Da li će Novosađani morati da zaustave evropski brodski saobraćaj ne bi li im Evropa očistila Dunav i izgradila porušene mostove? I da li će država stati iza Novog Sada?

      Prošlog vikenda, Ružica Đinđić, supruga srpskog premijera, krstila je u Mačvanskoj Mitrovici brod nemačke kompanije "Vesels". Brod je izgradilo brodogradilište "Sava", a po ugovoru treba da izgradi još sedam brodova. Krštenje broda nije uspelo otprve, pa je gospođa Ružica tek iz drugog puta uspela da razbije flašu šampanjca. Loš znak.
       Bernar Šeneve, šef Dunavske komisije, nedavno je u lice predstavnicima novosadske vlasti, mrtav-hladan, saopštio da od izgradnje porušenih mostova na Dunavu - nema ništa. A sa čišćenjem Dunava počeće tek krajem godine, a ne u maju. Jer, projekti za čišćenje reke još nisu gotovi. To je Bernar Šeneve rekao.
      
       Obećanja
       Borislava Novakovića, novosadskog gradonačelnika, i Branislava Pomoriškog, predsednika gradske vlade, kao da je udario grom iz vedra neba. Onda, u afektu, Novaković kaže: Sve su ovo prljave igre Dunavske komisije iza koje stoje nečiji politički i ekonomski interesi. I Pomoriški je dao vrelu izjavu:Nećemo skloniti barže na Dunavu sve dok se ne sagrade novi mostovi.
       Čudi se i Bodo Hombah: Ne mogu da shvatim da se tako brzo donese odluka o rušenju mostova, a da se o njihovoj rekonstrukciji razmišlja dve godine.
       Evropska unija je, još krajem maja prošle godine, izdvojila 26 miliona evra za čišćenje Dunava i osam miliona za izgradnju mosta u Novom Sadu. Uzgred, evropsko brodarstvo, mesečno, gubi 32 miliona evra zato što je obustavljen rečni saobraćaj na Dunavu!?
       Čišćenje Dunava je među prioritetima, pomenuo još Iber Vedrin, francuski ministar inostranih poslova dolazeći u Beograd odmah posle 5. oktobra 2000. godine na razgovor sa predsednikom Vojislavom Koštunicom. Tog oktobra je Bernar Šeneve, poznati francuski stručnjak za saobraćaj, izabran za direktora dunavskog projekta.
       I Bodo Hombah, koordinator Pakta za stabilnost Balkana zamolio je predsednika Koštunicu da u Dunavsku komisiju pošalje pouzdanog čoveka kako bi se okončala blokada plovnog puta Dunava.
       Dok je evropska griža savesti bila još sveža, obećavano je 80 miliona evra za čišćenje Dunava i izgradnju porušenih mostova. Onda je, naknadno, obećana pomoć za Dunav počela da se topi da bi Evropska unija, na kraju, odobrila samo 26 miliona evra. Mlađan Dinkić je u ime G17 rekao da je novac za čišćenje Dunava poklon Evropske unije kao znak griže savesti za bombardovanje. Za utehu, rekao je Dinkić, može da nam bude to što će posao na čišćenju Dunava dobiti i neke naše firme i što ćemo uzimati takse od rečnog saobraćaja. Zasad, mrka kapa.
      
       Katastrofa
       Novac za čišćenje Dunava bio je deponovan u Beču, direktor projekta bio je Francuz Bernar Šeneve, a glavni posao dobila je dansko-mađarska kompanija Kovi-Utiber. Naši građevinari teško da će im i vodu nositi.
       Druga priča su - rokovi. Bodo Hombah tvrdio je da će Dunav biti očišćen do kraja 2000. godine. Helmut Šraser pak, predsednik Dunavske komisije, procenjivao je da će posao biti završen do jula ove godine. Danas, u maju ove godine, jasno je da dunavski posao oko Novog Sada neće biti gotov ni do kraja 2002. godine. Jer, na primer, za izgradnju Mosta slobode, potrebno je od 15 do dvadeset meseci.
       Novosadski gradonačelnik Novaković kaže: Ne mogu mirno da primim to da neko, dve godine posle agresije NATO-a hotimice ili ne, hoće da od novosadske prestonice napravi grad pod blokadom i još jednu dugoročnu ekološku katastrofu.
       Pre rušenja novosadskih mostova, kaže Novaković, njihov dnevni kapacitet bio je između 45 000 do 47 000 vozila dnevno. Trenutno, varadinski most propušta 15 000 vozila, a toliko pređe i baržama, što znači da nam već sada nedostaje most kojim bi trebalo da prolazi još 15 000 vozila da bismo kao grad, kako-tako, normalno funkcionisali.
      
       A šta ako vam, ipak, sklone most na baržama?
       - Ako bi most na baržama bio uklonjen, na čemu insistira Dunavska komisija, a bez obnove Mosta slobode, Novi Sad bi ostao samo sa jednim, petrovaradinskim mostom. Grad koji ima 400 000 stanovnika i 80 000 vozila našao bi se u stalnom saobraćajnom haosu; kolone automobila koje bi se kretale deset kilometara na sat. To bi, dalje, značilo veliku aerozagađenost, buku i raubovanje dotrajalog komunalnog sistema. Bila bi to, zaista, nova ekološka katastrofa u Novom Sadu.
       Novaković je, na osnovu svih kontakata sa gospodinom Zoranom Šamijem, saveznim ministrom saobraćaja, i gospođom Marijom Rašetom-Vukosavljević, srpskom ministarkom, uveren da savezna i srpska vlada pod pritiskom Evropske unije neće ostaviti Novi Sad na cedilu, tačnije, neće ukloniti most na baržama.
      
       Partner
       A šta ako odluka bude doneta, negde gore, iznad ministra Šamija?
       - Znate šta! Iako je objavljeno da Novi Sad ne može da bude partner Dunavskoj komisiji, već samo država, kao gradonačelnik, kažem vam da želimo aktivnu poziciju i u procesu odlučivanja čišćenja Dunava i izgradnji mosta.
      
       Šta je to aktivna pozicija?
       - Mi ne želimo da Novi Sad bude samo uslužni servis Dunavskoj komisiji. Srušeni Most slobode je svojina grada! Prema tome, mi smo nezaobilazni partner i u razgovorima sa međunarodnom zajednicom. Mi bismo morali da imamo i investitorska prava! Zašto? Zato što program čišćenja Dunava i izgradnja mosta mora da se obavlja po propisima ove države i ovog grada. Po zakonu, Novi Sad je taj koji daje urbano-tehnološke uslove, građevinsku dozvolu. Mi treba da obezbedimo stručni nadzor nad radovima i nad dokumentima o valjano izvršenim radovima i sve što ide uz prava investitora.
      
       Na kraju, pitamo Novakovića šta misli zašto neko usporava čišćenje Dunava i evropski rečni saobraćaj?
       - Racionalnog argumenta nema. Dosadašnja evropska šteta iznosi 500 miliona evra, a izgradnja novosadskog mosta košta samo 27 miliona evra. Evropski rečni saobraćaj gubi milion evra dnevno! Ako se nastavi ovako, gubici Evrope biće, ubrzo, izraženi u milijardama evra.
      
       Dušan Strugar, generalni direktor JRB, upozorava na još jedan problem o kome niko ne razmišlja. On kaže:
       - U poslednjih deset godina Dunav je kao zapuštena autostrada kojom niko nije prolazio. A kada se nekim putem, bio zemni ili vodeni, toliko dugo ne prolazi, na njemu se nađu svakakve prepreke. Za deset godina blokade stvorena je potpuno nova geografija dunavskog korita tako da su tu potrebna, ako ništa drugo, bar, nova obeležavanja prepreka. Naša zemlja ni dosad nije imala novca za obeležavanje prepreka a kamoli za redovna čišćenja korita.
      
       Đubre
       Mileta Perišić, iz beogradskog Geoinstituta, ove nedelje objavio je studiju "Dunav - istina i zablude", u kojoj upozorava na dramatično ekološko stanje na Dunavu. On kaže:
       - Već više decenija, od Tita do danas, naše rukovodeće državne strukture nikako da shvate značaj zaštite i korišćenja tranzitnih voda Dunava. A jugoslovenski stručnjaci uspeli su da dokažu uzvodnim dunavskim zemljama da Dunav, pod usporom Đerdapa, prečišćava ogromnu količinu evropskog unetog zagađenja. To zagađenje meri se na oko 40 miliona ekvivalentnih stanovnika. Drugim rečima, u Dunav se nataloži oko 20 miliona tona industrijskog mulja godišnje!? Ove rezultate priznale su nam i nemačke kolege, pre svih, ugledni gospodin Miler, limnolog svetskog glasa.
       Perišić smatra da je poslednji čas da se nešto uradi za spas donjeg toka Dunava, da ne bismo smeli da dozvolimo da Dunav i zvanično dobije ulogu plovnog puta bez adekvatnih mera zaštite. Da bi se shvatila dramatičnost Perišićevog upozorenja, treba uzeti samo jedan podatak iz lanjske doktorske disertacije dr Ivana Matića sa beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta. On glasi: ispod đerdapske brane nalazi oko 500 miliona tona evropskog industrijskog mulja što je, slikovito, kubatura - Avale!?
       Poslednji je čas da jugoslovenska strana pokrene pitanje Dunava. Ne samo što će ćerdapska brana biti sve plića i što će struje biti sve manje. Nego i zato što podzemne vode pored Dunava postaju neupotrebljive za piće, a plavljenje južnog Banata biće sve veće i veće tako da će trećina stanovništva Srbije koje gravitira Dunavu biti ekološki i ekonomski ugroženo.
       I zato, pokazuje se da je čišćenje plovnog puta kod Novog Sada tek ovlaš grebanje po dunavskom koritu. Ako Evropa nije spremna i na novosadsko šminkanje Dunava, kako onda misli da prođe Dunavom ispod Novog Sada onaj nemački brod kome je kumovala gospođa Ružica Đinđić.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ