: Ministarstvo sporta SRJ, Jugoslovenski olimpijski komitet i Savez sportova Jugoslavije. Nije li to "dupliranje" nadležnosti?
       - Stvari stoje malo drugačije. Ministarstvo sporta je vladina institucija, a JOK i Savez sportova Jugoslavije su nevladine organizacije. To nikome ne zabranjuje saradnju i ja se nadam da će ona u narednom periodu biti i bolja i u korist jugoslovenskog vrhunskog sporta. Zakon će precizno definisati nadležnosti i na taj način otkloniti svaku mogućnost eventualnih kolizija.
      
       Jugoslovenski olimpijski komitet za učešće naših sportista na Olimpijadi u Sidneju od prošlog Ministarstva dobio je "mršavih" sto hiljada dinara. Šta je u novom olimpijskom ciklusu za 2004. preduzelo vaše ministarstvo?
       - Naše ministarstvo dobro sarađuje sa Jugoslovenskim olimpijskim komitetom. Podržavamo sve akcije JOK-a u granicama naših mogućnosti. Već sam rekao da zajednički pripremamo Kamp olimpijskih nada "Đerdap 2001", gde će se selektirati i tokom cele godine pripremati kandidati za Olimpijske igre 2008. Ovih dana pokušavamo da rešimo i pitanje učešća naših sportista na 14. mediteranskim igrama u Tunisu. Sredstva, u bud?etu namenjena JOK-u, prenosimo redovno, kao što to činimo i sportskim savezima, a sve akcije sportskih saveza su u funkciji priprema za Olimpijske igre u Atini.
       Međutim, mi ne prihvatamo da ni sa jednim sportskim subjektom sarađujemo po principu "vi nama pare, a sve ostalo je naša briga". Programi, takmičarski ciljevi, cena ostvarivanja tih ciljeva moraju postati javne kategorije.
      
       Bilo je reči i o donatorstvu Međunarodnog olimpijskog komiteta, zatim naših bogatih sportista u inostranstvu.
       - Donatorska konferencija koju organizuje država je u junu. Kakvi će njeni efekti za sport biti - videćemo. U ovom trenutku je, možda, mnogo važnije podržati privredu, jer ako privreda krene, sportu će sigurno biti dobro. Ali, mi imamo i nekih drugih ideja. Jedna od njih je nevladina organizacija "Sportska pomoć", a druga "Sportska banka". I jedna i druga su vezane za naše istaknute sportiste. Ali, Savezno ministarstvo ne računa na njihova sredstva, već na njihovo učešće kao osnivača, promotera, a ako se odluče i akcionara.
      
       Kako vidite vlasničku transformaciju u našem sportu? Ranije se, pogotovu u fudbalu, pojavljivalo mnogo "gazda" klubova.
       - Vlasnička transformacija sportskih klubova i sportskih objekata sigurno predstoji. Verujem da će najveći broj klubova ostati udruženja građana, kako je to većinom i u svetu. Koliko će se klubova opredeliti da posluje kao privredne organizacije, a koliko će primeniti neku vrstu akcionarstva, videćemo. Jedno je sigurno; moramo uspostaviti kontrolni paket akcija koji će imati nekadašnji sportski asovi, koji su u suštini stvorili robnu marku koja je možda privlačna za neke nove "gazde". Kada je reč o sportskim objektima, mislim da je svaka vlasnička transformacija dobra ukoliko zadovoljava dva uslova: da ne menja namenu sportskim objektima i da ih štiti od propadanja.
      
       Kako i na koji način regulisati nasilje na našim sportskim borilištima?
       - Nasilje na sportskim priredbama nije samo sportski fenomen. On je i sociološki i psihološki i pedagoško-vaspitni problem. Mislim da ga, pre svega, treba rešavati preventivno, negovanjem pravih navijača (dobri primeri za to su mnoge akcije koje se vode po našim školama) a ne razmaženih ucenjivača i huligana koji su navijanje pretvorili u stalni rat. U tom smislu mi ćemo se sportskim zakonima striktno pridržavati obaveza iz međunarodne Konvencije o borbi protiv nasilja na sportskim priredbama, pri čemu organizatori sportskih takmičenja ne mogu pobeći od svoje odgovornosti za red i mir na stadionima. Verujem da će se i u Krivičnom zakonu primeniti rigorozne kazne za sve one koji ometaju realizaciju sportskih manifestacija, jer za one koji ruše, lupaju, pale, razbijaju, tuku..., krivična dela su već definisana.
      
       Donošenjem jednog novog člana Krivičnog zakona Englezi su gotovo eliminisali nasilje na svojim stadionima. Kazne za huligane, su na primer, od tri do sedam godina zatvora...
       - Naš predlog je da ne izmišljamo toplu vodu, nego da u Krivični zakon unesemo odredbe iz onih zemalja koje su taj problem najefikasnije rešile.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ