Malo-malo pa čitamo da se nekom od naših poslanika skida imunitet, da bi mogla da se povede sudska istraga za “grehe” u starom režimu.
       Mnogi se pitaju onako emotivno: “Šta ima da se postupa cile-mile! Nisu to zaslužili!”
       Međutim, institucija imuniteta je ozbiljna stvar u demokratskom društvu. Prema tome - malo strpljenja!
       Parlamentarni imunitet je uveden da bi poslanici glasali prema svom uverenju bez bojazni da će zbog toga biti pozvani na odgovornost. To je vezano za pojam parlamenta kao predstavnika narodnog suvereniteta. Ako su svi drugi organi države odgovorni nekom drugom, parlament i njegovi članovi to nisu.
       Poslanički imunitet podrazumeva i povlasticu da član parlamenta ne može biti uhapšen bez odobrenja parlamenta. To ne znači oslobađanje od krivične odgovornosti za počinjeno delo, već samo razmatranje počinjenog dela i odgovornosti koja iz toga proizlazi.
       Reč imunitet je latinskog porekla. Reč immunitas sastoji se od negacije i reči munus obaveza, dužnost, služba, to jest, znači oslobađanje od obaveze.
       Reč imunitet ima i druga značenja. Jedno od najpoznatijih je pojam prirodne ili veštačke otpornosti prema zaraznim bolestima.
       Diplomatski imunitet je povlastica diplomata da ih sudovi zemlje u kojoj su akreditovani ne mogu uzeti na odgovornost niti im suditi.
       Naravno da ostaju kolokvijalna i šaljiva značenja. Kao, “imun na dobar ukus, pamet itd.”, što je slično onom “operisan od ukusa, pameti...”