Seksualni nasilnici su često pametni, privlačni, paze na sebe, društveno su kvalifikovani, jednostavno, uvek se začudite kada čujete šta su uradili
Prema novijim američkim istraživanjima, tri četvrtine žena koje rade u profesijama u kojima dominiraju muškarci bilo je izloženo nekom obliku seksualnog uznemiravanja na poslu. S druge strane, statistika beleži da je sve više žena koje zloupotrebljavaju svoju šefovsku poziciju uznemiravajući svoje kolege.

      Bauk ozakonjenja borbe protiv seksualnog uznemiravanja kruži Srbijom. NJeni građani preživljavaju kulturološki šok. Naša momčad je u čudu. NJima li će neko da propisuje kako da ispoljavaju svoj nadaleko čuveni i cenjeni seksepil! Od specifičnog šarma, plaše se, neće ostati ništa ako budu primorani da redukuju svoj zavodnički repertoar. Kako bez dobacivanja, pipkanja, štipkanja i lascivnih predloga? Iako mnogima od njih nije jasno zašto "ona devojčura s posla" preti policijom i zašto je njihovo romantično zavođenje nazvala "noćnom morom".
       Ni "ženskoj momčadi" nije lako. Sad su kao hrabre neke žene zato što nisu imale petlju da istrpe ono što većina njih čitavog života junački podnosi i, što je najvažnije, krije. Pa to je valjda hrabrost, nisu bile lude da se javno brukaju i blamiraju. Uostalom, poznaju mnoge koje su bile i silovane i nisu nadležnima ništa rekle. Sad, je l' lepo da se diže buka samo zbog pipkanja, štipkanja i dobacivanja.
       Za sve je kriva Socijaldemokratija koja je ponudila prvu domaću političku seksualnu aferu. Kakva će biti politička sudbina njenih aktera, više nije bitno. Važno je da bi istorija žena na ovom prostoru mogla da počne da se menja. Feministkinje zadovoljno trljaju ruke, vekovni tabui, simboli muške dominacije, prvi put počinju da se otvaraju - o njima se makar javno govori.
      
       Harasment
       U razvijenim zemljama Zapada otišlo se dalje. Savet Evrope je u svojoj rezoluciji o zaštiti žena i muškaraca na radnom mestu, seksualno uznemiravanje i zlostavljanje definisao kao "svako nepoželjno ponašanje seksualne prirode ili kakvo drugo ponašanje bazirano na polu koje ugrožava dostojanstvo žena i muškaraca na radnom mestu. Ono obuhvata nepoželjno fizičko, verbalno i neverbalno ponašanje".
       Jedna američka pravna definicija seksualnog uznemiravanja (čuveni harasment), na primer, navodi ponašanja koja su zabranjena na radnom mestu: seksualni predlog upućen zaposlenom koji je propraćen direktnom pretnjom (gubitak posla i degradacija u hijerarhiji firme) ili direktnom ponudom (povećanje plate ili mogućnost napredovanja u poslu).
       Prema novijim američkim istraživanjima, tri četvrtine žena koje rade u profesijama u kojima dominiraju muškarci bilo je izloženo nekom obliku seksualnog uznemiravanja na poslu. S druge strane, statistika beleži da je sve više žena koje zloupotrebljavaju svoju šefovsku poziciju uznemiravajući svoje kolege.
       U Americi je ovaj zakon na pijedestalu političke korektnosti. On je, međutim, često zbog zloupotrebe doveden do apsurda. Recimo, na jednoj grupnoj fotografiji profesor koji stoji između svojih učenika podigao je ruke uvis da neko slučajno ne bi pomislio da on dole nešto petlja. Zbog toga mnogi profesori u Americi često drže otvorena vrata od učionice u kojoj drže predavanja. Koleginice sa posla se ne oslovljavaju olako, svakako ne bez preke potrebe i isključivo zbog poslovne komunikacije. Komplimenti se ostavljaju za kuću, ali samo ukoliko se proceni da vlastita žena nije loše volje. Mnogima će se navedeni primeri učiniti preteranim ali samo dok se ne uvere kako prolaze okrivljeni. Kazne variraju od države do države, ali je okrivljenom (ili okrivljenoj) uglavnom posle svega upropašćena karijera, mnogi plaćaju velika obeštećenja žrtvama, neki pak završavaju u zatvoru.
      
       Zloupotrebe
       Viktimološko društvo i ženske nevladine organizacije uz podršku Ženske političke mreže priložili su predlog za dopunu i izmenu Krivičnog zakona Republike Srbije zbog zlostavljanja, kaže za NIN Leila Ruždić, potpredsednica Demokratskog centra. Prvi član predloga glasi: "Ko zloupotrebom svog položaja navede na seksualni odnos ili druga seksualna ponašanja lice istog ili drugog pola koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti - kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina."
       Naša sagovornica kaže da je ovaj predlog iniciran još pre mesec i po dana. Tada je izgledalo da su izgledi da on uđe u Krivični zakon Srbije bili mali, ali sada su uvećani posle afere i Socijaldemokratiji. "Muškarci iz DOS-a nas podržavaju. Niko mi još nije rekao da se protivi a anketirala sam stotinak kolega."
       Ipak, ne treba se zavaravati da polemike neće biti. Klinički psiholog Tijana Mandić smatra da treba doneti zakon protiv seksualnog uznemiravanja: "Svesna sam da postoje mnoge mogućnosti zloupotrebe tog zakona, ali mi se to čini rešivijim problemom od toga da ostanemo u praistorijskim pećinama gde jači vuče slabijeg za kosu."
       Biljana Maletin aktivistkinja je Autonomnog ženskog centra protiv seksualnog nasilja. Ona tvrdi da je seksualno uznemiravanje jedan od uzroka sporijeg napredovanja žena na poslu. "Bez obzira na moguće zloupotrebe, važno je da se i kod nas usvoji harasment. Bitno je organizovati programe edukacije dece u školama zbog toga što se granice dozvoljenog uče. U Americi se već u vrtićima uči koji su dodiri dozvoljeni a koji nisu. Dok ne stignemo dotle, važno je da postoje jasna pravila procedure koja ženama omogućavaju zaštitu. Najveći broj naših klijentkinja ionako tvrdi da se oseća potpuno nezaštićeno."
       U javnim raspravama koje je inicirao skandal u Socijaldemokratiji primećeno je da se starije žene nisu solidarisale sa iskazima seksualno uznemiravanih žena. Tijana Mandić taj fenomen objašnjava time što "žene ne mogu da izađu iz pozicije žrtve". Druge njene kolege kažu da je, s jedne strane, u pitanju identifikacija s muškarcima (ne treba zaboraviti da živimo u duboko patrijarhalnom društvu), a s druge, možda strah od toga da će izgubiti moć da manipulišu.
       Prema podacima Komisije za ljudska prava, danas je u svetu najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava nasilje nad ženama. U našoj zemlji ne postoji nijedno ozbiljno istraživanje o tome. Psiholog Biljana Branković je pre dve godine prva objavila istraživanje koje je skrenulo pažnju na problem seksualnog nasilja nad adolescentima. Zanimljivo je da je čitav projekat izveden volonterski, bez finansijske ili druge podrške bilo koje organizacije. Istraživanje je izvršeno na uzorku koji u priličnoj meri reprezentuje populaciju naših srednjoškolaca. Obuhvaćeno je hiljadu učenika iz četrnaest gradova. Upitnik je primenjen uz stroge mere za zaštitu anonimnosti. Istraživanje, međutim, nije obuhvatilo lična iskustva seksualnog zlostavljanja (autorka je pretpostavila da će žrtve oklevati), već se tražilo da opišu da li su čuli za takva iskustva od svojih prijatelja ili poznanika.
      
       Istraživanja
       Dobijeni rezultati su prilično alarmantni. Čak dve trećine ispitanika čulo je za slučajeve seksualnog zlostavljanja u svojoj neposrednoj okolini. "Rezultati ukazuju da je seksualno nasilje 'socijalno nevidljivo' (slučajevi uglavnom nisu prijavljeni) a možda čak implicitno socijalno prihvaćeno, ili bar tolerisano. Pokazalo se još da se slučajevi najčešće ne uklapaju u stereotip o 'manijaku iz parka', jer su seksualni nasilnici pretežno poznati ili bliski žrtvi (što potvrđuju i mnoga strana istraživanja)", kaže Biljana Branković.
       Ispostavilo se još da su slučajevi za koje su ispitanici saznali od žrtava potencijalno zakonski kažnjivi. Žrtve su uglavnom maloletne devojke (oko šesnaest godina), a nasilnici punoletni muškarci (oko 26 godina) koji su često poznati ili bliski žrtvi (prijatelji, partneri, bivši partneri, članovi porodice, rođaci, porodični prijatelji, komšije, poznanici, nadređene osobe - nastavnici...). Samo u 27 odsto slučajeva počinilac nije bio poznat žrtvi. Pokazalo se da se najčešće radi o pretežno teškim oblicima zlostavljanja, kao što su silovanje ili pokušaj silovanja, grupno silovanje, incest, ucena, obmana, zloupotreba autoriteta. Ispitanici su retko spominjali seksualno uznemiravanje.
       Značajno je, ističe naša sagovornica, da se zlostavljanja najčešće dešavaju u privatnom prostoru ili na javnom mestu, a ne kako se roditelji pribojavaju na žurkama ili diskotekama. "Druge osobe uglavnom nisu prisutne dok se zlostavljanje dešava, ali ukoliko jeste, prave se da ne vide ili podržavaju počinioca. Adolescenti su naveli da se takvi slučajevi ne prijavljuju najčešće zbog straha žrtve od osude okoline", ističe Biljana Branković.
      
       Prijavljivanje
       Prema nezvaničnim podacima koje smo dobili iz Okružnog javnog tužilaštva, gde se, po našem zakonodavstvu, slivaju svi prijavljeni slučajevi silovanja na teritoriji grada Beograda, godišnje stigne oko stotinak prijava. Po tome bi se reklo da je prestonica prilično mirna. Na SOS telefon protiv seksualnog nasilja mesečno se javi oko desetak žena a na SOS telefon protiv nasilja u porodici tokom 2000. godine javilo se 3 440 žena i dece. Stručnjaci su, međutim, sigurni da se samo mali broj prijavljuje. Zašto?
       "Naš krivični postupak maltretira žrtvu seksualnog nasilja, od početka do kraja. Žrtva je prinuđena da iznova i iznova do najsitnijih detalja opisuje nasilje koje je preživela. Branilac okrivljenog po pravilu na svaki način žrtvu pokušava da predstavi kao osobu lakog morala. Suđenja su javna pa silovatelj obično poziva svoje prijatelje koji žrtvi dobacuju u hodniku, vređaju. Kao da neko posebno vodi računa da se žrtva što više ponizi. Ako drugostepeni sud po žalbi vrati predmet, onda se čitava priča vraća na početak, što znači da postupak često traje godinama. Na kraju, najčešće izrečena kazna je od godinu do godinu i po dana", kaže advokatica Mirjana Vagner.
      
       Pregled
       Pred licem institucije žena je u položaju okrivljene. Čim je tu, nešto s njom nije u redu. Na kraju procesa mnoge žene izjavljuju da ne bi ni prijavile silovanje da im je neko unapred objasnio kako će proces izgledati. Inače, posle silovanja često se javlja posttraumatski stresni sindrom. Naša kultura je takva da žene najčešće na sebe preuzimaju krivicu, stid i odgovornost.
       Ukoliko se žrtva odluči da prijavi silovanje, najvažnije je da odmah po njegovom završetku ode na lekarski pregled, obavezno u garderobi koju je imala u tom trenutku, kaže Đorđe Alempijević, specijalista sudske medicine. U razvijenim zemljama postoji jedinstven medicinski protokol kojeg se pridržavaju sve zdravstvene ustanove koje se bave pregledom žrtava. U svetu to rade ginekolozi zajedno sa specijalistima za sudsku medicinu.
       NJihov zadatak je da utvrde postojanje povreda, da objasne kako su nastale i da ih dokumentuju. Dokazni materijal je i biološki materijal: krv, bris iz vagine, sperma, dlačice - sve to ubrzava pronalaženje nasilnika. Ako je slučaj adekvatno dokumentovan, manje su mogućnosti za manipulaciju. Fotografije povreda predstavljaju trajan dokaz za sud. "Od ovakve saradnje za sada kod nas nema ništa, o njenom uvođenju tek se razmišlja", kaže Alempijević.
       Kad je nasilje u porodici u pitanju, situacija je još gora. Društvo je zauzelo stav kao da ga se ovaj problem nimalo ne tiče. Na pozive volonterki dežurne policijske službe nerado reaguju. Čak i od inspektorke u dežurnoj službi čuje se komentar "je l' znate vi koliko se ozbiljnih stvari dešava u gradu". Kada su je volonterke pitale 'šta, na primer' usledilo je nabrajanje tuča u kafićima, bombaških obračuna u kafanama, pljački prodavnica... "Sa stanovišta policije, tuče među muškarcima su ozbiljna stvar, delikti vredni pažnje službe 92, a nasilje u porodici nije vredno pažnje", konstatuje Nadežda Ćetković.
       Gospođa Ćetković je u svojoj knjizi "U traganju za ženskim sigurnim mestom" objavila ispovest žena koje su zlostavljali njihovi bračni ili vanbračni partneri. Evo kako izgleda pakao o kome niko ne govori, koji država svojom nezainteresovanošću podržava. "Naterao me je da kleknem između njegovih nogu da bi sedeći mogao da me šamara. Trudnu me terao da puzim po dvorištu, izvinjavam mu se i molim ga da me pusti u kuću. Lupao mi je glavom o zid. Seksualno me maltretirao. Posle batina obavezno sam morala s njim da spavam. Imao je seksualne prohteve protiv moje volje..." Ovo je samo jedna od mnoštva sličnih priča 25-godišnje majke dvoje dece.
      
       Foto-robot
       "Vreme je za temeljne izmene Krivičnog zakona Republike Srbije i njegovo usklađivanje sa zakonima evropskih zemalja. Do sada u našem zakonu nije postojao član koji bi sankcionisao nasilje u porodici niti silovanje u braku. To će se uskoro izmeniti", sigurna je Leila Ruždić.
       Kako izgleda foto-robot seksualnih nasilnika? Time su se pozabavili američki naučnici u studiji "Osnovne karakteristike osuđivanih i neosuđivanih seksualnih nasilnika". Odgovor je - izgledaju normalno i to je najočiglednija karakteristika seksualnih delinkvenata. Većina njih ne pati od psihijatrijskih bolesti.
       Jedan psihijatar koji ima široko iskustvo u radu sa seksualnim nasilnicima ovako ih je opisao: "Radim sa direktorima, programerima, studentima, radnicima... Oni su baš kao i svi ostali, osim što ne mogu da kontrolišu jedan oblik svog ponašanja." Drugi lekar je još određeniji: "Pogledam dosije određenog slučaja, pa onda u nasilnika i ne vidim vezu između njih. Često su pametni, privlačni, paze na sebe, društveno su kvalifikovani. Moje prvo reagovanje posle susreta sa nasilnikom skoro je uvek ovakvo: mora da postoji neka greška, ovaj ne bi mogao da uradi ono što piše u izveštaju."
       U navedenoj američkoj studiji preporučuje se reforma zakona i oštrije kazne. Naučnici smatraju da je sudsko gonjenje veoma važno u slučajevima kad tradicionalni kulturni standardi opravdavaju i praštaju seksualni napad kao što je, na primer, čest slučaj za silovanje u braku. U takvim slučajevima sudsko gonjenje ima i obrazovnu funkciju - time što otkriva i otvara raspravu o tradicionalnom ponašanju koje podržava silovanje. Ako smo se prepoznali...
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ
      
      

PRVO ISTRAŽIVANJE O NASILJU: BILJANA BRANKOVIĆ        Čak dve trećine ispitanika čulo je za slučajeve seksualnog zlostavljanja u svojoj neposrednoj okolini. "Rezultati ukazuju da je seksualno nasilje 'socijalno nevidljivo' (slučajevi uglavnom nisu prijavljeni) a možda čak implicitno socijalno prihvaćeno, ili bar tolerisano.               ŽENE OSEĆAJU DA SU NEZAŠTIĆENE:BILJANA MALETIN        Predlog za izmenu Krivičnog zakona: "Ko zloupotrebom svog položaja navede na seksualni odnos ili druga seksualna ponašanja lice istog ili drugog pola koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti - kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina."               HITNO DO JEDINSTVENOG MEDICINSKOG PROTOKOLA: ĐORĐE ALEMPIJEVIĆ        "Naš krivični postupak maltretira žrtvu seksualnog nasilja, od početka do kraja. Branilac okrivljenog po pravilu na svaki način žrtvu pokušava da predstavi kao osobu lakog morala. Suđenja su javna pa silovatelj obično poziva svoje prijatelje koji žrtvi dobacuju u hodniku, vređaju.               KAKO IZAĆI IZ POZICIJE ŽRTVE: TIJANA MANDIĆ        "Naterao me je da kleknem između njegovih nogu da bi sedeći mogao da me šamara. Trudnu me terao da puzim po dvorištu, izvinjavam mu se i molim ga da me pusti u kuću. Lupao mi je glavu o zid. Seksualno me maltretirao. Posle batina obavezno sam morala s njim da spavam"