Obradović se našao u situaciji da postane remetilački faktor bez obzira na to je li kriv ili nije. U politici, to je presuda, i DOS ju je već izrekao

      Ako je Vuk Obradović hteo da bude oficir i d?entlmen, trebalo je da se povuče iz vlade onog jutra kada je u svojoj stranci dobio poverenje. Tada je još mogao izgledati nevin. Već kad je naterao Predsedništvo koalicije DOS-a da ga smeni bio je sumnjiv. A kad je uzeo detektiva Božidara Spasića da utvrđuje činjenice i advokata Marka Nicovića da ga brani, bio je kriv kao kučence uhvaćeno pored svoje kake.
       Za potreban minimum politički relevantnih informacija o slučaju postarao se Zoran Đinđić, lično. "Nismo presudili da je Obradović kriv, nego je u javnosti postao sporan jer njegova stranka svoj problem nije uspela da reši interno", rekao je premijer. Ili, u prevodu: čoveče, skloni se, imamo druga posla.
      
       Moj Milane...
       Na ovim prostorima već je opažena pojava: kad političar počne da tone, ne ume da se zaustavi. Obradović je najpre lansirao priču o Đinđiću i Dušanu Mihajloviću koji hoće da ga uklone, da bi sve to posle demantovao. Zatim je obećao da će dati ostavku na mesto potpredsednika vlade, pa pribegao takozvanom Jovićevom manevru, to jest predomislio se na zahtev publike. Onda je uzeo već pomenutog Nicovića da ga brani, i ovaj je, u svojstvu advokata, izneo pred novinarima dubinsku analizu srpske političke scene o tome kako u DOS-u postoji sukob Đinđićeve i Koštuničine struje. Da pomenemo i detektiva Spasića koji je otkrio prislušne uređaje. Najzad, u ponedeljak, Obradović je obelodanio da je sve to "zamesio" Milan Panić, ali ne kaže kako, i još mnogi drugi, navodno, korumpirani biznismeni, ali ne kaže koji. Poslednji čin biće na sednici Skupštine kad Obradovića budu razrešavali, što radikali, koje uzbuđuju ružne reči, jedva čekaju.
       Inače, a propo teorija da je slučaj Obradović odjek sukoba u DOS-u, za odluku o njegovom razrešenju s mesta potpredsednika vlade glasalo je četrnaest stranaka, dve su bile protiv, jedan listić prazan, jedan predstavnik odsutan. Glasanje je tajno, ali se misli da je prazan listić bio Koštuničin, a protiv odluke je, osim Obradovića, bio verovatno Nenad Čanak, lider LSV. Pretpostavka se zasniva na tome što je jednom ranijom prilikom i sam Čanak bio kandidat za isključenje pa mu se odluka o razrešenju mogla učiniti kao rđav primer.
       Službeni stav Socijaldemokratije, oličen i u izlaganju Vuka Obradovića na Glavnom odboru, glasi da postoje tri generatora krize u toj partiji. Prvi, Milan Panić i "mafijaški lobiji". Drugi, želja da se preuzme stranka. Treći, i najvažniji, da se iskoristi rejting koji socijaldemokratska opcija ima u Evropi i da se ekskluzivno uđe u taj politički prostor. Dragica Bajić, portparol Socijaldemokratije, potvrđuje da ovo ide na adresu Zorana Đinđića koji je upravo početkom prošle nedelje bio na evropskom socijaldemokratskom samitu, a prema njenim rečima tamo je trebalo da ide i Vuk Obradović da mu u međuvremenu nije "namešten slučaj".
      
       Četiri ćerke
       Primetno je da se u ovom pregledu situacije negde izgubio prvobitni povod - seksualno spopadanje. To je specifičnost slučaja. Obradović se našao u situaciji da postane remetilački faktor bez obzira na to je li kriv ili nije. U politici, to je presuda, i DOS ju je već izrekao.
       Ishod će biti nastajanje dve stranke. To je gotovo neizbežno, čak i ako Ministarstvo pravde (to smo zaboravili, Obradović je i njega optužio za zaveru) bude dalo za pravo funkcionerima Socijaldemokratije koje je Obradović isključio iz stranke. Branko Gligorić, isključeni član Predsedništva SD i jedan od osnivača, kaže da su na njega u Glavnom odboru najviše utiska ostavila dva izlaganja, oba u sličnom tonu. U jednom, jedan član rekao je da ima četiri ćerke, i da su se one požalile da ih je Vuk Obradović napastvovao, on, otac, ne bi poverovao njima nego Vuku Obradoviću. Šta je poenta? Pa to, ko može sada sve te ljude, sa tako različitim odnosom prema autoritetu, da natera da budu u istoj stranci. Čudo je i dosad da su izdržali.
       Naravno, ne može se dobro zaključiti slučaj ako se ne odgovori na pitanja je li bilo ili nije bilo, i, ako je bilo, šta je bilo. I, ako je bilo, kako to da se sve dosad ćutalo, i skandal baš sad izbio na površinu.
      
       Sudbina Komisije
       Rekonstrukcija dešavanja rađena na osnovu svedočenja protivnika Vuka Obradovića kaže da se, do pre nekog vremena, koliko se znalo, entuzijazam predsednika stranke kada su žene u pitanju ispoljavao uglavnom u okvirima uobičajenog, sa mogućim ispadima kada se popije neka čašica više, ali to je nešto što bi se i drugima moglo zameriti. Sklonost ka ženama dobija zamah, kažu, kada je Obradović prešao u vladu, a prelomni trenutak je bio kad se dogodio slučaj sa LJiljanom Nestorović, koja nije htela da ćuti ("bila je žena drukčijeg kova"). Onda se, na ženskoj koordinaciji, ispostavilo da postoji niz takvih slučajeva. Šta se tačno dešavalo, piše, navodno, u izjavama, od kojih nijedna nije obelodanjena, ali, kako se priča, njihov sadržaj bi potpuno zadovoljio ukus ljubitelja seksualnih zanimljivosti i da daleko prevazilazi ono već čuveno "da nam se usnice spoje".
       Ostalo se, manje-više, već čulo. Pokušalo se bilo kompromisom - da se Vuk Obradović diskretno povuče - na šta je on pristao pa se predomislio, baš kao i sa mestom potpredsednika vlade, što protivnici koriste da ukažu kao na model ponašanja. Dragica Bajić kaže da je tačno da je Obradović prvobitno prihvatio da podnese ostavku, ali je odustao jer je u međuvremenu shvatio da suština nije u seksualnoj aferi nego je reč o udaru na stranku.
       U međuvremenu se oglasila i novinarka Svetlana Đokić, izjavom, u svojstvu voditelja emisije ne kanalu D?U info, da je najveću neprijatnost u karijeri doživela od Vuka Obradovića - opet se ne kaže tačno kakvu neprijatnost, ali je u slučaju "žene protiv Vuka Obradovića" svoje svedočenje ponudila tužiocima.
       Prepustimo, dakle, slučaj Vuka Obradovića tokovima - šta god da bude sa sudovima (seksualno uznemiravanje u našim zakonima me postoji), poslanicima, Socijaldemokratijom, teško da će ozbiljnije uzdrmati građane Srbije. Izuzetak je sudbina Komisije za zloupotrebe i korupciju. Mada, sad kad vidimo kako se radi i ko radi, ne izgleda verovatno da je od te komisije išta i moglo da ispadne.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ