Ako vam ljudi koji su učestvovali u privatizaciji u drugim zemljama, međunarodni eksperti, kažu: "sjajan ste posao napravili", i ako imamo najmanje jedan susret dnevno sa mogućim investitorima, onda sigurno uspevamo

      Kakav god da se u praksi pokaže novi srpski Zakon o privatizaciji, Aleksandar Vlahović moći će da kaže da je prvi ministar na tom mestu koji ima jasno ime i prezime - ne samo ono koje su mu dali roditelji već i vlada. U njegovoj funkciji i u imenu zakona stoji reč "privatizacija" koja je u poslednjih 12 godina slabašnih pokušaja tranzicije zamućivana različitim eufemizmima. Ono što zakonu niko ne spori jeste da, za razliku od svih prethodnih, traži stvarne privatne vlasnike, i to u roku od četiri godine.
      
       Zašto bi država morala da prodaje sve firme?
       - Nije tačno da će država raditi sve. Država hoće da se koncentriše na takozvanu veliku privatizaciju i ako se malo bolje pogleda Zakon o agenciji za privatizaciju, vrlo jasno će se videti da će agencija biti ta koja će voditi tendere, jer su oni veoma skupa tehnika prodaje. Na njima će biti najviše 200 preduzeća.
       Angažovanje finansijskih savetnika je nešto što mora da bude odrađeno sa jednog mesta zbog karaktera društvene svojine. Bojim se da bi se ta svojina, ako bi se prepustila nivou preduzeća, svela na tender kao tehniku za realizaciju unapred postignutih dilova.
      
       Ne bojite se da ćete vi biti taj koji će biti čovek unapred postignutih dilova?
       - Ne, jer postoji trostruka kontrola. Priču vodi agencija, dakle ne ja, agencija se kontroliše preko tenderske komisije koju Ministarstvo, dakle ja. Čitavu priču odozgo posmatra vlada zajedno sa Skupštinom Srbije koja sve nadzire preko svoje komisije.
      
       U Srbiji ima 7 500 hiljada preduzeća i samo četiri godine za trku u kojoj ona moraju da se privatizuju. Nije li to malo visoko postavljena prečka?
       - Rok je realan jer ima 200 tendera, 200 do 300 komunalnih preduzeća o kojima će odlučivati lokalni organi samouprave. Ostalo je stvar preduzeća i agencija će samo kontrolisati da li su aukcije preduzeća sprovedene u skladu sa zakonom.
      
       Kad se sve sabere, opet je isto. Država će ipak posredno ili neposredno postati vlasnik svih preduzeća, što nije bilo moguće ni u vreme socijalista.
       - Nije tačno. Ona ne postaje vlasnik društvenog kapitala, ali postoji ideja da se rok za privatizaciju oroči. Socijalisti nikada ne bi predložili ovakav zakon. Da je privatizacija i po ranijoj koncepciji bila oročena, ne bi se desila ovakva pljačka kakva se desila u proteklih deset godina, kroz ono "burazersko" pretapanje kapitala iz društvenog u privatna preduzeća.
      
       Ali ako za četiri godine preduzeća ne nađu partnere, ona će preći u državne ruke?
       - Ona će preći u režim državne privatizacije i od tog trenutka agencija vodi privatizaciju bez čekanja da preduzeće preduzme inicijativu.
      
       Pretpostavimo da će ih biti prilično mnogo s obzirom na malu količinu raspoloživog stranog i domaćeg kapitala?
       - Radije verujem da ćemo 200 strateških partnera naći, da će mala i srednja preduzeća kupiti grupe radnika ili možda autsajderi i da će 1 000 do 1 500 preduzeća proći kroz likvidaciju posle čega će nastati neka nova, drugačija, kvalitetnija preduzeća. Sumnjam da će sem velikih državnih preduzeća, kao što su NIS ili EPS, išta opstati neprivatizovano.
      
       Ekonomisti vam spočitavaju da sejete iluzije kako će pronalaženjem strateških partnera svi problemi srpske privrede biti rešeni?
       - Imam sledeću poruku: mi ne tražimo 7 000 strateških partnera za isto toliko preduzeća. Mi tražimo dobre partnere za velika preduzeća koja imaju investicioni kapacitet, i koje će ti partneri imati interesa ne samo da restrukturiraju nego i da u njih investiraju. Pretpostavimo i da ih ne nađemo, šta bismo mogli da uradimo drugim metodima privatizacije? Pretpostavimo da sve podelimo kroz vaučere i da se onda svi ti papiri nađu na berzi. Ko ne može da učestvuje u otvorenim tehnikama privatizacije koje smo predložili i želi da kupuje jeftino na berzi? Samo oni koji su u proteklih nekoliko godina ukrali novac. E, za takvim vlasnicima ja baš ne ginem.
      
       Sindikati vas optužuju da uopšte ne vodite računa o tome da će kao posledica primene Zakona mnogi ljudi ostati bez posla?
       - Ni to nije tačno. Nezaposlenost je posledica neefikasne privredne strukture i osiromašenja privrede u poslednjoj deceniji. Privatizacija će samo da ogoli taj problem. Postoje dva načina da se te negativne posledice privatizacije amortizuju. Jedan su direktna socijalna davanja koja ćemo ovog puta usmeriti porodicama, a ne pojedincima. Ta socijalna davanja ćemo imati samo u onom prvom, početnom periodu dok se pozitivni efekti investicija i malih i srednjih preduzeća ne pojave.
      
       Donedavno ste radili u "Dilojt tušu", uglavnom za strane firme kojima je odgovaralo da cena domaćih preduzeća bude što niža.
       - Do juče sam bio u Dilojtu, sad radim u državi. Ja sam profesionalac i gde god da sam, radim u interesu firme za koju radim. Ono na čemu insistiram jeste da postavimo takva pravila igre koja će biti najkorisnija za ekonomski razvoj i rast zaposlenosti, što do juče nije bio moj posao.
      
       Na jednoj strani postoji zakon za koji svi tvrde da otvara vrata mogućoj korupciji, postoji agencija koja ima veliku moć i vlada sa 18 partija DOS-a, koje su se već pokazale kao lobisti različitih poslovnih interesa. Hoćete li vi potopiti vladu ili ona vas?
       - Isplivaćemo zajedno. Cilj ovog zakona je dobijanje što je moguće više novih investicija u postojeća preduzeća, a ne maksimiziranje privatizacionih prihoda. Mnogo ljudi to previđa. Siguran sam da ćemo uspeti. Nije to samo ona luda sigurnost u sebe i ludi optimizam. Ako vam ljudi koji su učestvovali u privatizaciji u drugim zemljama, međunarodni eksperti, kažu: "sjajan ste posao napravili", "super vam je zakon", "eliminisali ste sve loše stvari koje su se dešavale u drugim zemljama" i ako imamo najmanje jedan susret dnevno sa mogućim investitorima, a ponekad i deset u jednom danu, onda sigurno uspevamo. Nema dileme.
      
       TANJA JAKOBI