Milan St. Protić poneo je sa sobom iz Beograda kabast politički prtljag: prvi je, još u vreme DOS-ove kadrovske nevinosti, navukao na sebe gnev birača kada se radi ambasadorskog mesta u Vašingtonu odrekao položaja gradonačelnika u Beogradu.
       Amerikanci za taj njegov bagaž ne bi morali znati, ali im zato nije moglo promaći da se ambasador SRJ uskoro po dolasku u Vašington javno sporečkao sa sopstvenim predsednikom. Kad ga je Vojislav Koštunica kritikovao zbog izjave da će Slobodan Milošević biti uhapšen pre isteka američkog ultimatuma od 31. marta, Protić je nonšalantno ostao pri svome. Posle se, dabome, ispostavilo da ambasador nije olako Amerikancima obećao brzinu srpskog istražnog postupka protiv bivšeg predsednika, ali to nije otklonilo utisak da je načinjen svojevrstan diplomatski gaf koji je naškodio koliko Protiću, toliko i Koštunici. Ambasadore, naime, najčešće cene ne po pameti i šarmu već po tome koliko su bliski predsednicima zemalja koje predstavljaju, koliko je kratka politička razdaljina koju moraju preći kako bi nešto važno i hitno predsedniku direktno šapnuli u uho.
       Oktobarski prevrat obdario je i Jugoslaviju i Protića specijalnim sjajem, i novom ambasadoru nije bilo teško da svoju neposrednost i harizmu uglavnom uspešno kombinuje sa prestižom nove demokratske vlasti u Jugoslaviji.
       Domaćine je katkad znao i da iznenadi: na jednom ručku u Institutu za mir, vašingtonskom "think tank"-u, poznatom po oštrom stavu prema Beogradu, kako Miloševićevom, tako i Koštuničinom, onako izokola, ali ne i diplomatski, saopštio je da izručenje Miloševića Hagu zavisi od toga kolika se "cena" za to izručenje na Zapadu može postići. U današnjem "politički korektnom" zapadnom svetu, naime, krajnje je neobično javno bilo gde i bilo kome priznati bilo kakve motive za sopstvene postupke, osim najplemenitijih. Niko, na primer, nije uhvatio nijednog američkog političara na vlasti da prizna kako je Jugoslaviju pre dve godine bombardovao iz ma kakvih drugih pobuda do najuzvišenijih, "humanitarnih".
       Protićev šarm, međutim, nije omanuo na najvažnijem mestu - kod američkog predsednika Buša, koji prilikom susreta sa Vojislavom Koštunicom nije štedeo reči hvale za jugoslovenskog ambasadora. Bušova savetnica za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs ispričala je YU gostima kao kuriozitet da se Milan St. Protić po predaji akreditiva zadržao rekordno dugo u razgovoru sa Bušom, celih 18 minuta.