Teroristi u panici napuštaju Kopnenu zonu bezbednosti iznad Bujanovca i Preševa

      Rat na jugu Srbije je završen.iii
       Teroristi koji su sebe nazivali pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, koridorima koje su im ostavili pripadnici jugoslovenskih Združenih snaga već su uglavnom prebegli na teritoriju Kosova i Metohije. Sa njima i izvestan broj civila.
       Da je sa ratom na ovom delu srpske teritorije gotovo, pouzdan signal je i pakovanje u bujanovačkom pres centru. Mesecima su ovde boravili pripadnici sedme sile iz čitavog sveta. Ovih dana, može se sresti tek po koji agencijski izveštač i kolege dopisnici domaćih dnevnih listova, rodom iz Vranja, Bujanovca i Preševa. Svetske TV ekipe i dopisnici velikih agencija, u potrazi za novim vrućim temama već se sele na druge meridijane.
       Pukovnik Miodrag Jeftić, zadužen za kontakte sa novinarima, bio je domaćin reporteru NIN-a proteklog vikenda.
       - Ovo je finale dugotrajnog i mukotrpnog napora ka miroljubivom rešenju, počev od ekipe sa gospodinom Nebojšom Čovićem na čelu, preko pripadnika policije i, naravno, Vojske Jugoslavije. Uspeli smo da ne srušivši nijednu kuću, ne povredivši nijednog civila povratimo mir u južnoj Srbiji - priča pukovnik Jeftić dok "ladom nivom" polazimo u obilazak terena koji su do prethodnog dana držali teroristi. - Naš zadatak je da sada povratimo poverenje stanovništva u legalne institucije naše države, da sprečimo neku novu vrstu nasilja, da održavamo mir.
      
       Zvona
       Agilni pukovnik nam saopštava da se kriza u južnom delu Srbije odigravala na više od 400 kvadratnih kilometara duž granice sa Kosovom i Metohijom. Zona bezbednosti u dubini od pet kilometara unutar Srbije u stvari je bila zona stalnih sukoba sa teroristima, zona straha i napetosti. Iz zasede se pucalo na sve što simbolizuje Srbiju i Jugoslaviju. Podmetane su mine na putevima, minobacačkim projektilima iz bezbedne udaljenosti gađani su vojni i civilni objekti, a snajperisti su vrebali i danju i noću.
       Selo Oraovica, sa više od pet hiljada stanovnika, sraslo je sa Preševom. U njemu žive isključivo Albanci. Nalazi se van Kopnene zone bezbednosti. Kuće velike, nove. U selu dve džamije, ali i pravoslavna crkva Sveti Đorđe iz 13. veka, zadužbina loze Dejanovića. Ovde se 11. i 12. maja žestoko pucalo. Sa okolnih brda sa još desetak terorista sišao je jedan od komandanata Mustafa Šaćiri Špetini (na albanskom - Brzi). Prikupio je još stotinak istomišljenika i započeo presecanje komunikacija u Preševskoj dolini. Cilj je bio da se preseče drumski i železnički put koji Srbiju povezuje sa Makedonijom i Grčkom.
       - Sa okolnih brda, ali i iz sela zasuli su nas minobacačkom vatrom - objašnjava Srđan Momčilović, rezervni poručnik VJ iz Lebana, ekonomista po struci. - Da su uspeli u tome, ovladali bi ovim visom gde se nalazi crkva i držali bi pod kontrolom čitavu dolinu. Pri tom, mi smo imali naređenje da nijednu kuću iz koje se puca ne oštetimo.
       Sa uzvišenja iznad crkve, na vandalski uništenom pravoslavnom groblju puca vidik na dolinu. Tu su sada u uređenim zemunicama pripadnici Združenih snaga bezbednosti.
       - Ujutro, 15. maja sa crkvenog zvonika posle ko zna koliko vremena oglasilo se zvono. Bio je to znak da su naše snage ovladale Oraovicom - priča vodnik Zoran Nisić, rezervista iz Leskovca.
       Pukovnik Jeftić objašnjava da je to bio prelomni trenutak u razrešenju krize u Kopnenoj zoni bezbednosti B. Albanski teroristi su počeli da bacaju oružje i da se povlače prema kosovskoj granici. Najbrži od svih bio je Mustafa Šaćiri Špetini koji se sa nekolicinom terorista smestio u selu Mađare nedaleko od kosovske granice.
      
       Zemunice
       Dok silazimo prema Preševu, primećujemo nekoliko građevinskih mašina. Asfaltiraju se ulice u Oraovici. Država Srbija želi da pokaže kako joj je stalo do njenih građana. Među Albancima, koji ćutke posmatraju šta se dešava, teško pronalazimo sagovornika. Ipak, pedesetdevetogodišnji Adem Šinasi, dok prebacuje cigaru sa jednog na drugi kraj usta, prozbori:
       - Tako mi boga, većina nas nije ni bila za ovo. Drugi su to planirali, a nas su samo koristili. Sve je to isplanirano tamo na Kosovu, nas ovde niko ništa nije pitao. Da bog poživi Čovića - kaže pružajući nam ruku. Ostali oko njega gledaju u zemlju, na prvi pogled nezainteresovano i dugo nas prate ćutanjem.
       Krivudavim asfaltnim putem od Preševa prema kosovskoj granici stižemo u selo Cerevajka. U velikoj osnovnoj školi sada su smeštene policijske jedinice. Na putu kontrolni punkt od džakova sa peskom. Ovo je jedina tačka u ovom delu Kopnene zone bezbednosti koju je srpska policija čuvala sve vreme krize.
       - Pucali su na nas sa svih strana - priča policajac Dragan Stojanović. - Danima nam nije stizala hrana ni smena, jer su teroristi presecali ovu komunikaciju. Sada, kao što vidite, sve je mirno, terorista više nema. Može da se odahne.
       Ladom izlazimo na vrh Maja zabelj, dominantnu kotu iznad Preševa. Odatle puca vidik na selo Cerevajka, Mađere, Ilince... Dobro ukopani i obezbeđeni, tu su pripadnici Vojske Jugoslavije raznih rodova. Pravi mali grad sa zemunicama i saobraćajnicama između njih. Kapetan Adem Zukić nas poziva unutra. Sijalice koje napaja agregat osvetljavaju unutrašnjost zemunice. Instalirani su čak i priključci za punjenje mobilnih telefona.
       - Naša obaveza je da zaposednemo ključne tačke u ovom rejonu. Policija je zadužena da obezbedi naseljena mesta. Konačno, teroristi ovde više nemaju šta da traže. Bilo je nekih sitnijih provokacija, ali bezuspešnih - hvali se kapetan Zukić i pokazuje stabilizator od minobacačke granate 120 milimetara kineske proizvodnje, koja je pre nekoliko dana pala blizu njihovog položaja.
       Sa komandnog mesta posredstvom artiljerijskog dvogleda osmatramo okolna brda i doline. Poručnik LJubiša Kostić nam pokazuje kuda su se prethodnog dana izvukli teroristi prema Kosovu.
      
       U Špetinijevom štabu
       - Izvukli su se onom dolinom koju smo im ostavili - pokazuje on.
       - Imali smo ih kao na dlanu. Naše jedinice su ih sve vreme pratile . Međutim, nismo dejstvovali. Sa sobom su kao živi štit vodili i žene i decu. Neka ih, neka sada na Kosovu pričaju o svom junaštvu.
       Zajedno sa majorom Slobodanom Miloševićem krećemo prema selu Mađere, poslednjem štapskom mestu komandanta Mustafe Šaćirija Špetinija. Uskim puteljkom, vrludajući između pašnjaka i šume, penjemo se ka centru sela. Nigde obrađene njive, nigde voćnjaka. Od čega su ljudi ovde živeli?
       - Od krađe šume - odgovara nam Slobodan Milošević. - Godinama im je to bila jedina privredna aktivnost. Šumari i policija ovde desetinama godina nisu zalazili. Drva i građu prodavali su u Preševu i Bujanovcu i mogli su tako još godinama, niko ih nije dirao, da se nisu drznuli da prave svoju državu. U stvari, da nisu počeli da napadaju komunikacije mogli su ovde, bogu iza nogu, da imaju i svoju državu i šta god hoće. Niko za njih ne bi ni znao.
       Već kod prvih kuća vidljivo je da su prethodni stanari na brzinu i glavom bez obzira pobegli. Ako se sudi prema razbacanim i delimično popaljenim stvarima, jasno je da su proteklih pet-šest meseci stanari bili jedino pripadnici takozvane Oslobodilačke armije Preševa, Bujanovca i Medveđe. Svuda oko kuća razbacan vojni materijal, uniforme, šlemovi, gas-maske, kutije sa municijom. Na velikoj gomili ugljenisani ostaci šlemova i druge vojne opreme.
       Policajci iz sastava Združenih snaga bezbednosti pretražuju svaku stopu.
       - Budite oprezni - kaže jedan brkajlija. - Možete naići na "paštetu", nagaznu minu koja vam može odneti stopala. Ne dirajte kvake na vratima, postoji opasnost da su teroristi ostavili potezne mine. Ne dirajte bačene predmete dok mi sve ne ispitamo.
       Ulazimo u kuću koja je do juče služila kao štab Špetiniju. Dva prazna ormana, oborena stolica i ništa više. U susednoj prostoriji prljavi dušeci i još prljavija ćebad. Na zidovima ispisane parole na albanskom i dvoglavi orao. Upečatljiv je natipis "DŽelati Nacista". Pukovnik Jeftić objašnjava:
       - Reč je o po zlu čuvenoj, terorističkoj četvorci koju je predvodio LJirmit Jakupi, zvani Nacista. Među teroristima, on i njegova grupa slove za stručnjake kad je reč o postavljanju eksplozivnih naprava. U svojoj bahatosti nisu se libili da neistomišljenike iz sopstvenih redova kažnjavaju po kratkom postupku. Čak i autoritativni šiptarski komandanti, kao što je bio Ridvan Ćazimi i Mehmet DŽemailji, nastojali su da im se ne zamere. Uz Jakupija, po zlu ostaće i kod svog naroda zapamćeni Asim Leka, Bajram Afri i Ajdar Maličević.
       U susednoj kući bila je kuhinja i magacin hrane. Stotinak hlebova, otvorena kanta maslaca, konzerve, džakovi pasulja, krompira i luka, testenine iz Grčke, paketi paste za zube iz Bugarske, palenta PIK "Čačak", supa "Takovo"... Po ostacima sredstava za higijenu saznajemo da su u štabu boravile i žene.
       U jednu kuću nam ne dozvoljavaju da uđemo. Još nije "pročešljana", a municije ima koliko hoćeš. Ispred zgrade još stoji utvrđen minobacač. Na ulazu u podrum poređane su ručne bombe kineske proizvodnje. Okolo su meci iz 1936. godine, bugarske proizvodnje.
       Na vrhu mahale ispred jedne kuće leži magare na izdisaju. Teroristi su očigledno hteli da ga ubiju, ali je strelac bio neprecizan.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ
      
      

Bez oružja Predsednik Koordinacionog tima za jug Srbije, potpredsednik srpske vlade Nebojša Čović simbolično je prošle subote u Preševu označio vanredno angažovanje vojnih i policijskih snaga. Ubuduće, neće biti vojnih jedinica u naseljenim mestima, one će kontrolisati teren i otklanjati opasnost od preostalih mina.        - Prva faza našeg plana i programa se privodi kraju na opšte zadovoljstvo svih građana ovog regiona - rekao je Nebojša Čović. - Sada počinjemo izvlačenje vanredno angažovanih snaga vojske i policije na ovim prostorima. Akcija će trajati nekoliko dana, oružje mora da se odstrani a problemi da se rešavaju dijalogom i političkim sredstvima. Posle ulaska u celu zonu B akcija će biti nastavljena i dovešćemo sve na nivo normalnog prisustva policije i vojske. Svoj deo posla odrađivaće i multietnička policija.

      
      

Prva mešovita patrola U subotu u 8 časova iz Preševa u pravcu sela Norča, Trnava i Miratovac krenula je prva multietnička policijska patrola koju čine Ivica Ivanović i Beriša Enzimi. Posle petodnevne obuke u Bujanovcu, ovi nekadašnji policajci obišli su svoj rejon i vratili se zadovoljni.        - Ja sam odavde, iz sela Strezovce - kaže Ivica Ivanović - Poznajem ljude i oni poznaju mene. Po nalogu, radimo na ostvarivanju kontakata i na uspostavljanju poverenja među ljudima. Problema za sada nema.        - Razgovaramo sa ljudima - objašnjava Beriša - da čujemo mišljenje i Albanaca i Srba. Građani nas znaju, jer smo već radili ovde. Dobro smo sarađivali sa meštanima. Nstojaćemo da budemo korektni, da poštujemo ljudska prava i Albanaca i Srba i Roma. U slučaju nekog prekršaja, postupićemo po zakonu.