("Nema ujke iz Amerike", NIN br. 2628)

      Pročitah u vašem poštovanom listu tekst razgovora sa g. Babićem, predsednikom koncerna "Hemofarm".
       On navodi da sa prethodnim ministrima Milićevićkom i Bojićem nije bio u bogzna kakvim odnosima. A taj Bojić je u poslednjih nekoliko meseci bio "redovan gost" u "Hemofarmu". Uostalom, na snimku se vidi koliko je funkcionera bivšeg režima dolazilo "u paketu" u goste i na fešte "Hemofarma", da li treba nabrajati: Had?i Antić, Milanović, Bojić, Zebić, Ivković, Kovačević, Simić, Šainović, pok. Ž. Petrović, D. Radojević, Komrakov, Mrkonjić, Kertes. Bilo je maltene pola vlade na proslavi "Hemofarma". U junu, posle proslave, u Kinu su na otvaranje fabrike u Đinanu išli Komrakov, B. Vuković i ekipa za uveseljavanje M. NJegomir, O. NJego, Boki Milošević, Nikola Rackov. Da li se posle svega može njemu verovati kada na novoj RTS 1 izjavljuje da je prethodna vlast bila "trapava", pa ako je bila, bila je i pre 5. oktobra, tako da ostaje pitanje ko ovde preveslava na drugu stranu.
       Da li deo njegove izjave "...generalno reći da ne valjaju kineski lekovi, jeste blago rečeno neukusno", opravdava nalepnice "Hemofarma" preko etiketa "Made in China", a odnosi se na glikozu koja se daje intravenski, a posle čije je primene bilo slučajeva sa simptomima septične groznice, sa temperaturom od 40 stepeni Celzijusa.
       A ko sad preveslava, pa da li Radiša Gačić slučajno radi za "Hemofarm" (direktor "Panfarme"), pa od kog i kakvog profita su građeni pogoni "Hemofarm" u Dubovcu, B. Petrovcu, Podgorici, Đinanu, Kosjeriću, Alžiru, sportska hala "Milenijum", hotel na Bregu u Vršcu (u izgradnji). Sve to u deset godina sankcija, embarga, pa ko je dolazio do ekstra profita, a lekovi iz Kine su preetiketirani, tj. uvoženi, ko je bio miljenik režima, da li bi bilo humanije proizvoditi lekove? Ako je sve u poslovanju "Hemofarma" bilo "legiae artis", zašto se taj "pelcer" ne otkrije pa da i ostali budu uspešni i ekstra profitabilni? Jer pored svega nabrojanog, "Hemofarm" je započeo izgradnju pogona u Tjumenu (Sibir), a kada će i da li početi sa radom, o tom potom. A finansiranje K. K. Ja se slažem sa gospodinom Babićem da je "sport u Americi jedno od najunosnijih i najprofitabilnijih privrednih grana", ali mi nismo Amerika već to što jesmo, zahvaljujući bivšoj "trapavoj" vlasti, kako reče vaš gost. Jer, ako je na otvaranju SPRC "Milenijum" pozvao Đinđića kao premijera, po prirodi i logici stvari trebalo je pozvati i Milutinovića kao još uvek predsednika Srbije čiji su ministri bili, kako rekoh, česti gosti "Hemofarma"!?! U pitanju je princip ili simpatije, a ne tas na terazijama (vagi).
       Na kraju teksta reč je bila o takozvanim kriznim štabovima koji su se posle 5. oktobra pojavljivali. Postoji dokument koji govori o transparentnosti i demokratiji u "Hemofarmu" posle 5. oktobra, u kome stoji da je gospodin Babić 16. 10. 2000. odbio sastanak sa ujedinjenim granskim sindikatom "Nezavisnost" i rekao da "Nezavisni sindikat nije nezavisan i da iza njega stoji DOS", falile su samo reči "strani plaćenici i domaći izdajnici", iako "Nezavisni sindikat nije politička organizacija". Nadalje, 15. 2. 2001. Sindikat "Nezavisnost" se obraća gospodinu Babiću preko kabineta predsednika koncerna n/r predsednika M. Babića sa tekstom (u kojem između ostalog stoji "da li ste možda, druže predsedniče, čuli da vas zovu košarkaški Robin Hud, odnosno čovek koji otima od siromašnih radnika i daje bogatim košarkašima".
       "Pitamo vas sada i kao akcionari, kakvu korist 'Hemofarm' i akcionari imaju od hale i hotela", "zašto niste uložili deset miliona DEM u izgradnju nove bolnice, za novo porodilište", "i da bismo rado zbog toga stezali kaiš". Da li je moguće da od 750 radnika zaposlenih na određeno vreme, samo njih 41 zaslužuje da bude primljeno u stalni radni odnos, dok na jednoj strani u stalni radni odnos primamo bivšeg komandanta garnizona, bivšeg supovca i predsednika SO, inače espeesovca, bivšeg činovnika Ministarstva zdravlja (julovac), bivšu direktorku biblioteke (espeesovku)...
       Na drugoj strani, ne poštujemo vredne i odgovorne ljude koji od "Hemofarma" ne traže ništa drugo osim malo radničkog dostojanstva. Demokratija i transparentnost u "Hemofarmu" se na kraju kao šlag na torti oličavaju u urgencijama dotičnog da spreči emitovanje priloga o Vršcu (na RTS-u 13. 4) što, srećom Ristić nije prihvatio nego je prilog o pravom Vršcu emitovan, uz prilog lokalne TV Banat o Vršcu iz snova a sa prelepim "Milenijumom", a bez bubašvaba u zdravstvenom centru i vaški u neuropsihijatriji, a kojih je bilo u prilogu gospodina Guzine, što je, nažalost, naša stvarnost i realnost, a što je dotični iz ovoga teksta hteo da se ne obelodani. Sve što ne glorifikuje "Hemofarm" i Vršac je destruktivno i podrivačko a istina o dilkoranu 80, kortiazemu retard, karbapimu i ostalim preparatima koje bi trebalo da proizvodi ili proizvodi "Hemofarm", ko zna čije je maslo, a njih u ovih nekoliko godina "ima koliko ima".
       Uostalom, zar podatak da "Hemofarm" u ovom gradu nema svoju apoteku ne govori dovoljno, a imamo u okviru "Hemofarma" salon automobila, prodaju mermera, kože, plemenitih metala. Doduše, lekova iz Đinana još nema, valjda putuju, daleko je Kina, ali imamo flotu JAT-a u Vršcu koja pojedince vozi, odnosno leti za Kinu, sa sve svitom koja je dekor. Da ne budem shvaćen pogrešno, nisam protiv nikoga lično, ali sam za istinu, realnost i stvarnost takvi kakvi su, pa makar nam je ostavili oni bivši trapavi i destruktivni, koji htedoše mnogo a učiniše... nek čitalac zaključi.
      
       BRANIMIR BELIĆ, Vršac