Ustavni sud Srbije obavestio je predsednika Milana Milutinovića kao ovlašćenog predlagača da više nema kvorum, predsednik Milutinović je zatražio pomoć od DOS-a, DOS je potražio sudije, a sudije su zatražile plate...

      Blagovremeno upozorenje dr Dragora Hibera, predsednika Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, da odlaskom dvojice sudija u penziju Ustavni sud Srbije ne može da radi, palo je u zaborav.
       Sekretar Ustavnog suda Srbije i doktor ustavnog prava LJiljana Slavnić kaže za NIN: "Ustavni sud kao kolektivni organ odlučuje na sednici o svim bitnim pitanjima njegovih funkcija. Kada je ostao bez kvoruma a prema Ustavu to je petoro sudija, Ustavni sud nije mogao odlučivati niti rešiti nijedan predmet, niti su se pristigli zahtevi mogli dati na prethodnu pripremu. Predmeti ne mogu da budu dostavljeni ni saradnicima jer se prema Poslovniku i zaduživanje utvrđuje na sednici. U toku tri i po meseca došlo je oko 120 predloga i inicijativa, postoje i stari predmeti, pa mogu da kažem da ova institucija postoji, ali funkcioniše samo u minimalnom smislu."
       Dr Slavnić još kaže da je i za"predsednika Republike i za ovaj saziv Narodne skupštine Srbije ovo delom i zatečeno stanje, jer ovaj sud nije imao pun sastav. Samo je u trenutku konstituisanja nakon donošenja Ustava 1990. imao u sastavu devet sudija, a posle toga se taj sastav smanjio na sedam. Razrešenjem Slobodana Vučetića broj se smanjio na šest, a u februaru ove godine je ostalo samo četvoro sudija. Nedavno je i sudija Đuro Sforcan ispunio uslove za starosnu penziju i Ustavni sud je poslao to obaveštenje Skupštini kao u svim prethodnim slučajevima. Inače, prestanak funkcije sudije ne nastupa obaveštenjem suda već odlukom Narodne skupštine."
       Problem Ustavnog suda je, bar u javnosti, malo dobio na ubrzanju tek kada se oglasio potpredsednik stranke "Pravda" advokat Milan Miković rečima da Ustavni sud Srbije ne funkcioniše delom i zahvaljujući bivšem sudiji Slobodanu Vučetiću "jer je poništena odluka o njegovom razrešenju". "On je mogao i može da se vrati, ali ne znamo zašto se ne vraća jer bi sa njim Ustavni sud mogao da radi", kaže Miković i dodaje da o kredibilitetu takvog suda nema baš povoljno mišljenje ali da je svaki sud bolji od nikakvog.
       "Nisam prava adresa za pitanje zašto ne zaseda Ustavni sud Srbije. Ne znam šta se tamo dešava, 17 meseci od mog razrešenja nisam tamo bio, a Narodna skupština nije donela odluku da poništi i moje razrešenje. Da jeste, ja bih se vratio i nastavio da radim u istom kontinuitetu kao da nikada nije ni doneta odluka o mom razrešenju", kaže za NIN Slobodan Vučetić.
       O razlozima koji su doveli do takve situacije Vučetić ne želi da razgovara jer smatra da je to neprimereno s obzirom na to da je u svemu ipak "zainteresovana strana".
       Zvanično, opozicija je veoma direktno optuživala DOS i vladu da svesno opstruiraju izbor novih sudija i to dovodila u vezu sa Uredbom republičke vlade o uvozu i prometu naftnih derivata koju su ocenili kao "monopolistički položaj jednog preduzeća na račun drugih". NJihov stav je bio da ne postoji ustavni sud koji ne bi osporio Uredbu, ne samo zbog pomenutih manjkavosti, već i zbog činjenice da ne postoji zakon na osnovu koga je Uredba uopšte doneta.
       "Za tri i po meseca došlo je mnogo novih predloga i inicijativa i među njima nalazi se i Uredba o nafti, ali i mnogi drugi zakoni i uredbe koje su u međuvremenu donete. Prema tome, da li je taj zahtev važan ili nevažan, da li je važniji od nekog drugog i da li je posledica o njegovom neodlučivanju veća nego kada je neki drugi zahtev u pitanju, ne može se unapred znati. O tome možemo da govorimo tek nakon postupka pred Ustavnim sudom", kaže dr Slavnić.
       Da sporna Uredba nije razlog nerada Ustavnog suda, za NIN je potvrdio i Dragor Hiber. "Mnogo pre nego što je ta Uredba doneta, dvojica sudija su otišli u penziju, Sud više nije imao kvorum i o tome sam lično obavestio poslanike sa namerom da se nastali problem što pre prevaziđe", kaže Hiber.
       Problem Ustavnog suda dugo je postojao i koristili su ga politički protivnici, a vladajuća koalicija se za to vreme bavila drugim pitanjima. Važnim, sudbonosnim i možda po njihovoj proceni prioritetnijim od prinudnog odmora Ustavnog suda, ali to nikako ne može biti opravdanje za činjenicu da niko od lidera nije odvojio bar pet minuta svog medijskog prostora i obavestio građane o suštini problema. Čak se i nekoliko puta dogodilo da određeni predstavnici DOS-a novinare upute na predsednika Milana Milutinovića kao jedino odgovorno lice. "Pitajte predsednika, što pitate nas", rekao je potpisniku ovih redova sagovornik koji je želeo da saopšti samo da je savetnik pri Ustavnom sudu.
      
       Pitanje za predsednika
       Predsednik Milutinović je u izjavi za NIN potvrdio da ovo nije prvi put da ga optužuju za opstrukciju rada Ustavnog suda, ali da je on sa svoje strane učinio sve što je mogao, da je razgovarao i sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom i premijerom Srbije Zoranom Đinđićem i izrazio spremnost da se što pre dođe do zajedničkog rešenja (kompletna izjava M. Milutinovića može se pročitati u antrfileu). Naravno, ni on ni njegov kabinet nisu negirali da je predsednik, po funkciji, ovlašćeno lice koje predlaže sudije, ali je u kabinetu takođe istaknuto da predsednik ne može to da učini bez prethodnih konsultacija.
       Ovakav stav potvrđuje i dr Slavnić: "U našem sistemu, kao i u drugim zemljama koja imaju ustavno društvo, u postupku izbora sudija obezbeđen je, s jedne strane, uticaj izvršne vlasti kroz predlagačku ulogu predsednika Republike; s druge strane, uticaj zakonodavne vlasti, odnosno Narodne skupštine u čijoj je nadležnosti izbor sudija. Pitanje na koji način predsednik dolazi do kandidata nije posebno uređeno. Mislim da je to, praktično, u rukama parlamentarnih stranaka. Logično je da predsednik ne stane ispred praznog papira i izmišlja sudije Ustavnog suda niti mora da zna ko ispunjava uslove, niti može da zna ko može da prođe kroz skupštinsku proceduru."
       Dakle, situacija bi se ukratko mogla ovako prikazati: Ustavni sud je obavestio predsednika i Narodnu skupštinu da više nema uslova za rad, predsednik je zatražio predlog DOS-a, a onda je na tome stalo. Do ponedeljka. Prema rečima Dragora Hibera, tada je održana sednica Odbora za pravosuđe i upravu na kojoj je on kao predsednik ponovo istakao problem blokade Ustavnog suda. "Nalazimo se u jednoj nedefinisanoj situaciji. Predsednik se odrekao svojih ovlašćenja, a Odbor za pravosuđe nije organ koji može da predlaže sudije Ustavnog suda. Zbog toga smo doneli odluku da se obratimo strukovnim institucijama i da od njih zatražimo da načine spisak mogućih kandidata. Svestan sam da će to ići veoma teško, jer zabluda je da postoji mnogo kandidata za upražnjena mesta u Sudu. Naprotiv, da bi neko bio sudija Ustavnog suda, on mora da bude vrhunski stručnjak i pri tome ne sme da obavlja nijednu drugu delatnost. Koji vrhunski stručnjak bi pristao da se toga prihvati za platu od 10 000 ili 12 000 dinara? Obavio sam neformalne razgovore sa nekolicinom eminentnih pravnika i svi su mi saopštili da nisu zainteresovani za tu funkciju. Mi imamo problema da popunimo i sud u Svilajncu, a ne Ustavni. Ipak, neka imena trenutno postoje u opticaju, ali još nisam spreman da vam saopštim koja", kaže Hiber.
       Evidentno je da je finansijski momenat jedan od prioritetnih u ovom problemu, a na to ukazuje i činjenica da je predsednik SRJ Vojislav Koštunica u razgovoru sa predstavnicima Svetske banke, na pitanje za koji poseban projekat bi se on založio u okviru donatorske konferencije, odgovorio - za pravosuđe. Ali, to, naravno, nije jedini problem, jer koliko god bilo važno funkcionisanje Ustavnog suda, pitanje njegovog kredibiliteta se ne može zaobići. A činjenica je da na čelu tog suda i dalje stoji ekonomista.
       "Ne bih želeo da komentarišem tu činjenicu, mada o njoj imam svoje mišljenje. Mislim da je dovoljno podsetiti na to da se Nastavno-naučno veće na Pravnom fakultetu ogradilo od postavljanja g. Butulije na mesto predsednika Suda i da je to saopštenje objavljeno u medijima. Protiv sam razrešenja Ratka Butulije iako svojom stručnom spremom ne odgovara mestu na kome je i mislim da se radi o jednoj veoma komplikovanoj, pa i rizičnoj proceduri. Ali verujem da je g. Butulija svestan toga i da će sam ponuditi ostavku na mesto predsednika Ustavnog suda. U tom slučaju bismo mogli da problem Ustavnog suda rešimo na pravi način, jer kvorum nije jedina prepreka i nisam za polovična rešenja: recimo, samo dopunu sa dvojicom-trojicom sudija", ističe Hiber.
       Priča o Ustavnom sudu bi tu, za sada, mogla da se privede kraju, kada bi umesto zaključka stajao novac. Ili u Srbiji još ima stručnjaka, kako tvrdi premijer Đinđić, koji će u ime demokratizacije zemlje ostati ovde i dati svoj doprinos čak i za minimalnu platu?
      
       SANDRA PETRUŠIĆ