Socijaldemokratija ima savezne i republičke poslanike, kao i odbornike u beogradskoj Skupštini. Kakva je njihova sudbina posle isključenja iz stranke?

      Da li će isključeni poslanici ostati poslanici, ili će izgubiti mandate? Šta kaže izborni zakon i da li nešto kaže? Šta piše u sporazumu o osnivanju koalicije DOS? To su činjenice, sve ostalo su nagađanja.
       - Izborni zakon koji je sada na snazi, nešto je popravio potpunu neuređenost koja je postojala ranije, kada je predlagač bila koalicija. Naime, zakon polazi od dve situacije, kao osnovne: kada je predlagač stranka i kada su predlagači grupa građana. A koaliciju samo dodatno reguliše - kaže dr Dragor Hiber, potpredsednik GSS-a.
      
       Entiteti
       Dakle, zakon predviđa mogućnost da sa listom kandidata na izbore izađe grupa stranaka - izborna koalicija i tada predviđa da oni moraju sporazumno da slede ime te liste, pri čemu sporazum sa potpisima moraju da dostave izbornoj komisiji, što je i učinjeno, i moraju da odrede dva ovlašćena lica preko kojih će svi nadležni izborni organi komunicirati sa tom grupom stranaka. Ova novina uneta je u izborne zakone poslednje dve godine, jer se dešavalo da izborne komisije i skupštine nisu znale ko je ovlašćen da im dostavi imena poslanika, ili povuče poslanike; da li je potrebno da to učine svojim potpisima predsednici svih stranaka ili je dovoljan jedan od njih. Da bi se nesporazumi izbegli, zakon predviđa da pri prijavi više stranaka, moraju biti određena lica (ili lice), koja su ovlašćena, u ime koalicije, da rade ovaj posao. Dakle, time smo zapravo, dobili jedno pravno relevantno rešenje, koje je ta izvesna olakšica. Skupštini se i Republičkoj izbornoj komisiji, koja funkcioniše i pri oduzimanju mandata, mogu obratiti samo ovlašćena lica. DOS je ovlastio dva lica da to čine. Namerno je učinjeno da to ne budu prominentne političke ličnosti već ljudi koji su radili na tim poslovima u izbornim štabovima i to su ljudi iz različitih stranaka. Drugo, kad na izbore ide koalicija, ona ide sa jednom jedinstvenom listom. U Skupštini i u Izbornoj komisiji nisu pravno prepoznati entiteti koji čine koaliciju - kaže Hiber.
       A zakon izričito kaže da kada narodni poslanik bude isključen iz stranke, predlagač gubi mandat. Ali, ovde nemamo jednu stranku nego imamo grupu stranaka. I, naravno, sad nastaju komplikacije. Čiji su poslanici - stranački ili koalicioni?
      
       Statut
       Da li će ovlašćena lica obavestiti Skupštinu o oduzimanju mandata, to je unutrašnja stvar koalicije i sve je to regulisano koalicionim sporazumom. Koalicioni sporazum DOS-a kaže da unutar broja poslaničkih mandata DOS-a svaka stranka ima određeni broj mandata i da ta stranka tim mandatima u neku ruku samostalno raspolaže. Drugim rečima, poslanika koji je isključen iz Socijaldemokratije, stranka zamenjuje drugim svojim poslanikom, a ne DOS. Socijaldemokratija se obraća Skupštini i imenuje drugog poslanika, dok ih ima, a kad nema, onda će to uraditi DOS.
       - Stranački statut ulazi, za razliku od koalicionog sporazuma, u pravni sistem, jer se o tome ko je ovlašćeno lice u ime jedne stranke izjašnjava Zakon o političkim strankama čiju primenu vrši Ministarstvo pravde, a protiv rešenja Ministarstva pravde biće dozvoljen upravni spor pred Vrhovnim sudom. - kaže Hiber.
       Socijaldemokratija ima i šest odbornika u Gradskoj skupštini. Da li će zadržati taj status ili neće? Po svemu sudeći, i za njih će važiti isti postupak kao i za poslanike.
       - U suštini, postoje dve vrste pitanja. Mi ovde imamo člana gradske vlade koji je iz Socijaldemokratije. To je gospođa Gordana Petrović. Ona je bila i sada je predsednik beogradskog odbora Socijaldemokratije, koji je odlukom tog nekog takozvanog ili netakozvanog (videćemo šta je) Glavnog odbora - raspušten. Znači, imamo člana gradske vlade i imamo, naravno, odbornike. Pazite, člana gradske vlade bira Skupština grada, a član gradske vlade može biti ili odbornik ili građanin. Znači, ona ne mora biti iz kruga odbornika i nema smetnji da svoj status koji je imala do sada, zadrži - kaže Radmila Hrustanović, član gradske vlade.
      
       Većina
       Do dana današnjeg Skupština grada nije dobila nikakvo zvanično pismo ni od koga, ni sa jedne strane, kojim bi se na neki način osporavao status ili odbornika ili člana gradske vlade.
       - Prema tome, sve ono što se odnosi na savezni parlament, znači na status poslanika u saveznom parlamentu, u republičkom, važi za sve, pa i za gradske odbornike. Mi ćemo potpuno poštovati stavove i odluke Predsedništva DOS-a. Nama je potpuno jasno da se radilo o pogrešnoj pravnoj formulaciji da je Predsedništvo DOS-a smenilo Vuka Obradovića sa mesta potpredsednika republičke vlade. Ne može Predsedništvo. Reč je o jednoj laičkoj interpretaciji, ali ne samo medija nego i nekih zvaničnika - kaže Radmila Hrustanović.
       U Skupštini grada neće žuriti. Sve što se bude dešavalo u oba parlamenta - kaže Radmila Hrustanović - oni će pratiti i postupiti isto.
       - Mi imamo apsolutnu većinu svuda i kako Ministarstvo pravde odluči, nama neće biti teško da tu odluku prihvatimo. I svaku drugu odluku, zasnovanu na zakonu, naravno - kaže naša sagovornica.
       Ministarstvu pravde zapao je u ruke vruć krompir, da prizna bilo koju stranu za legalnu. Šta će biti sa legalitetom? Može li poslanik da bude legitiman, ako iza njega ne stoji većina stranke? Teško pitanje, teški odgovori.
      
       PETAR IGNJA