NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Umetnici donose mir

Tri kratka baleta beogradskog Narodnog pozorišta oduševila su Sarajlije i najavila bolju kulturnu saradnju Beograda i Sarajeva

      Polako, nežno, baš na prstima, ovih dana je uspostavljena, bolje reći nastavljena, jedna kulturna, pre deceniju i po nasilno prekinuta veza.
       Beogradski i sarajevski balet savladali su na vrhovima prstiju u baletskim patikama razdaljinu od 400 km dugu petnaest godina. Na dušu onima zbog kojih se nismo češće sretali a zahvalnost onima koji vrata ponovo otvoriše.
       Koliko onomad balet sarajevskog Narodnog pozorišta gostovao je u Beogradu. Predstavili su se sa dva baleta: "Pučinela" na muziku Stravinskog i "Jabuka" na muziku Britna, Verdija i Rahmanjinova, a u koreografiji Edine Papo. Drugi su već pisali o tom uspehu, on je bio potpun.
       Balet Narodnog pozorišta iz Beograda igrao je na sarajevskoj sceni u subotu 19. maja tri kratka baleta. Odigran je već istorijski balet "Čudesni mandarin" na muziku Bele Bartoka u koreografiji i režiji Dimitrija Parlića, koje je obnovila Duška Sifnios. Libreto, režiju i koreografiju De Faljinog baleta "LJubav čarobnica" potpisala je Lidija Pilipenko koja je postavila na scenu i "Kavez" Gustava Malera. Reprezentativno predstavljanje za pravu publiku.
      
       Radoznalost i nostalgija
       Ekspedicija od 68 članova krenula je na put sa različitim osećanjima. Neki su očekivali prvi susret sa nepoznatim gradom, većina je posle dugog vremena odlazila u grad sa zebnjom i nostalgijom. Maršruta: Šabac, Zvornik... e, tu već ima i granica i carina, na mostu, na reci koja se, poznata po deljenju, zove Drina. Prolazimo dalje kroz Miliće, Sokolac, Han Pijesak, tu su negde i Pale. Čudna neka carina kod Zvornika. Srbi i sa jedne i sa druge strane, tako mali narod a nadgleda granicu dve države. Naši nas iskontrolisaše a oni "naši" preko Drine samo mahnuše rukom.
       Sarajevo u predvečerje. Oni znatiželjni traže ožiljke, oni što Sarajevo znaju čvrsto zatvorili oči. Vijećnica je na samom ulazu u grad, možda je namerno nisu obnovili.
       Prolazimo kroz centar, Obala vojvode Stepe je Obala Kulin Bana, Vase Miskina je Ferhadija. Čak se i restoran "Kvarner" pretvorio u "La Familija". Jedino se starim imenom zovu Baš čaršija i Titova ulica.
       Stižemo pred hotel "Grand", tu pored železničke stanice, nekada u Lovćenskoj ulici. Čekaju nas Edina Papo, šefica baleta, Meliha iz marketinga sa kojom se već danima dogovaram a tek sada konstatujemo da se znamo više od 20 godina. Najviše se radujem susretu sa svojim starim prijateljem Josipom Pejakovićem. On je danas direktor drame u Narodnom pozorištu, ali je došao da me sačeka i odvede u prvu sarajevsku šetnju. Zašto ne priznati da su i ovi prvi koraci saradnje na vrhovima prstiju načinjeni zahvaljujući baš Josipu Pejakoviću i Bori Balaću iz beogradskog Narodnog pozorišta.
       Prvo odredište nam je normalno - Pozorište. Pripremaju i igraju predstave, a hit ovogodišnje sezone je drama Abdulaha Sidrana U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce. Kažu da nije došlo vreme za gostovanje ove predstave u Beogradu, treba umekšati teren, makar i vrhovima prstiju. Sidran kao i uvek proriče drugu sudbinu svojoj predstavi:
       "Predstava će u Zvornik doći iz Beograda... Da, ja proričem, da će u Zvorniku, sa predstavom U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce, gostovati neko od beogradskih pozorišta, pre negoli ikakvo sarajevsko pozorište tamo ode, bilo s kakvom predstavom... Možda ja neću biti živ, ali će to sasvim sigurno biti ovako kako sam rekao..."
       Nisam baš siguran da je Sidran dobar prorok.
       Na pozorišnom trgu ravnopravna najava i Kamernog teatra 55. Igraju Karolinu Nojber našeg Nebojše Romčevića. Kaća Dorić je režirala dve predstave: Sve o ženama Mira Gavrana i Štefica Cvek u raljama života Dubravke Ugrešić. Prisutan je i bivši upravnik ove kuće reditelj Gradimir Gojer, koji je režirao, opet, Gavrana Čehov je Tolstoju rekao zbogom. Gojer je danas kantonalni ministar kulture, a njegovim ponašanjem i večerom koju je priredio za deo naše ekipe oduševljena je gospođa Višnja Đorđević, direktor Baleta. Znam Gojera 30 godina i uvek sam bio siguran da ume da odabere goste i šarmira dame. U "Kamernom"... "beogradski reditelj Slavenko Saletović priprema tekst Darija Foa Ne mogu da platim i neću da platim.
       Pozorišta rade uspešno, pisci objavljuju nove knjige, muzičari koncentriraju... ali ipak kulturni događaj sezone je retrospektivna izložba Safeta Zeca.
       Na Baš čaršiji je kao i uvek, jedino je prazan Morića han. Na moju veliku žalost, hotel Evropa je pokojni, a da je nešto kao i pre svedoči večna vatra na početku Titove ulice.
      
       Umetnici donose mir
       Subota 19. maj, dva najznačajnija događaja u Sarajevu su gostovanje našeg Baleta i kongres partije Zlatka Lagumdžije.
       Konferencija za novinare u 11 časova. Interesovanje veliko, prvi govori upravnik pozorišta akademik Tvrtko Kulenović. Moj stari dobri prijatelj poklanja mi svoju knjigu "Mehanika fluida". Uzvraćam zvanično: u ime Pozorišta sa potpisom upravnika LJubivoja Tadića poklanjam novu knjigu drama Aleksandra Popovića - jedna knjiga a 16 drama. Kaže, igraće jednu. Da bog da. Novinari se informišu, prisutan i ministar, naša ekipa u sastavu: Višnja Đorđević, Milica Bijelić, Mila Dragičević, Milica Bezmarević, Konstantin Tešea i Denis Kasatkin. Dobar sastav.
       Noć pre nas je u Zetri pevao Zdravko Čolić. Bilo je dobro, trudićemo se da budemo bolji.
       Predstava je u 19.30. Od 19 šetam se pozorišnim trgom, čekam prijatelje. Prvi dolaze Kaća Dorić i Zdenko Lešić. NJih sam češće viđao, a radujem se susretu sa glumcem Zoranom Bećićem i njegovom suprugom. Zoka je rođeni Čačanin, završio Akademiju u Beogradu. Stiže i dobri čiča i glumac Zaim Muzaferija, došao iz Visokog da se vidimo - neće na predstavu. Prepoznajem još mnoga lica, gospoda sarajevska. Došla je i moja drugarica Vesna Mašim, jedna od najboljih sarajevskih glumica. Sve je svečano, pozorište prepuno. Uspeh je neverovatan. Sarajlije su očarane, bride dlanovi od aplauza koji traju unedogled. Uzvici oduševljenja i poruka: dođite nam opet. Bilo je prelepo biti te večeri Beograđanin u Sarajevu.
       Ovo je naša priča i naši utisci. Moramo čuti i šta misle naši domaćini.
       Za Kaću Dorić ovo nije početak već nastavak koji se podrazumeva: "Tako je i tako mora da bude. Pune su mi i oči i duša. Vratilo me ovo u neka vremena kada smo se radovali baletu kao požaru lepote i mladosti." Upravnik Tvrtko Kulenović je fasciniran: "Ovo je vrhunski kvalitet. Čudesnog mandarina sam već gledao, ali balet Kavez na muziku Malera, to je senzacionalno. To je baletski Breht, i bolji je od Brehta. Nadam se da će sve ovo potrajati, počeci su sjajni."
       Još pod utiskom svog uspeha u Beogradu koreograf Edina Papo kaže za svoje beogradske kolege da su večeras igrali znalački i od srca "Uspeli su da nam pokažu svoj kvalitet i svoju moć."
       Zoran Bećić je otputovao u nostalgiju i emociju: "Od svojih studentskih dana imam visoko mišljenje o beogradskom baletu. Posle ovog gostovanja vidim da je nastavljena najbolja tradicija jednog moćnog ansambla."
       Među poznatim licima i doajen sarajevskog i jugoslovenskog baleta Tonči Marinić: "Igrao sam u dve verzije Mandarina, jednom u postavci Franje Horvata a drugi put u koreografiji Mite Parlića. Ja sam to plesao sa Katarinom Kockom. Uzbuđen sam što su nam došle kolege iz Beograda. Rat započinju ludaci, a umetnici donose mir. Daj bože da smo češće zajedno, da se družimo i držimo palčeve jedni drugima. Ja sam često gostovao na beogradskoj sceni. Kako to da tada nije bilo granica. Odakle danas ove granice? Porušićemo ih mi svojom ljubavlju. Dakle, dobro došli i vidite li kako vas je lepo primila publika. Očarao me je Kavez.
      
       "Počeci su sjajni"
       Pominjani reditelj i ministar Gradimir Gojer, kao i uvek ima svoju priču: "Sve treba vratiti onima koji stvaraju umetnost. Večeras je beogradski balet pokazao tri komponente teatarske vrednosti. Prva je, odnos prema suštini klasične baletne igre, zatim savremeni uklon prema telesnom teatru uopšte i ono najznačajnije je savremeno osećanje trenutka u kojem balet nije samo igra, nije samo telesnost u prostoru, nego je, pre svega, likovno-scenska magija."
       I za željne, hvale je dosta, ali ipak ne treba propustiti mišljenje umetničkog direktora beogradskog baleta gospođe Višnje Đorđević: "Mene je večeras iznenadilo da se beogradski balet takmičio između sebe. Ja sam bila iznenađena, igrači su se takmičili ko će biti bolji."
       Posle svega došla je mirna noć. U međuvremenu, Zlatko Lagumdžija je ponovo izabran za predsednika stranke, novinari "Oslobođenja" su prekinuli štrajk i smenili glavnog urednika prezimenom Šagolj. U povratku sam i ja video kako grozno izgleda Vijećnica, a na granici opet ista slika. Prekodrinci nas nisu ni pogledali, a naši su nas na prelazu dezinfikovali, da ne unesemo slinavku i šap.
       Tako je bilo!
      
       SLOBODAN JOKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu