Glavnoj urednici nezavisne televizijske produkcije "Urbans" ovih dana prete. Pretnje su počele od srede, 23. maja, uveče, odmah posle emisije posvećene devetogodišnjici etničkog čišćenja vojvođanskih Hrvata iz Hrtkovaca i još nekih sremskih sela

      Marina Fratucan, glavna urednica televizijske produkcije "Urbans", napravila je emisiju o etničkom čišćenju u Hrtkovcima. U emisiji su učestvovali glavni urednik lista "Republika" Nebojša Popov, potpredsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Antun
       Skenderović i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. Ime ovog poslednjeg najčešće se pominje kao sinonim za glavnog arhitektu takozvanog humanog preseljenja Hrvata iz Srema. Marini Fratucan pretnje nisu nepoznata stvar, jer i ranije je radila slične emisije. Ovoga puta, međutim, pretnje su najdrastičnije.
       - Možda sam se ja malo opustila nakon 5. oktobra, ali ove pretnje mi deluju odvratnije i direktnije nego one ranije. Prete mi na kućni i redakcijski telefon, čak i na mobilni telefon, a poslednjih dana i na ulici. Ti ljudi se predstavljaju kao izbeglice iz raznih delova Hrvatske i prete mi da će mi "iščupati kosu", "baciti ciglu na glavu", "bacićemo bombu na tu vašu televiziju", "pripazi se, ti imaš i porodicu", "kurvo ustaška", "fašisto"...
       Da li ste se pokajali što ste zvali Šešelja u emisiju? Nezavisni mediji su posle 5. oktobra tiho ukinuli bojkot nad Srpskom radikalnom strankom, iako se Šešelj nikada nije izvinio nezavisnim novinarima za pretnje smrću koje im je upućivao?
       - Šešelja niti bilo kog drugog predstavnika njegovog SRS-a nikada ne bih pozvala u emisiju da ravnopravno učestvuje sa predstavnicima ostalih političkih partija, da priča o situaciji u zemlji, o Haškom tribunalu, o sto dana vlade ili tome slično. Ali, u ovom slučaju, pošto su naši sago-
       vornici u sremskim selima sasvim decidirano spominjali njegovo ime kao glavnog aktera događaja iz 1992, odlučili smo da ga pozovemo. Nažalost, on je još uvek među nama, a ne u zatvoru, što nije naša zasluga nego novih vlasti koje nisu sposobne da raščiste sa onim što se dešavalo, koje čak nisu ni pokrenule tu priču. Bilo je tu i pitanja da li je to legitimisanje zločina, da li to mi Šešelju dajemo mogućnost da se na neki način brani. Ali, mislili smo, ako mi pokrene mo priču, možda će se neko ipak dosetiti da on ne treba da bude među nama nego u zatvoru. Međutim, čak i da Šešelj nije bio prisutan u emisiji, sigurna sam da bi nam opet pretili i nazivali nas "izdajnicima srpskog naroda" i "ustašama" zato što smo uopšte tu priču ispričali.
       Šta se to promenilo posle 5. oktobra u medijima i prevashodno u javnom mnjenju kao konzumentu tih medija?
       - Policija nas više ne juri, "Urbans" se više ne sklanja sa svojom opremom iz stana u stan, što smo radili poslednjih meseci pre pada Slobodana Miloševića. Ali, ovi ljudi koji su sada u državnim medijima, samo su se preokrenuli. NJih ne mogu smatrati profesionalcima, tu nije bilo nikakvih promena, i ljudi koji su nekada služili Miloševiću, prosto moraju da odu. Sada imamo još goru varijantu, jer onda smo znali ko su ti ljudi, na kojoj su li-
       niji, a sada imamo te iste ljude koji nešto drugo govore, što je potpuno ljigavo. Najodvratniji mi je, moram priznati, BK, koji se predstavlja kao upeglana, fina varijanta koja kupuje nezavisne novinare i tako pokušava da kupi sebi mir i stvori nedodirljivi zid oko sebe. RTS je potpuno minoran, s kojom ni vlast ne zna šta će, a ni novinari.
       Mi, koji smo i dalje ostali nezavisni, još uvek se borimo, pokušavamo da napravimo kao neku pravnu, demokratsku državu, ali to nam užasno teško polazi za rukom. To nam sporo i loše ide, jer smo i finansijski u lošem položaju. Javno mnjenje teško prihvata stvari koje mi emitujemo, čak mislim da je to mnjenje još radikalizovano u odnosu na 5. oktobar, pogotovo u Vojvodini. LJudi prosto neće da prihvate da moramo da raščistimo s onim što je bilo, sa zločinima koje smo činili, da bismo krenuli napred. Sve to me čini depresivnom, i ne znam dokle ćemo da igramo neku misionarsku ulogu.
       Spomenuli ste finansijske probleme...
       - Mi nemamo podršku ni od koga. Više nije tajna pričati o tome da smo bili na stranim donacijama, kojih sada ima sve manje. Vladama zapadnih zemalja bitan je njihov interes, a to je da je Milošević otišao. NJih se ne tiče da li će ovde biti građansko, civilizovano društvo. Bila sam nedavno na nekom sastanku sa donatorima, koji od nas traže da razmišljamo tržišno i komercijalno. Međutim, oni zaboravljaju da kod nas situacija nije ni izbliza ekonomski sređena i stabilna kao u zapadnim zemljama. Oni od nas traže nešto nemoguće. Ali, nastavićemo da radimo, pokušaćemo da idemo napred.
      
       DINKO GRUHONJIĆ
       (BETA)