Kao tačka sukoba dvojice osnivača prve opozicione stranke u Srbiji posle Tita, navodi se pitanje Vojvodine jer je na pokrajinskom nivou pragmatični Đinđić uspeo da napravi koaliciju sa Čankom (koji se zbog toga odrekao savezništva sa reformistima Mileta Isakova), a Koštuničina partija postala prva opoziciona partija u vojvođanskom parlamentu. "Tačno je da se smanjuju političke razlike u odnosu na Hag, Crnu Goru, Kosovo, ali ostale su ozbiljne nesuglasice o autonomiji Vojvodine jer o tome kao da imamo dve Demokratske stranke, jednu u Novom Sadu koja je bliža Čanku i drugu u Beogradu koja je nešto bliža nama. Čini mi se da dobijamo i dva
DOS-a, jednog koji razmišlja o reformi celokupne države i drugog koji misli samo na reformu jednog dela države, dok u ostalom delu države vidi svog jedinog političkog protivnika. Nekako ne verujem da ta dvostruka igra neće dovesti do ozbiljnih sukoba", kaže u razgovoru za NIN visoki funkcioner DSS-a i predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin

      Sa zvonika srpske pravoslavne crkve iz doba Nemanjića pružao se pogled na prašnjavu kasabu Oraovicu i deo Preševske doline. U uskim sokacima između mosta i džamije koja se nalazi na ničijoj zemlji, uz put, nešto bliže Preševu no Oraovici, vodile su se pre nepunih deset dana borbe između elitnih jedinica jugoslovenskih Združenih snaga bezbednosti i albanskih terorista, pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, koji su se u selu utvrdili i blokirali put.
       "Znali smo da su albanski ekstremisti napravili konačnu grešku, ali čuvali smo se da mi ne napravimo još veću. Sačekali smo 48 sati, sve smo dobro isplanirali, obezbedili smo teren po dubini i onda smo krenuli u deblokadu Oraovice", rekao je Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Koordinacionog tela za rešavanje krize na jugu Srbije, 22. maja u Pres centru Bujanovac, uz napomenu da su korišćena sva politička i diplomatska, a potom i policijska i vojna sredstva i dodao: "Oraovica je bila inicijalna kapisla koja je trebalo da zapali ceo region."
       Zauzimanju Oraovice prethodili su mnogobrojni apeli teroristima da se predaju, odnosno meštanima da se odupru i ne pridružuju OVPBM. Oni koji su se najviše plašili otišli su iz sela, uglavnom put Kosova, većina se zaključala u svoje podrume. Samo mali broj njih prihvatio se puške da bi se borio protiv jugoslovenskih snaga bezbednosti. Iz pravca Preševa nastupali su pripadnici posebne jedinice policije i 78. pešadijske brigade, dok su 63. padobranska i 72. brigada, preko brda albanskim teroristima došli iza leđa i praktično im presekli odstupnicu, što nije bio lak posao, jer mnogo je teže probijati se preko minskih polja da bi iznenadio neprijatelja, nego koškati se s njim u uličnoj borbi, makar i pod minobacačkom vatrom.
      
       Zauzimanje Oraovice
       Riza Halimi, predsednik opštine Preševo i predsednik Partije za demokratsko delovanje, borbe u Oraovici opisao je kao okršaj "ogromne snage specijalne policije i 15 članova OVPBM i građana sela Oraovica", a na dušu srpskih vlasti stavlja se i pogibija maloletnog albanskog dečaka, brata ranjene Ruždije Ibraimi.
       "Deca su žrtve minobacačke granate koju su pripadnici OVPBM greškom ispalili na selo", kaže pukovnik Miodrag Jeftić, iz odeljenja za odnose sa javnošću Združenih snaga bezbednosti, koji je, po sopstvenom kazivanju, u toku akcije ZSB bio u Oraovici. "Prema našim obaveštajnim podacima zasnovanim na praćenju komunikacije neprijatelja, saznali smo da je reč o grešci. Albanski ekstremisti su se preračunali i minobacači su prebacili naše položaje i granate su padale na selo."
       U selu Oraovica poginulo je i 14 pripadnika OVPBM, njih osam ranjeno, dok su trojica jugoslovenskih vojnika i policajaca lakše ranjeni. Zaplenjeno je dosta oružja i vojne opreme, a žitelji Oraovice i dalje "masovno predaju oružje i vojnu opremu".
       Strani i domaći novinari koji su 22. maja posetili Oraovicu i položaje Združenih snaga bezbednosti uverili su se da, kao što su to tvrdile srpske snage, nije bilo nikakvih razaranja i da je svega nekoliko kuća oštećeno kuršumima, odnosno da su od detonacija popucala stakla. Nijedna kuća nije izgorela.
       "Namera ZSB bila je da nijedan civil ne strada, kao i da ne bude preterane upotrebe sile i nepotrebnih razaranja", kaže pukovnik Jeftić.
      
       U pravom trenutku
       Deblokada Oraovice, koju su pratili razni predstavnici međunarodne zajednice, došla je u pravom trenutku. Za Srbe, ali i za predstavnike međunarodne zajednice kojima je Oraovica zapravo krunski dokaz da je sadašnja vlast zaista potpuno drugačija od prethodne Slobodana Miloševića. Po ko zna koji put rečeno je, ali ovaj put i iz usta Pitera Fejta, predstavnika generalnog sekretara NATO-a lorda DŽordža Robertsona, da "NATO podržava ulazak ZSB u Sektor B Kopnene zone. Mi smo prihvatili plan gospodina Čovića za mirno rešenje krize i NATO podržava demokratske vlasti u Srbiji i Jugoslaviji."
       Iako su Albanci poslednjih dana dobili nekoliko ozbiljnih dokaza dobre volje srpske vlasti da Plan za rešavanje krize u Pčinjskom okrugu nije samo mrtvo slovo na papiru, sumnje još postoje. Međutim, Oraovica je za srpske vlasti bila značajna ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga da se povrati samopouzdanje i okrpi ponos oružanih snaga države koja je u poslednjih deset godina izgubila četiri rata. Osim toga, ova demonstracija sile pomogla je nekim neodlučnim Albancima da shvate kako je mudrije predati oružje i ne trpeti nikakve sankcije nego to učiniti posle 24. maja.
       "U cilju uspostavljanja trajnog mira i bezbednosti regiona nudimo vam izlaz: garantujemo oslobođenje od krivične odgovornosti zbog nezakonitog organizovanja i posedovanja oružja, svim građanima opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, koji do 24. maja 2001. godine Koordinacionom telu, lokalnoj policiji ili pripadnicima ZSB, prijave i predaju oružje, uniformu ili drugu vojnu opremu, koju nezakonito poseduju, prijave ili obeleže pozicije minskih polja...", stoji u proglasu koji su u ime Vlade SR Jugoslavije potpisali Nebojša Čović, komandant ZSB general-pukovnik Ninoslav Krstić i komandant policijskih snaga pukovnik Goran Radosavljević, a koji se na srpskom i albanskom jeziku deli na jugu Srbije pred ulazak ZSB u Sektor B. U istom proglasu koji se svakodnevno čita na lokalnim elektronskim medijima traži se od građana koji nisu u mogućnosti da do isteka roka prijave i predaju oružje i da: "bez pružanja otpora sačekate dolazak pripadnika ZSB, obavestite ih o tome i postupite po njihovim uputstvima ili oružje i vojnu opremu ostavite..."
      
       Dokazi dobre volje
       Da ne bi bilo dileme o tome šta čeka one koji se ogluše o apele i proglase jugoslovenskih i srpskih vlasti, Čović je rekao:
       "Sa onima koji pucaju na vojsku i policiju od 24. maja drugačije ćemo da razgovaramo!"
       Iza ovih reči sada stoji deblokada Oraovice kao i blagoslov međunarodne zajednice da se u borbi protiv albanskog ekstremizma moraju, bar ponekad, pokazati i zubi. Da bi podrška međunarodne zajednice imala svoju težinu, vojnici Kfora su, kao gest dobre volje i da bi se izbegle moguće teškoće prilikom ulaska ZSB u Zonu B, uhvatili Muhameda DŽamailjija, komandanta čarske grupe, najekstremnijeg dela OVPBM, za kojim je raspisana poternica Interpola, na zahtev Češke - zbog dilovanja droge i ubistva.
       Političkim liderima Albanaca na jugu Srbije nije preostalo ništa drugo osim da se, kao što su i to do sada činili ali iz drugih razloga, distanciraju od albanskih ekstremista i pruže dokaz da će biti kooperativni i da će se integrisati u sve institucije države u kojoj žive. Prvo su, pod pritiskom NATO-a, SAD, ali i ostalih institucija međunarodne zajednice, Šefket Musliju, Mustafa Šaćiri i Ridvan Ćazimi "samoinicijativno" potpisali, u prisustvu političkog direktora NATO-a za Jugoslaviju Šona Salivena, Izjavu o demilitarizaciji u kojoj, između ostalog, stoji da će sprovesti "potpunu demilitarizaciju i demobilizaciju" a OVPBM biće rasformirana najkasnije do 31. maja 2001. godine (uz pomoć međunarodne zajednice). Jedini uslov je da oružje preuzme Kfor kako bi bilo uništeno. Potom je Riza Halimi iskoristio priliku da poraz ublaži, koliko se to moglo, tako što se zahvalio NATO-u, Kforu, Evropskoj uniji, UNHCR, OEBS-u i savima kojih se setio, na doprinosu rešenju krize u Preševskoj dolini.
      
       Demobilizacija
       "Na ovaj način se zatvara poglavlje oružanog delovanja albanskog stanovništva u okviru prirodnog prava za samoodbranu protiv državnog nasilja koje je učinio Miloševićev režim u vreme rata na Kosovu", rekao je Halimi dodajući: "U novim okolnostima, koje su stvorene posle pada Miloševića, a naročito posle povratka SRJ u međunarodne institucije i sve tesnije saradnje sa strukturama Unmika i Kfora stvoreni su preduslovi za političko rešenje krize u Preševskoj dolini. Zato je sasvim prirodna i očekivana odluka komandanata OVPBM-a za demobilizaciju, pošto su se oni još na početku pregovaračkog procesa izjasnili za mirno rešenje krize."
       Međutim, podozrenje izazivaju činjenice da se početak pregovaračkog procesa dogodio još prošle godine i da je od tada OVPBM preduzela nekoliko terorističkih akata pošto je bio potpisan dokument o prekidu vatre, deblokadi svih putnih pravaca i uklanjanju punktova. Na pitanje šta je zapravo garancija da će se OVPBM zaista pridržavati ovog sporazuma, Halimi je odgovorio: "Činjenica je da su kršenja prethodnog sporazuma bila obostrana, ali upravo ova činjenica me ubeđuje da toga više neće biti i da neće više biti tragedija."
       Međutim, Halimi je iskoristio priliku da doda kako su ga partijski aktivisti iz Oraovice obavestili da ZSB maltretira meštane.
       "Imamo više od petnaest prijavljenih slučajeva maltretiranja civila u Oraovici od strane srpskih specijalnih snaga", kaže Halimi i naglašava: "Stvorena je klima panike."
      
       Novi čuvari
       U ponedeljak 21. maja u Domu kulture u Bujanovcu zvanično je promovisana multietnička policija čiji je rad predviđen i određen Planom za prevazilaženje krize u Pčinjskom okrugu. Prvim polaznicima obratili su se Stefano Sanino, ambasador OEBS-a u SRJ, Fejt i Čović koji su se naizmenično zahvaljivali međunarodnoj, albanskoj, srpskoj zajednici i njihovim najistaknutijim predstavnicima koji su učestvovali u rešavanju krize na jugu Srbije, ali niko od njih nije propustio da naglasi od kolike je važnosti da se projekat multietničke policije i ostvari, odnosno da veliki deo odgovornosti imaju i sami polaznici.
       "Međunarodna zajednica gleda u sve vas koji ćete biti ubuduće čuvari civilnog stanovništva na ovom području", rekao je ambasador Sanino.
       Rad multietničke policije treba da počne najpre petodnevnim kursom za bivše policajce, gde bi polovinu polaznika činili Srbi, a drugu polovinu Albanci. Kao vrsta dodatne obuke planira se kurs od tri do pet nedelja, takođe za bivše policajce, dok bi osnovni, potpuni kurs od 12 nedelja bio završna faza.
       "Prva dva kursa ubrzaće proces formiranja multietničke policije koja će funkcionisati u okviru srpske policije čije će uniforme polaznici i nositi", kaže Čović i dodaje da je u planu osnivanje velikog centra za obuku multietničke policije, kakvog nema na celom Balkanu, u kojem će se, pored Srba i Albanaca, obučavati i pripadnici svih ostalih manjina koje žive u SR Jugoslaviji.
       Neuralgična tačka
       Međutim, neće se bilo ko primati u multietničku policiju. U skladu sa standardima OEBS-a, kandidati će morati da zadovolje kriterijume koji se odnose na broj godina, stepen stručne spreme, da nisu osuđivani, odnosno da se protiv njih ne vodi krivični postupak.
       Sada kada su albanski teroristi pristali da polože oružje i rasformiraju OVPBM do 31. maja, ne iz uverenja da je kooperativnost jedini način da se prevaziđe kriza kako ovih dana ceo svet rado uveravaju predstavnici međunarodne zajednice, Albanci i Srbi, 24. maj 2001. godine, određen kao dan za povratak Združenih snaga bezbednosti u Zonu B, svi ipak očekuju s izvesnom napetošću. Ulazak u Zonu B neće biti frontalan, niti će se ulaziti u podsektore jedan za drugim - jug, sever, centar. Da nekome ne bi zastala kost u grlu, jugoslovenska vojska i policija ući će istovremeno u podsektor sever i jug, a 31. maja u sektor centar koji je "neuralgična tačka" cele Kopnene zone. U tih petnaestak kilometara nalaze se i selo Končulj, gde je jedan Albanac poginuo i neoliko ih je ranjeno kada je pod "čudnim okolnostima" odletelo u vazduh skladište municije, selo Dobrosin, gde se nalazi jedan od centara za obuku i snabdevanje OVPBM, kao i pola Velikog Trnovca, sedišta OVPBM i jednog od najvećih čvorišta na putu heroina od Azije do zemalja Zapadne Evrope.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ