Britanija je za vikend bila svedok najžešćih protesta na rasnoj osnovi u proteklih 15 godina. U gradu Oldham, nedaleko od Mančestera, u subotu uveče su počeli okršaji azijskih muslimana i lokalne policije, a završeni tek u ponedeljak oko četiri sata ujutro po lokalnom vremenu

      (Specijalno za NIN)
      
       U neredima u engleskom gradu Oldhamu uhapšeno je 17 ljudi, povređeno 15 policajaca, materijalna šteta je velika, a uništeno je i nekoliko policijskih vozila. Grupa od 500 azijskih mladića celu noć se sukobljavala sa policijom u predgrađima Oldhama bacajući molotovljeve koktele i postavljajući zapaljene barikade od automobilskih guma i nameštaja. Nekoliko stotina policajaca, u punoj opremi za razbijanje demonstracija, provelo je noć na ulici, a protesti su nastavljeni i u nedelju, doduše smanjenim intenzitetom. Policija je, navodno, prekoračila dozvoljenu silu prilikom rasterivanja mase, što je zamenik načelnika okružne policije Alen Brigis odbacio kao mogućnost i najavio da će policija u narednim danima ostati na ulicama u punom broju i potpuno opremljena za "sve što može da se dogodi". Događaji u Oldhamu izazvali su niz incidenata širom zemlje, od kojih je najžešći bio u Ajl- sberiju, gde je grupa od 60 azijskih mladića krenula u linč skinhedsa u znak odmazde za dečaka pretučenog u parku prethodne noći. Policija je uhapsila 24 lica, a zabeležena je i pucnjava.
       Protesti su direktno izazvani pripremama pronacističkog Nacionalnog fronta da u Oldhamu održi marš u znak protesta protiv prebijanja 76-godišnjeg penzionera Voltera Čemberlena, koga je nedavno pretukla grupa Pakistanaca u pokušaju razbojništva. Na zahtev policije, marš je otkazan, ali je prisustvo "frontovaca" (najsličniji skinhedsima) bilo očigledno, a prema rečima Azijaca ekstremno provokativno. Na sam dan kad je eksplodirala višedecenijska mržnja zabeleženo je još nekoliko incidenata. Razbijen je izlog jedne muslimanske radnje i tom prilikom je navodno napadnuta zabrađena trudnica, što policija nije potvrdila, ali nije ni negirala. Ovo se dogodilo kada je majka jednog od belih dečaka koji se svađao s Azijcem ispred radnje, "mobilnim telefonom pozvala desetak belaca" kao argument više u raspravi njenog čeda. Tih "desetak belaca" došlo je u taksijima i kad su se okupili počeli su da uništavaju radnju ciglama i motkama.
      
       Kako je počelo
       Beli izvori tvrde da je ovaj napad bio samo odmazda za hapšenje jednog aktiviste Nacionalnog fronta, i da nije bilo nikakvih žena u blizini. Nekolicina belih desničara otišla je čak u obližnju školu gde su vređali azijske učenike. Policija je stigla prekasno, a i ovaj detalj je uredno zaveden pod tačku "policija nas ne štiti dovoljno" i glasno objavljen, o čemu će se tek čuti u ovdašnjoj javnosti.
       Žrtve sukoba su kao i obično oni koji su za to najmanje krivi. Pod optužbama da nije dovoljno medijske pažnje posvećeno napadima na Azijce izgorele su prostorije "Večernje hronike Oldhama", kad je kroz prozor uletela zapaljiva bomba. Direktor lista Filip Hirst prokomentarisao je "sjajan način da uputiš nekom žalbu - bombom kroz prozor".
       Stradao je i lokalni pab simboličnog imena "živi i pusti druge da žive". Vlasnik lokala Pol Berou opisao je dva napada u toku noći kao zastrašujuće iskustvo. On tvrdi da pab podjednako posećuju pripadnici obe rase i da je u trenutku prvog napada unutra bilo nekoliko žena starijih od 60 godina koje su postale histerične kad su napadači posle bačenih cigala u izlog upali u pab udarajući sve odreda. Prema jednom policijskom izveštaju, grupa od sedam policajaca morala je da beži u zaklon od kola koja su se velikom brzinom zaletela u njih.
       Ovakvi sukobi nisu novost u Britaniji, pogotovo ne u Oldhamu odakle je još u februaru stigao izveštaj Bi-Bi-Sija o postojanju zona zabranjenih za belce. Ove tvrdnje potvrđuju i brojne fotografije grafita sa porukom "beli, ulazite na svoj rizik" ispisanih po delovima grada naseljenim pretežno siromašnim Azijcima. (Siromašni Azijci, da ne bude zabune, uglavnom su zaposleni ili primaju pomoć od države, tako da njihovo siromaštvo nije ni blizu egzistencijalnog minimuma, niti uzrok nemira.) Tada je jedan od predstavnika mladih Azijaca izjavio da je to "poruka belcima da i mi možemo da uradimo isto što su i oni nama radili" misleći pri tom na surovi fašizam belih "tedi-momaka" šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. "Azijska omladina" je termin koji je u govoru zamenio pogrdni naziv "Pekiji", zajedničko ime za Pakistance, Bengalce i Indijce. Mančesterska policija, nadležna za ovaj kraj Imperije, odbacila je postojanje ovih zona.
      
       Mržnja u zemlji tradicije
       Načelnik policije Oldhama Erik Hjuit je u istom intervjuu istakao da je od 572 napada sa rasnom osnovom (od čega 180 slučajeva nasilja), u toku prošle godine 60 odsto imalo belce kao žrtve. Sve napade na belce izvršile su grupe Azijaca od šest do 20 članova, dok su žrtve bili usamljeni belci, od kojih je najstariji imao 76 godina. Sve je ukazivalo na protivofanzivu engleske policije koja se ipak odlučila za strategiju "daleko od oka...", što je imalo za posledicu povećan broj napada na bele stanovnike i, paradoksalno, opadanje poverenja u policiju među Azijcima. Potom je detektiv Hjuit dao još jedan intervju u kojem je negirao navode jednog šezdesetogodišnjaka kome su u napadu bele bande izbijena tri zuba - da je policija neefikasna i da zato ne želi da prijavi napad. NJegov odgovor na optužbe bilo je formiranje jedinice za borbu protiv rasnog kriminala, što "pokazuje našu rešenost da otkrijemo i uhapsimo ljude odgovorne za rasnu netrpeljivost", naglasio je Erik Hjuit i dodao da je ova jedinica prošle godine (bilo 600 rasnih napada) uhapsila 75 lica.
       Posle inicijalnog okršaja na Noting hilu 1958. godine počele su londonske nedelje mržnje. Hiljade karipskih crnaca sukobilo se sa belcima u neredima koji su trajali od kraja avgusta do sredine septembra. Neredi su počeli kad je grupa belaca napala Šveđanku udatu za crnca. U naselju u južnom Londonu, Brikstonu aprila 1981. izbile su masovne tuče kad je policija pokušala da dovede u red ovaj ozloglašeni kraj i saseče ulični kriminal. Bilans neuspele akcije Met policije je 200 povređenih policajaca, 83 spaljena lokala i šteta od (tadašnjih) sedam i po miliona funti. U Brikstonu, tada prepunom tamnoputih stanovnika, sada živi malo belaca. U jednoj reportaži nazvan je "ne-belom zonom", a objavljen je i proračun prema kojem u Brikstonu za četiri godine, do 2005, neće živeti nijedan jedini beli ili žuti stanovnik.
       Brikston je bio kapisla za slične nemire u Dadliju, Zapadnom Bromviču i Mozeliju. Samo tri meseca posle Brikstona eksplodiralo je u Liverpulu, odakle se rasna mržnja ubrzo prenela na London, Lids i Birmingem. Od početka osamdesetih letnji neredi su postali gotovo uobičajeni. Tako je bilo do 1985, kad je u okršaju nastradao jedan policajac, a glavešine policije i nadležnih ministarstava odlučile da prekinu ovu tradiciju. Narednih deset godina sve je proteklo mirno da bi 1995. godine na ulicama Bredforda došlo do izliva gneva mladih Azijaca. Poslednje teatralno oživljavanje fašizma u 21. veku desilo se kada je nekolicina igrača engleskog prvoligaša Lidsa u pripitom stanju pretukla jednog Pakistanca ispred kluba. Slučaj u kojem se sudi dvojici igrača za nanošenje ozbiljnih fizičkih ozleda još traje.
       Prosečnom Britancu teško je objasniti zašto azilanti iz Bangladeša mogu da dobiju državni stan preko reda, dok on čeka desetinama godina, velike donacije od države i besplatnu medicinsku negu, koju "obični" plaćaju. Ne samo to, već se od njihovog novca za porez odvaja za ove "parazite društva", kako ih ljudi (isključivo upola glasa) nazivaju. Ni ovo nije kraj; ovogodišnji budžet za azilante je probijen za rekordne tri milijarde funti.
       U Engleskoj postoji zakon protiv rasne mržnje koji predviđa veoma stroge kazne za rasizam. Praktično, to znači da je strogo zabranjeno i vrlo opasno nekome pomenuti boju porodice, ali psovanje nije kažnjivo, kao ni ako se nekome opsuje ružičasta porodica - belci su izuzeti zakonom o rasizmu. U prvom pojasu istočnog Londona, koji se naslanja na strogi centar grada, teško je dobiti posao, makar i u prodavnici ili restoranu brze hrane, ukoliko kandidat ne zna bengali dijalekat. Ženski članovi porodica iz Bangladeša i Pakistana odeveni su po svim propisima Kurana, a ide se dotle da muški članovi odbijaju da razgovaraju sa ženskim službenicima države u kojoj žive. DŽamije i jutarnje alalenje su odavno sastavni deo Londona na koji, naizgled, niko ne obraća pažnju, ali beli i crni stanovnici odavno asimilovani u britansko šarenilo, osećaju veliku netrpeljivost prema njima ("Pekijima").
      
       Alijeva verzija
       "U subotu rano ujutro članovi Nacionalnog fronta divljali su Glodvikom (predgrađe Oldhama) razbijajući izloge i tražeći nevolje a napali su jednu staricu. Već pet subota uzastopno azijska zajednica živi pod uzbunom iščekujući nov napad Nacionalnog fronta. Nažalost, celo kraljevstvo videće ove nerede kao sukob Azijaca i policije, dok će oni koji su sve ovo zakuvali proći nekažnjeno", smatra Ali, predstavnik azijske omladine iz Oldhama. Razgovorali smo sa londonskim Pakistancima (posle polučasovnog ubeđivanja da nisam engleski novinar i da Englezi moj narod još manje vole od Pakistanaca). Momak sa uličnim nadimkom Opsada, samozvani kralj krek-kokaina u delu istočnog Londona, objasnio je: "mi samo želimo poštovanje, u stvari - moraju da nas poštuju", dodao je još brže. Na pitanje "ko da vas poštuje", gleda me s nevericom, nije siguran da li se izmotavam ili ga ozbiljno pitam. "Pa oni - rasisti...", kaže.
       Poslednji napad u naselju Hamletova kula dogodio se pre manje od tri nedelje. "Ružičasti" (belci, pogrdno - pinkish) dovezli su se pred sam mrak. NJih šestorica istrčala su iz kola i prebila dvojicu "naših" na brzinu. "Jednog smo našli, dole u Stepni grinu", sa ponosom kaže, pokazujući niz ulicu, dok se grupa iza njega ceri. Ne pitam šta je bilo sa njim... Pričamo još malo, osećaj kao da sediš u vučjem čoporu (ne hvala, neću da probam, ne, ne treba mi novi kasetofon za kola). Završili smo razgovor, Sidz odlazi sa svojim vršnjacima, čini se da nema nikog iznad 17 godina. Alau akbar, dovikuje preko ramena umesto pozdrava. Smeju se i osvrću se, da vide moju reakciju - i ja sam ružičast, ipak.
       Kao dragulj u kruni nedavnih haotičnih događaja dolazi informacija od opštinskih vlasti u Oldhamu koje tvrdoglavo nastavljaju ulični hepening pod nazivom "Neredi" koji je počeo u subotu ujutro, pre pravih nereda.
      
       MARKO APOSTOLOVIĆ