Dražen Kovačević, autor stripa "Točak"

      - Počelo je tako što sam odlučio da za diplomski rad na Fakultetu primenjenih umetnosti napravim strip-album. Dok sam radio na stripu, pojavio se konkurs u kući "Glena", pa sam im poslao četiri table preko Interneta i kratak scenario. Dobio sam prvu nagradu i posle toga je sledio ugovor budući da je nagrada podrazumevala objavljivanje rada. Album je izašao u januaru i prodaja je dobro krenula, odštampano je još tri hiljade primeraka na osam hiljada početnih. Italijani su otkupili prava. Preda mnom je turneja - Brisel, Pariz, Lion - na kojoj ću da predstavim svoj strip.
      
       Najpre vas upoznaje svetska publika, pa tek onda domaća...
       - Da, kod nas je novosadska izdavačka kuća "Marketprint" morala da otkupi prava od "Glena" za objavljivanje mojih albuma, iako su dobili mnogo bolje uslove nego Italijani, na primer. "Točak" će se ovde pojaviti u tiražu od oko hiljadu primeraka, što je za naše prilike odlično.
      
       Šta mislite o domaćem stripu?
       - Zanimljiv je fenomen da je kod nas andergraund postao mejn strim. Većina autora krenula je u nekom andergraund kvaziintelektualnom pravcu. Ima i autora mejn strima, ali oni su na margini; to niko ne ceni, svi će reći da je to komercijalno i da svako može tako da crta. Ovde se autori smatraju umetnicima ako naslikaju tri table stripa s nekom dubokom porukom, političkom ili nekom drugom. Strip je pre svega ilustracija, a priča treba da bude jasna čitaocu, a ne da razbija glavu šta je umetnik hteo da kaže. To nikoga ne zanima. Tržište je ugašeno, a ne postoji ni interesovanje da se osnuju časopisi koji bi pokazali da ima autora koji znaju da pre svega, dobro zanatski rade.
      
       Šta odlikuje dobrog crtača stripa?
       - To je klasično zanatsko umeće. Strip zahteva kompletno likovno znanje, i ne samo likovno, već i literarno. Potrebno je imati što više znanja da biste postali kvalitetan autor stripa.
      
       Na čemu trenutno radite?
       - Nastavljam serijal "Točak", radim na drugom albumu. Francuzi vole serijale, a moja priča ih je zaintrigirala. "Točak" je spoj dva žanra - naučne i herojske fantastike. Meni više odgovara ovaj drugi žanr, jer nisam toliko izvežban kao crtač za tehniku budućnosti, više mi odgovara klasični pristup. Taj žanr podrazumeva da je radnja smeštena u određeni istorijski period, ali nam je ostavljena mogućnost da izmaštamo radnju, da ubacimo malo magije i fantastike, jer ne postoje tačne istorijske činjenice. U Francuskoj je, na primer, popularan podžanr herojske fantastike dark ili gotic fantasdž, gde preovlađuju mračne teme, sa demonima i krvavim, horor scenama. Usput radim i na privatnom projektu sa Aleksandrom Lojanicom, asistentom na odseku za književnost Filološkog fakulteta. Osnovni zaplet zasnovan je na Homerovoj "Ilijadi", s tim što smo umesto Homerovih, ubacili naše junake. Priča je višeslojna, ima elemenata i slovenske i helenske mitologije, ali ima i socijalnih momenata. Namenjena je ozbiljnijoj publici.