Ljudima Hekerupovog tipa demokratija je važnija od svega, pa i od samih ljudi. Tako se gradi novi mit na Kosovu - mit o svetskom čudu vaspostavljanja carstva demokratije "ni na nebu, ni na zemlji"

      To što jedan dokument ima birokratsko banalan naziv (Ustavni okvir za privremenu samoupravu) ne znači da treba utehu tražiti u objašnjenjima nasmešenog Hansa Hekerupa. "Važno je da to nije ustav", reći će ovaj specijalni predstavnik generalnog sekretara OUN na Kosovu i Metohiji koji je u Prištinu stigao posle strasnog (i među Srbima neomiljenog) ljubitelja jednostranih demokratskih rešenja Bernara Kušnera. Istina je, ipak, da potpis (15. maj) ovog neupadljivog danskog političara (bivšeg ministra odbrane) što na televiziji izgleda kao profesor provincijske gimnazije, dalekosežno određuje sudbine mnogih ljudi na balkanskom jugoistoku, snagu i značaj institucija novih i starih, i strukturu država u regionu.
       Bez velikih reči, i uz nešto diplomatskog driblinga, Hekerup je odbacio sve amandmane (oko 30) koje je donela ekspertska grupa iz Beograda ("Ionako Albanci ništa od toga ne bi prihvatili", objasnio je.) i "kako međunarodni zvaničnici tvrde, ispunio oko 98 odsto albanskih zahteva". Ipak, "Kosovo još nije spremno da raspravlja o konačnom političkom rešenju", utvrdio je, čime je naterao Tačija, Rugovu i Haradinaja da "izraze svoje nezadovoljstvo". Jer, tako to treba u demokratskim procedurama.
       Hans Hekerup, ipak, nije dao Albancima ustavni sud. Nemaju ustav, pa će im biti dobar i vrhovni sud. I neće dozvoliti referendum! "U Rambujeu je bilo pomena o tome", podsetiće, ali posle je donesena ta Rezolucija 1244, pa valja paziti da se ne izlazi "iz okvira". Inače, "u okviru" je da Kosovo ima predsednika, premijera, predsedništvo od sedam članova i skupštinu od 120 članova (100 Albanaca, 10 Srba i 10 ostalih). To što u ovako institucionalizovanom principu većinske demokratije nema "garancije za zaštitu vitalnih interesa manjinskih zajednica" (Dušan Čelić, pravni ekspert) ne brine Ananovog "specijalca" na Kosovu. LJudima Hekerupovog tipa demokratija je važnija od svega, pa i od samih ljudi. Tako se gradi novi mit na Kosovu - mit o svetskom čudu vaspostavljanja carstva demokratije "ni na nebu, ni na zemlji".
       Naravno da čitalac razume da se pitanje pristupa međunarodne zajednice Kosovu ne može svesti na delovanje bilo koje ličnosti, pa ni izvršioca poput Hekerupa. Ovde je, na primer, neuporedivo važnija činjenica što Amerikanci nameravaju da 900 hektara zemljišta kod Uroševca, gde se nalazi baza Bondstil, zakupe na 75 godina. Ili, da godišnji izveštaj o terorizmu Stejt departmenta "pominje ekstremiste iz Preševa, Bujanovca i Medveđe i iz Makedonije koji, međutim, nisu uvršćeni u listu terorističkih organizacija".
       Niko u američkoj i svetskoj javnosti, koga to zanima, nema više zabluda o albanskom društvu danas. "Kad bi se jednom uspostavila vladavina zakona, počeo prikupljati porez ili carina, to bi ugrozilo krijumčare", priča nedavno "NJusviku" visoki službenik međunarodne policije u glavnom gradu Kosova. "I šta oni čine? Idu i ubijaju Srbe. Stabilnost nije profitabilna, sukob jeste." I - Hekerup će u toj situaciji sa smeškom reći da je "formiranje samouprave na Kosovu nešto što podrazumeva da Unmik i dalje ostane tu, ali da se povuče u pozadinu i da pomogne i podrži pravosuđe, posebno primenu zakona".
       "Poluprotektorat" koji se uspostavlja na Kosovu očigledno i ne podrazumeva tranziciju društva fisova u zajednicu rascvalih građanskih inicijativa. Jer, bez obzira na to što u ovom trenutku "Albanci nisu u mogućnosti da ispune uslove koji se očekuju", ide se "u pravcu stvaranja još jedne federalne jedinice u SRJ" (Zoran Lutovac, Institut društvenih nauka, Beograd), i to samoupravom koja nosi "mnogo asocijacija na samostalnu državu" (prof. Drago Hiber).
       Projektom koji se tamo sprovodi (zasad bez zastoja) uspostavlja se pravno-politička kreatura koja podseća na izvrnutu Republiku Srpsku. Naime, entitetu u BiH, utemeljenom Dejtonskim sporazumom, korak po korak se oduzimaju epiteti samosvojnosti (tako je američki predsednik Klinton u Dejtonu obećao Izetbegoviću), a Kosovo se sad postavlja "na put na kome bi se jednog dana (moglo) odvojiti od Srbije, bez saglasnosti Beograda", što je bila intencija Rambujea. A Momčilo Trajković, predsednik Jugoslovenskog komiteta za Kosmet, u čudu se pita: "Ili međunarodna zajednica ne vodi politiku koja podržava multietničko Kosovo?" Ne, sem u proglasima i već započetoj širokoj političkoj kampanji da Srbi za šest meseci (17. novembar) učestvuju i na izborima na Kosovu. Da na taj dan bude "multietničkog Kosova" koga nikad više neće biti. Tek, da se sve lepo demokratski legitimiše.
       Manevarski prostor vlasti u Beogradu, i savezne i republičke, očigledno je sasvim neznatan. One tek mogu nešto izvući za Srbiju, SRJ. I, koliko to bude moguće, sačuvati sasvim proređenu srpsku zajednicu na Kosovu od prevelikih iskušenja. Kao najveće dostignuće valjalo bi uzeti da će "i Srbi imati svoju vlast na svojim teritorijama gde žive i da će oni izabrati svoje legitimne predstavnike i organe". (M. Trajković) Ali sasvim moguće da je i ovolicko Hekerupu - previše.
      
       SLOBODAN RELJIĆ