SAD i Britanija predlažu nove sankcije protiv Iraka koje bi, kako se tvrdi, trebalo više da pogađaju režim Sadama Huseina, a manje irački narod. Na samu najavu Irak je obustavio izvoz nafte - bilo šta da to znači - i spremio se za "novu konfrontaciju"

      Decenija kažnjavanja nije mnogo pomogla da se režim u Iraku povinuje Savetu bezbednosti UN, a još manje da se - u skladu sa američkim željama - Sadam Husein ukloni s vlasti. U pripremi su nove sankcije koje su predložile Britanija i SAD. Iako one tek treba da se usvoje, možda do kraja juna, već su dobile naziv "spretnih" sankcija, jer će navodno prevashodno pogađati autoritarni režim u Iraku, za razliku od dosadašnjih "tupavih", koje su najviše - sad se to otvoreno priznaje - pogađale irački narod.
       Nema objašnjenja zašto je tako dugo primenjivano nešto što se danas ocenjuje kao neuspešno, ali nova američka administracija veruje da će nove sankcije biti efikasnije od starih, pa ih zato i predlaže, uz već poslovičnu ispomoć britanske diplomatije. Vašington takođe veruje da će, uz nešto dodatnih napora, uspeti da obezbedi konsenzus u Savetu bezbednosti radi usvajanja novih sankcija. Odnosi s Kinom su se smirili pred mogući skori ulazak Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, a pristanak Rusije se očekuje u toku predstojećeg susreta Buš - Putin u LJubljani.
       Dosadašnji program "Nafta za hranu", inače produžen samo za mesec dana, a ne za šest meseci, kako je dosad bilo uobičajeno, prestao bi da važi, jer bi "spretne" sankcije dopuštale slobodan uvoz životnih namirnica, lekova i robe široke potrošnje u Irak, što bi se plaćalo kontrolisanim izvozom nafte, ali bi zaustavile nelegalan izvoz nafte u Tursku, Jordan i Siriju, koji je dosad iz raznih razloga bio tolerisan, iako je vladavini Sadama Huseina produžavao vek.
       Prihod od nelegalnog izvoza nafte procenjuje se na dve milijarde dolara. Taj novac, tvrde Amerikanci, održava irački režim, posebno njegovu tajnu policiju, a dobrim delom odlazi i u džepove Sadama Huseina i njegovih funkcionera. Zaustavljanje šverca nafte trebalo bi da pogodi i šverc oružja u Irak.
       Već na prvu vest o novim sankcijama Irak je najavio da, u znak protesta "zbog mešanja UN u iračke unutrašnje poslove", obustavlja sav izvoz nafte, dakle i kvotu koja nije pod embargom - bilo šta da to znači. Kvota iznosi 2,3 miliona barela dnevno (od ukupne dnevne proizvodnje od tri miliona barela). Iako je to jedva desetina ukupnog izvoza nafte zemalja OPEK-a (24,2 miliona barela dnevno), uzbudili su se i proizvođači i kupci. Ne zna se šta Sadam Husein ovim zbunjujućim gestom želi da postigne - jer je do juče tvrdio da sankcije UN uništavaju iračku privredu, a sad ne želi da izvozi ni ono što mu se ne zabranjuje - a još manje se zna koliko će ova čudna mera potrajati.
       U ukupnom svetskom izvozu nafte Irak je zastupljen sa pet odsto, a u proizvodnji OPEK-a sa 8 odsto. Ali izgleda da je tih Sadamovih pet odsto, uz najavu da se Irak sprema na "novu konfrontaciju" i na suprotstavljanje "novoj zaveri", dovoljno upozorenje naftaškim kartelima za paljenje crvenog svetla. Posebno ako se ima u vidu da je tržište nafte postalo izuzetno osetljivo i da je cena nafte za poslednje dve godine gotovo utrostručena.
       OPEK je odlučio da još neko vreme sačeka i da ne paniči. Zasad ponuda zadovoljava potražnju, rast cena je pod kontrolom, a Saudijska Arabija je obećala da će, ako se kriza produbi, sopstvenom povećanom proizvodnjom pokriti irački udeo u opštoj proizvodnji.
       Ali, ako se uspešno pariralo najnovijem potezu Iraka oko legalnog izvoza, ostalo je dosta nejasno kako će se zaustaviti ilegalni izvoz nafte na koji su "spretne" sankcije i usmerene.
       Turska, Jordan i Sirija kupuju švercovanu iračku naftu po ceni koja je za 30 odsto niža od svetske. To se prećutno toleriše zato što su dosadašnje sankcije protiv Iraka pogađale i ove tri zemlje, od kojih su dve američke saveznice. (Turska čak tvrdi da su sankcije protiv Iraka nanele štetu njenoj trgovini, od 1990. do danas, u iznosu od 30 do 40 milijardi dolara). Od šverca korist imaju ne samo mahom sitni preduzetnici, nego i deo političke elite u ovim zemljama. Od šverca nafte žive i mnogi irački Kurdi koji su, po američkim procenama, nezaobilazni buntovni element i faktor u bilo kojoj opozicionoj koaliciji. Ako pogode Sadama Huseina, nove sankcije će ojaditi i inače ojađene Kurde.
       Amerikanci su se dali u potragu za "kompenzacionim fondom", odnosno za finansijerima koji bi nadoknadili gubitak mnogima koji žive od švercovane iračke nafte. Finansijeri su se našli u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu, a vrednost fonda je procenjena na oko pola milijarde dolara godišnje. U potragu za rešenjem uključili su se i Francuzi. Oni predlažu da se "kompenzacioni fond" popunjava novcem sa iračkih državnih računa u stranim bankama na kojima su blokirani depoziti od ranije prodaje nafte.
       Izum je pravo malo finansijsko savršenstvo: podmititi iračkim parama iračke susede da ne švercuju iračku naftu.
       Naravno, svako od predloženih rešenja podrazumeva saglasnost Turske, Jordana i Sirije ne samo sa uvođenjem, nego i sa praktičnom primenom novih sankcija. A to je oblast puna neizvesnosti i nepoznanica, makar obećanja o nadoknadama i bila izdašna.