Posle uspeha nekolicine jugoslovenskih strip autora u Francuskoj, predstavnici jedne od najvećih izdavačkih kuća - "Glena" - pohitali su u Beograd i Novi Sad da pronađu nove saradnike

      Francuska izdavačka kuća "Glena" ("Glenat"), poznata je ljubiteljima stripa kao jedna od najvećih na frankofonskom području, sa tradicijom dužom od trideset godina
       (osnovao ju je sadašnji glavni urednik Žak Glena 1969. u Grenoblu). Jedan od njihovih autora nedavno je postao i mladi Beograđanin - Dražen Kovačević. U januaru je objavljen njegov prvonagrađeni rad "Točak" ("La roue"), sa međunarodnog konkursa u Angulemu, za koji je scenario radio Goran Škrobonja, a adaptaciju Vladimir Vesović. NJihov uspeh jasno se vidi iz podatka da ova izdavačka kuća godišnje objavi oko dve stotine novih albuma, a od sto pregledanih projekata u proseku odabere jedan.
       Samo nekoliko meseci po objavljivanju "Točka" u Beograd su stigli Glenini lovci na talente - Rudolf Subla, direktor edicije za istočnu Evropu, i Čaba Kopecki, menadžer. Prvi utisci gostiju iz Francuske bili su da ovde ima mnogo talentovanih crtača stripa visokog profesionalnog nivoa, ali da su godine izolacije izdvojile ovdašnje "stripere" iz svetskih tokova.
       "Vizuelna naracija je malo staromodna, što je i očekivano, jer su mladi autori, koji nisu mogli da kupuju nove stripove, inspiraciju tražili u onim iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Do kraja osamdesetih u francuskom stripu je dominirao crtež. Danas je sve u službi priče. U devedesetim, bilo je mnogo novih grafičkih tendencija koje oni nisu mogli dovoljno da prate. Uticaji su izmenjeni, rad mladih autora danas se više zasniva na video-igrama i filmovima, a manje na stripu i grafičkim radovima nekih majstora. Upotrebljavaju se filmski kodovi, dinamičnija naracija, drugačija perspektiva", kaže Subla.
       Uprkos izolaciji, primećen je zanimljiv fenomen da su se na francusko tržište stripa, jedno od najplodnijih i estetski najraznolikijih kad je reč o devetoj umetnosti, od istočnih Evropljana poslednjih godina probili upravo autori iz bivše Jugoslavije. Pored Kovačevića, Glena je zainteresovan za radove i nekih drugih jugoslovenskih autora, poput Gere Miloševića, koji od ove godine uskače kao crtač u jednu od popularnih serija ovog izdavača. Zoran Janjetov već godinama je zvezda u Francuskoj, a Aleksa Gajić i Toni Feizula od prošle godine rade za "Solej" iz Tulona, još jednu čuvenu izdavačku kuću. Gajić upravo radi na drugom od pet nastavaka strip-albuma "Bič božiji", koji je u Francuskoj proglašen bestselerom (naša publika je mogla da čita u nekoliko nastavaka u "Zabavniku").
      
       Francuske zvezde
       Među autorima iz bivše Jugoslavije koji su sarađivali sa Glenom je i Slovenac Tomaž Lavrič, a sa mnogim mladim crtačima pregovori su u toku.
       "Izdavači su shvatili da jugoslovenski autori imaju snagu i originalnost i polako ih uvode na francusko tržište koje je prenatrpano i pomalo uniformisano. Nas su ovde privukli talenti i njihov osoben, izgrađen stil. Naravno, podrazumeva se da savladaju modernu grafičku kulturu, ali pre svega je važno da budu ličnosti, jer nema svrhe da se objavljuju klonovi francuskih crtača", naglašavaju Francuzi.
       Prodor jugoslovenskih crtača utoliko je zanimljiviji kad se ima u vidu nepostojanje domaćeg tržišta i tendencija ka andergraund stripu, koja je u suprotnosti sa svetskim tokovima. U Francuskoj preovlađuje klasična naracija sa tehničkim inovacijama u crtežu. Ima pojava recikliranja starih žanrova ali s novim pristupom, modernijim kadriranjem, bržim tokom naracije, kao i u kinematografiji, koja sve više ima stripsku vizualizaciju. "Ono što prodaje strip jeste priča. Francuzi vole istorijske priče, a trenutno najbolje ide tzv. herojska fantastika. Izdavačka kuća 'Solej' je to dobro osetila pre deset godina i čitavu produkciju zasnovala na ovom žanru. Istorijski stripovi malo stagniraju, naučna fantastika ide dosta dobro, traže se novi putevi u crnom stripu, krimiću", objašnjava Kopecki.
       Dok su u našoj sredini autori stripa najčešće usamljeni entuzijasti, u Francuskoj su veoma cenjeni, a često uživaju i status zvezde, poput rok muzičara, kaže Kopecki. "Od stripa se u Francuskoj dobro živi. Kada radite za nekog francuskog izdavača, kao da ste u radnom odnosu. Autor je plaćen mesečno prema broju tabli, a jedna tabla je oko dve hiljade franaka. Strip se smatra umetnošću, a vlada finansira centre u kojima se neguje strip. Autori imaju veliki prestiž i mnogo veća ovlašćenja nego u Americi, na primer. "Asteriks" koji je izašao ove godine jedan je od najvećih bestselera. Stripove u Francuskoj ne čitaju samo klinci već i odrasli. Glena, na primer, pravi malo stripova za decu. Nije sramota ako vidite nekog advokata ili lekara sa stripom ispod miške koji se hvali svojom kolekcijom".
       Jedan od Gleninih bestselera je "Titef" ("Titeuf"), savremeni strip za mlađe generacije, čiju popularnost porede s "Asteriksom". NJegov autor je mladi Švajcarac Zep, koji je prošle godine prodao milion trista hiljada albuma, a trenutno radi na serijalu od osamdeset crtanih filmova od šest minuta. Poznata imena ove kuće su Dorison, koji je počeo da crta sa dvadeset dve godine, Iv Svols, sa serijalom "Princ noći", Isler sa "Sambreom" koji je svojevremeno napravio malu revoluciju... Među najčitanijim albumima su i "Gospodar ječma" (Van Ame i Vale), "Treći testament" (Dorison i Alis); serijal "Balada na kraju sveta", svojevremeno veoma popularan u Francuskoj, na kojem rade Makio, Vikont, Erenžijel i Fore i "Tajanstveni trougao", čiji autori Konvar i Žine imaju još jednu seriju pod nazivom "Sneg".
      
       Strip je živ
       Kada je nedavno proslavljeni ilustrator i nekada talentovani crtač stripa iz bivše Jugoslavije Mirko Ilić u intervjuu za NIN odgovarao na pitanja o kretanjima u oblasti stripa, izneo je mišljenje da je strip mrtav jer su ga potisle video-igre, kompjuterska animacija i film, koji je preuzeo neke njegove odlike. Komentarišući ovo mišljenje, Kopecki kaže da je tačno da je strip u krizi samo kada se posmatraju kretanja u američkom stripu, ali ne i u evropskom ili japanskom. "Klasični američki sistem studija superheroja zaista je u krizi. Najprodavaniji strip je 'H-men', u tiražu od sto hiljada primeraka, što je za takvo tržište zaista neznatan broj, kada znate da je 'Smrt Supermena' bio izdat u osam miliona primeraka. Sedamdeset odsto knjižara specijalizovanih za strip - zatvoreno je. Primećuje se, međutim, kreativan fenomen koji počinje da se razvija, a to su autori koji formiraju izdavačke kuće i uzimaju mesto velikim studijima. Možda je institucija superheroja zamrla u Americi, ali strip kao medij nije mrtav.
      
       Moderna estetika
       U Francuskoj je pristup drugačiji. Francuzi veoma neguju svoju tradiciju stripa. Tržište je dobro organizovano i, što je važno, još ima potencijala, još nije doživelo svoju kulminaciju. Svaki dobar strip biće objavljen, pa i oni teži, nekomercijalni, ali u manjim izdavačkim kućama. Prošle godine prodato je albuma u vrednosti od milijardu i petsto miliona franaka, a tu su i autorska prava, crtani filmovi... Nove tehnologije nisu konkurencija stripu - video-igre su konkurentne samo na grafičkom planu, ali francuski strip prati ta kretanja i uključuje estetiku video igara, televizijskih serijala, mange, holivudskih filmova da bi se mladi čitači osetili u istom svetu. Tu su i crtani filmovi na bazi stripova..."
       Pored Francuske, jedna od velesila u oblasti stripa trenutno je Japan. Japanski strip mange, koji je "Glena" promovisao u Francuskoj krajem osamdesetih, doživeo je veliku popularnost i u Evropi i predstavlja jedan od najznačajnijih pravaca u modernom stripu.
       Da bi se probili na tako veliko tržište pored talenta i originalnosti potrebana je i sreća, kaže Kopecki. Za uspeh mladog autora stripa važno je kako i kome prikazuje svoj rad. Ako ne zna koji izdavač odgovara njegovom profilu, obeshrabriće se. To može biti sasvim dobar rad, ali ako nije ono što izdavač traži, biće odbijen, a neki drugi bi ga prihvatio. "Mi nove autore pronalazimo na različite načine - na sajmovima, na primer, a svake srede 'Glena' ima otvorena vrata za one koji žele da nam pokažu svoje projekte. Ipak, najjednostavnije je da nam pošalju radove preko Interneta ", objašnjava Kopecki.
       Kontakti su uspostavljeni i na pomolu je ozbiljnija saradnja sa ovom kućom, koja podrazumeva i predstavljanje poznatih francuskih autora stripa jugoslovenskoj publici.
      
       ANA OTAŠEVIĆ