Razgovori DOS-a i SNP-a podigli su crveni tepih sa čudnovate koalicije, ali su otvorili i najozbiljniju raspravu o odnosima Srbije i Crne Gore

      U sredu uveče će, možda, biti poznato da li će savezni parlament uskoro usvojiti zakon koji je u domaćoj i stranoj javnosti očekivan sa znatno više interesovanja od zakona koji bi označili definitivan ulazak u društvo demokratskih država. Pre početka još jednog istorijskog sastanka na krševitom Balkanu, novinarima je bilo saopšteno da je Glavni odbor Socijalističke narodne partije odlučio da nastavi konsultacije sa opštinskim odborima partije o zakonu, što u Beogradu nije primljeno sa olakšanjem, entuzijazmom i tolerancijom.
       Prvi deo razgovora nije ulio previše optimizma među onima koji smatraju da je donatorska konferencija prelomni momenat u post Miloševićevoj istoriji Srbije, ali se u vrhu DOS-a ipak očekuje da se haška drama, ipak, završi nekim kiselim hepiendom. Nije, međutim, jasno kako će izgledati odnosi u vladajućoj koaliciji, da li će te koalicije uopšte biti, a ni sudbina savezne države nije najizvesnija.
       Prva runda razgovora o saradnji sa Hagom, koja je održana u ponedeljak, obeležena je prilično tvrdim stavovima crnogorskog koalicionog partnera, koji su ponavljali da su Crnogorci pre desetak godina išli rado u vojnike ali nisu radi da postanu predmet neke od haških istraga. Predstavnici SNP-a apelovali su na sagovornike da je ta partija već napravila ogroman zaokret i da bi joj usvajanje haškog zakona prelilo čašu žuči koalicione saradnje. Prema izvorima iz SNP-a, kolege iz DOS-a su u petočasovnom razgovoru upitane zašto ih njihovi lideri i mediji pod njihovom kontrolom toliko napadaju kada istovremeno ponavljaju da žele skladnu i stabilnu saveznu vladu. Nekoliko lidera DOS-a je u danima pre pregovora poslalo oštre i prilično nediplomatske poruke partnerima iz Podgorice, koje su elegantno plasirane u poljuljanim Đukanovićevim medijima.
      
       Kočničari i ložači
       Partija Predraga Bulatovića je predložila da se na saveznom nivou definišu načela saradnje sa Tribunalom, dočim bi republike preuzele na svoja nejaka pleća odluke o izručenju optuženih za ratne zločine. Predstavnici SNP-a u neformalnim razgovorima napominju da su tim predlogom želeli da stave do znanja da i u samoj dosovskoj koaliciji postoje duboka neslaganja u shvatanju saradnje sa Tribunalom, zbog čega nije pametno označavati SNP kao jedinog kočničara u vozu za Ševeningen.
       U razgovoru sa novinarima u Saveznoj skupštini, poslanik SNP-a Miloš Milić izjavio je da "nema te sile koja bi ga naterala da digne ruku za zakon o izručenju naših državljana Hagu". Uticajni funkcioner te partije, koji je zatražio da bude neimenovan, podseća da je u Crnoj Gori svojevremeno mobilizacija vojnih obveznika bila neuporedivo uspešnija nego u Srbiji (70 000 je, navodno, učestvovalo u operacijama van sadašnje Jugoslavije), zbog čega bi čak i Đukanović nevoljno sprovodio ekstradiciju. "To je za nas veoma gorka pilula. Mi smo pred veoma teškim izborom, jer ne možemo da uđemo u sukob sa dosovskom koalicijom i postanemo glavni krivci za sve nevolje u Srbiji, ali ne možemo da se obrukamo pred sopstvenim biračima, pogotovu sada, kada smo veoma ozbiljno ugrozili Milovu vlast. Svima je jasno da će Đukanović spretno iskoristiti naš pristanak i od nas napraviti ljude bez reči, principa, tokom eventualne kampanje za dukljansku Crnu Goru. Šta nam vrede dobri odnosi sa svetom, ako se raspadne Jugoslavija." Čitava politička vratolomija SNP-a oko zakona nad zakonima mogla bi da se pretoči u relativno kontradiktorno pitanje: šta će vam donatorska konferencija za SRJ, ako se Jugoslavija raspadne?
       Dosovska koalicija bi mogla da odgovori da će njihova emotivna vezanost za Jugoslaviju nekako popustiti ako partneri nastave da blokiraju njene ekonomske, političke i ine reforme. Nevolja za Bulatovićevu partiju leži i u nagoveštajima da bi i Koalicija za Jugoslaviju mogla da se raspadne ukoliko poslanici ne budu digli ruku kada Dragoljub Mićunović i Srđa Božović budu pitali ko je za zakon o saradnji sa Hagom.
       Statistika pokazuje da je Milošević na septembarskim izborima u Crnoj Gori osvojio više glasova od Socijalističke narodne partije, a neki balkanski kremljolozi ukazuju da mit o Slobi još živi samo u određenim pasivnim krajevima Crne Gore. Rezultati nedavnih vanrednih izbora, međutim, upućuju na zaključak da su birači SNP-a relativno lako preboleli rastanak sa neprežaljenim vođom. Jedini čuvar Miloševićevog političkog blaga Momir Bulatović nije uspeo da uđe u parlament ali je uspeo da svom zakletom neprijatelju obezbedi izbornu pobedu. Na sledećim izborima Momirova stranka bi mogla da privuče znatan broj naših simpatizera ako Milošević bude predat Haškom sudu, strahuju zvaničnici SNP-a.
      
       Automatska zaštita
       Jedan od članova srbijanskog tima za preuređenje odnosa u federaciji i savetnik republičkog premijera Zoran Lutovac ocenjuje da je Milošević dobio više glasova od SNP-a jer su birači u njemu pre svega videli uverljivog borca protiv crnogorskih separatista. "Aprilski izbori su pokazali da im njihovi birači nisu zamerili na saradnji sa DOS-om, zbog čega treba verovati da im ne bi mnogo zamerili ni na zakonu o saradnji sa Hagom. Svima je jasno da koalicija SNP-a i DOS-a nije zasnovana na programskim sličnostima već na zajedničkom strateškom opredeljenju očuvanja jugoslovenske zajednice, ali ni sam DOS nije definisan kao koalicija bliskih stranaka već kao veoma šarenolika koalicija sa nekim strateškim ciljevima. Čini mi se da bi i koalicioni partneri iz Crne Gore morali da shvate šta je strateški cilj SRJ."
       Izlazna strategija za SNP mogla bi da se nađe u podsećanju na Dejtonski sporazum i njegove garante, kao i u proceduri, zasnovanoj na odredbama Zakona o krivičnim postupcima, u kojoj postoji nekoliko stepena provere optužnica pre liferovanja optuženika. Pravnici kažu da zakon ne predviđa automatsko izručenje i da je pomenutim dokumentom, koji je veoma sličan hrvatskom zakonu, precizirana zaštita okrivljenih, uključujući i Vrhovni sud.
       Savetnik jugoslovenskog predsednika Gradimir Nalić napominje da se ne radi o zakonu o izručenju već o saradnji sa Tribunalom, a ta saradnja podrazumeva obostranost. "Ne treba ponavljati naše primedbe na rad tog suda, od pravilnika Tužilaštva koji je menjan 18 puta, čak i za vreme procesa, do zaštićenih svedoka, tajnih optužnica... Tu bi valjalo naglasiti da smo prijemom u UN prihvatili određene međunarodne obaveze, ali je tim činom i naša država verifikovana kao zemlja koja ima pravo na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. Taj zakon, recimo, omogućava da nam Tužilaštvo Haškog suda dostavlja dokaze i dokumentaciju o zločinima počinjenim na teritoriji naše zemlje, posebno u periodu od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo kada je registrovano hiljadu ubistava i otmica. Posebno je važno naglasiti da je nakon usvajanja zakona u Hrvatskoj, toj zemlji omogućeno da u nekoliko slučajeva povede procese protiv ljudi optuženih za ratne zločine."
      
       Donatorska kriza
       Vispreni analitičari zaključuju da će savezna vlada ući u ozbiljnu krizu ukoliko partneri iz drugog oka u koaliciji budu ostali pri ranijem stavu i time hibernirali ekonomske reforme, reintegraciju zemlje. Umesto donatorske konferencije, treća Jugoslavija bi mogla da se nađe na ivici nervnog sloma ili bar novih izbora. Veliki lideri malih stranaka u DOS-u strahuju da bi Koštuničina stranka iskoristila te izbore kako bi kapitalizovala trenutnu popularnost, lucidno povezujući nove izbore sa činjenicom da su poslanici bili uzdržani na glasanju o poverenju ministru pravde Vladanu Batiću i to zbog čudnovatog prebacivanja Stakića u famoznu zatvorsku jedinicu u Holandiji.
       Ali ni stranke vladajuće opozicije, koje nemaju ništa protiv izbora, ne vide nikakav smisao u njihovom raspisivanju ako ne bude donatorske konferencije, a pregovori sa Pariskim klubom dožive neuspeh. Relativno pouzdan izvor NIN-a ne isključuje mogućnost da SNP izađe iz savezne vlade, ali da podrži manjinsku dosovsku vladu na saveznom nivou koja bi, zatim, pokušala da napravi kompromis sa manjinskom vladom u Crnoj Gori. Takva, nadrealistička konstrukcija podrazumeva saglasnost o jednoj stvari: da Jugoslavija postoji. Nešto realnija mogućnost predviđa da SNP glasa za zakon, pod uslovom da ga partneri iz Beograda više poštuju i pokažu više entuzijazma u borbi protiv "poslednjeg diktatora u Evropi".
       Sve, dakle, podseća na igru pokera sa ogromnim ulozima i relativno slabim kartama. Nijedna politička opcija nema previše manevarskog prostora: DOS ne može da rizikuje kraj romanse sa međunarodnom zajednicom, ali ne može ni sebi da priušti raspad savezne vlade, ni SNP ne može da se bori za Jugoslaviju bez DOS-a ali mu je teško da svog doskorašnjeg mitskog vođu pošalje Karli del Ponte u goste. Milo Đukanović takođe ne može protiv volje polovine svojih građana, većinskog raspoloženja u Srbiji i zapadnih zemalja, ali mu je prilično teško da izneveri sopstvene birače. Rečnikom iz loših vesterna moglo bi da se zaključi kako igračima jedino ostaje da prestanu sa blefiranjem.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Žalbe i tužbe Nacrt zakona o saradnji sa Međunarodnim sudom za ratne zločine predviđa sledeću procedrugu izručenja ratnih zločinaca: sud prvo treba da potvrdi optužnicu Tužilaštva a zatim pošalje zahtev Saveznom ministarstvu pravde. Ministarstvo pravde prosleđuje zahtev okružnom sudu, koji traži ili poziva optuženo lice, a ono ima pravo na žalbu na pritvor. O žalbi rešava veće okružnog suda, a ako žalba bude odbijena, optuženi ima pravo žalbe Vrhovnom sudu. Tek kada Vrhovni sud odbaci žalbu, optuženo lice se izručuje u Hag. Zakonom je predviđeno da, ukoliko neki od zahteva Tribunala ugrožava bezbednost zemlje (koji se odnose na sakupljanja dokaza u istrazi), ministarstvo prosleđuje zahtev vladi, a vlada može da dostavi prigovor Tribunalu, koji zatim odlučuje o opravdanosti tog prigovora. Izgleda da su Hrvatskoj neki prigovori uvaženi.

      
      

Poslednja vest Druga runda razgovora o zakonu je počela u 19.15 časova u Palati Federacije, ali se, prema solidno informisanim izvorima, na razgovorima ne očekuje odluka o usvajanju zakona. Poslednji rok za konsultacije koalicionih partnera ističe u nedelju, 3.juna, dok bi savezna vlada o tom zakonu raspravljala dan kasnije. Pod uslovom da DOS i SNP postignu kompromis.