Državni interes bio bi da se što pre uvede red i zadovolje evropski standardi, koji ne poznaju prvoborački staž i drže se isključivo tehničkih i programskih kriterijuma

      Uoči donošenja novog zakona o radiodifuziji, premijer Zoran Đinđić upriličio je radni doručak sa predstavnicima elektronskih medija, i tu su se prvi put za istim stolom našli predstavnici nezavisnih i dojučerašnjih "paradržavnih" medija. Bilo je to za mnoge neprijatno iznenađenje, a autoritet premijera nije bio dovoljan da pomiri one koji su jedva uspeli da prežive haos koji je prethodnih godina vladao u sistemu radiodifuzije i telekomunikacija i one koji su se o taj haos ovajdili.
       Napetost je veća nego ikad. Kada, krajem juna, zakon stupi na snagu, u eteru više neće biti mesta za sve. Novi zakon je rađen po evropskim standardima koje mnoge stanice tehnički neće moći da zadovolje, a one koje će moći imaju teret prošlosti - na koji način su stigle do tih pozicija i koliko su koristi imale od bivše vlasti. Trka ponovo počinje. Ko će opstati?
       "Mnogi neće moći da zadovolje propisane kriterijume i to će u prvom trenutku poseći 60-70 odsto stanica koje žele da konkurišu. Moja ideja je bila da se ponište sve dozvole i da se krene od nule, što je bolna, ali brza terapija", kaže savezni ministar za telekomunikacije Boris Tadić. "Neki predlažu prelazni period u nadi da će možda moći da opstanu, ali to je samo odlaganje konačnog rešenja."
      
       Haos
       U Srbiji trenutno postoji između 900 i 1000 stanica na prostoru koji je predviđen za 300 do 350. Uprkos konkursima koje je prethodna vlast raspisala u tri navrata (1992, 1994. i 1998. godine), situacija ne samo što se nije poboljšavala nego je haos bivao sve veći. Kriterijumi za dobijanje dozvola nikada nisu bili jasni, bivše Ministarstvo za telekomunikacije konkurs iz 1998. godine praktično nikada nije ni završilo, jer mnoge stanice nisu dobile nikakav odgovor, neke su samo sklopile ugovor koji nije bio dovoljan da se upišu u registar, dok je u međuvremenu većini uredno naplaćivana naknada za korišćenje frekvencije. Ministar je obilato koristio svoje diskreciono pravo da frekvencije dodeljuje i mimo konkursa, po slobodnoj proceni, tako da su, neznano kako, iskrsavale stanice u aranžmanima vladajućih partija, poput Košave ili RTV S. Gužva u etru tolerisana je i kad je reč o mnoštvu stanica čiji se program sastojao isključivo od "pozdrava i želja", muzike i piratskih filmova.
       "Neće se priznavati stanice koje su dobijale dozvole van konkursa", kaže Slobodan Đorić, generalni sekretar asocijacije privatnih elektronskih medija "Spektar" i član ekspertskog tima Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Medija centra koji izrađuju nacrt novog zakona. "Legitimnim će se smatrati one koje imaju koordinirane frekvencije u Ministarstvu, zaključno sa konkursom iz 1998. godine, uključujući one koje nisu dobile dozvole ali su plaćale nadoknade. Neće svi opstati, naročito će biti teško lokalnim stanicama, ali predložićemo prelazni period od dve godine kako bi se dala šansa nezavisnim medijima da pokušaju da stanu na noge i zadovolje kriterijume iz novog zakona."
      
       Interesi
       Stanica kojima bi, u ime njihove prethodne društvene uloge, trebalo dati šansu je oko 450, što opet prevazilazi mogućnosti (350) i znači produžavanje agonije - mešanja signala, šuštanja, krčanja, ekrana punih snega. Predlagači zakona spominju "plus" koji će imati oni koji su podržavali demokratske promene i "minus" za one koji su bili bliski bivšoj vlasti, ali nije jasno kako bi se to pravno regulisalo, a da se ne vratimo na "moralno-političku podobnost". Na spomen nacionalne mreže, regionalnih stanica i, uopšte, prostora i moći koji će se deliti u obliku frekvencija, nezavisni mediji vode međusobnu bitku. Dodatni problem je kako bi se tretirao neko sasvim nov, ko nije bio ni na jednom konkursu do sada, ko nije bio blizak nijednoj vlasti, ko bi jednostavno hteo da se prijavi na konkurs.
       "Treba izvagati interese, koji su brojni, nesolidni, sa pogrešnom motivacijom, finansijski sumnjivi, prekriveni načelom 'etičnosti' i na kraju one najobičnije i najogoljenije interese. To je na neki neobičan način moj posao", kaže Boris Tadić."Posle ukidanja Ministarstava za informisanje, u trenutku kada ništa u medijima nije rešeno, nastala je konfuzija o nadležnosti. Sada se od mene traži da se bavim time ko je platio porez, da li su svi platili takse, kako su došli do zgrada, kakvo im je poreklo kapitala. Voleo bih da finansijska policija utvrdi ko je čist, ko je vera, a ko je nevera. Ako bih se ja time bavio, bilo bi to veliko kršenje nadležnosti. Istina je da nema mesta za sve, ali pravimo filigranski kolaž u kojem moraju biti pomireni svi interesi."
       Državni interes bio bi da se što pre uvede red i zadovolje evropski standardi, koji ne poznaju prvoborački staž i drže se isključivo tehničkih i programskih kriterijuma. Prelazne odredbe donekle će smiriti duhove u redovima onih koji nisu mogli da dođu ni do dozvole, a kamoli da se tehnički opreme, ali će trn u oku nezavisnim medijima i dalje ostati stanice poput Pinka i BK. Gnev je utoliko veći što su, okoristivši se prvo o prethodnu vlast, vlasnici ovih stanica, sva je prilika, bliski i sa sadašnjom.
      
       Moć
       Da sve bude još zamršenije, ove stanice spadaju u retke koje rade potpuno legalno. Pitanje je na kakav način i uz čiju pomoć, tek - papiri su sređeni, dokaza da je bilo "mutnih radnji" još nema, a ono što se odnosi na finansijske malverzacije ionako nije stvar zakona o radiodifuziji. Budu li imali čistu papirologiju u trenutku kada se raspiše prvi tender za dodelu frekvencija, a po svemu sudeći imaće je, niko im ne može uskratiti pravo da konkurišu.
       "Tri puta nam je dolazila finansijka policija i ništa nisu našli. Koliko razumem problem je što smo bili komercijalni u vreme bivše vlasti,a fabrike koje su dobro radile nemaju taj problem. Zašto bi za fabrike kriterijumi bili drugačiji nego za medije? Pitam se da li će svaka vlast koja dođe da rešava situaciju u medijima iz početka, hoćemo li sada sve da rušimo, da niko ne postoji, pa onda sve iz početka",kaže Željko Mitrović vlasnik RTV Pink. "Poštovaću sve zakone koji budu važili, a dobićemo najteže uslove zato što smo komercijalna televizija. Ako je narodna volja iznad svega, u čemu je problem sa najgledanijom televizijom? Mislim da Gledanost treba da bude ispred svega."
       I dok se narodna volja opet spominje kao krunski argument na svim stranama, podela frekvencija u stvari znači podelu moći i bije se bitka za to ko na nju polaže veće pravo. Nezgoda je u tome što je podela kapitala već izvršena, ko je uzeo uzeo je, a Evropa dolazi sa zahtevima koje će najlakše ispuniti oni koji su uzeli.
       Poslednju reč imaće Radiodifuzni savet Srbije, nezavisno telo, koje će biti sastavljeno od devet predstavnika (po jednog će predložiti: Rektorska konferencija, Udruženje radiodifuznih javnih glasila, Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima, vladine i nevladine organizacije koje se bave zaštitom nacionalnih prava, SANU, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika, udruženja novinara). Skupština Srbije će ih imenovati, ali pravo razrešenja imaće samo Savet. Mandat članova je šest godina.
       Ukoliko vlada odobri ovaj predlog, pravila u medijima određivaće isključivo Savet, kao nezavisno regulatorno telo, koje će imati status suda. Značiće to da se vlada odriče svake kontrole nad medijima, a Savet preuzima na sebe sve nadležnosti, od podele frekvencija, do nadzora rada medija i izricanja sankcija u slučaju kršenja zakona. Sankcije će podrazumevati opomene, upozorenja, novčane kazne ( u visini trostrukog iznosa mesečne naknade za korišćenje koncesije), kao i privremeno ili trajno oduzimanje koncesije.
      
       Ko bude ostao u etru, moraće da se pridržava novih pravila igre, koja će zahtevati raznovrstan program, dobre tehničke uslove, sopstvenu produkciju, poštovanje autorskih prava i mnoge druge obaveze. Komercijalne stanice već se brinu zbog rigoroznih pravila o reklamama i naknade za korišćenje frekvencije koja će se određivati po broju potencijalnih gledalaca i programskim žanrovima, dok predstavnici nezavisnih medija primećuju da je, ako se traže tehnički uslovi, izgleda bilo probitačnije sarađivati sa prethodnom vlašću pa sada ući u trku sa najmodernijim studiom i opremom.
       "Ako je neko bio promoter evropskih vrednosti, onda to prvo treba da dokaže u svom poslu", kaže Boris Tadić. "Hoćemo u Evropu i hoćemo evropske standarde, a držimo se principa želja, a ne principa realnosti."
      
       IVANA JANKOVIĆ
      
      

Pretplata Radio i televizija Srbija transformisaće se u javne radiodifuzne servise, republički i pokrajinski, koji će se finansirati mesečnom pretplatom. Pretplata će se plaćati na radio i TV prijemnike po domaćinstvu i na prijemnike koji su povezani sa zajedničkim antenama ili priključeni na kablovski sistem. Prikupljanje pretplate vršiće Elektroprivreda Srbije (EPS) uz naplatu električne energije a naplaćeni iznos odmah će prenositi javnoj radiodifuznoj ustanovi. Na ime nadoknade zadržavaće jedan odsto. Visinu pretplate utvrđuje Narodna skupština na predlog Radiodifuznog saveta Srbije.               Deca        Programi koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom i moralnom razvoju maloletnika ne mogu da budu dostupni putem radija i televizije, osim kada je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici nisu u prilici da vide i slušaju. Programi koji teško ugrožavaju fizički,mentalni ili moralni razvoj maloletnika ne mogu uopšte da se prikazuju.