Kada u prvoj minuti crnogorskog Dnevnika ne bi bilo Mila Đukanovića, svi bi pomislili da mu se nešto desilo! To isto bi Slovenci pomislili kad bi se Kučan pojavio kao prva vest u Dnevniku

      Jedan beogradski urednik to nikako nije mogao da shvati: u slovenačkom Dnevniku tek je u 18 minutu saopšteno da je Janez Drnovšek, predsednik vlade, bio u rudniku u kome se dogodila nesreća. Trebalo je da to stavite u prvi minut, savetovao je beogradski urednik slovenačkog kolegu.
       Taj dijalog podsetio je Petra Radovića, organizatora susreta na gostovanje Velibora Čovića, glavnog urednika Televizije Crne Gore, u Sloveniji. Zapitan ima li velike razlike između crnogorskog i slovenačkog Dnevnika odgovorio je: "Kad bi se, recimo, dogodilo da u prvoj minuti crnogroskog Dnevnika nema Mila Đukanovića, svi bi pomislili da mu se nešto desilo! To isto bi Slovenci, međutim, pomislili kad bi se Kučan, predsednik Republike pojavio kao prva vest u Dnevniku!"
       A kao uvod u razgovor poslužili su televizijski dnevnici emitovani 27. aprila. Zaključci su brojni: autori dnevnika se još nisu oslobodili političkih šema i uticaja; to su medijski uglavnom neškolovani ljudi i novinari i reditelji; emisije su više nalik na radijske nego televizijske; novinar ili urednik uglavnom koristi agenicijsku vest koja nije povod da se krene dalje, da se indetifikuje problem, događaj na licu mesta, da to argumentuje, obradi kroz živu sliku ili svedočenje ljudi. Najkraće: malo je rubrika "uživo", "sa lica mesta" kako to rade najpopularnije vesti na svetu, Si-En-En.
       Kod nas je i dalje najvažnije prilježno slediti političku liniju onoga ko gospodari državnom televizijom. Videlo se to iz dnevnika televizija Srbije i Crne Gore od 27. aprila - Dana državnosti Jugoslavije. Podgorička televizija je prokomentarisala kako Beograd naveliko slavi praznik države koja ne postoji, a Televizija Beograd je javljala kako Podgorica potpuno prenebregava praznik.
       Zekerijah Smajić, novinar agencije "Sense" mogao je samo da se seti izjave bivšeg američkog državnog sekretara i jednog od međunarodnih posrednika za bivšu Jugoslaviju Sajrusa Vensa, koji je rekao: "Predajte mi samo na mesec dana Si-En-En, izazvaću rat usred demokratske slobodarske Amerike!"
       Smajić rešenje problema političke zatrovanosti novinara u republikama nastalim posle raspada Titove Jugoslavije vidi u programu usavršavanja mladih novinara, koji bi tri do šest meseci provodili u Briselu, uz svakodnevni mentorski rad koji bi vodili renomirani novinari. Cilj ovog projekta je da se najperspektivnijim mladim novinarima omogući 'izlazak iz čaure' i susret 'uživo' s događajima i ličnostima koji su za njihovu ličnu budućnost i perspektivu zemalja i medija u kojima žive i rade, mnogo važniji od trećerazrednih događaja koji ne služe nikome osim onima koji su glavni junaci vesti.
       Ekipa nemačke televizije ZDF pokazala je kako bi trebalo da se radi na primeru storije sa kancelarom Gerhardom Šrederom. NJega je novinarka pozvala na razgovor povodom donošenja zakona u vezi sa kojim je bilo dosta manipulacija. Vidljiva je bila Šrederova trema dok je odgovarao na pitanja novinarke. Posebno je bilo zanimljivo da su bili kadrirani ravnopravno, isti plan, isti značaj u jednom kadru. Dakle, sasvim suprotno od predizbornih okruglih stolova na crnogorskoj televiziji gde su novinari sedeli u mraku i povremeno dobivši mikrofon u ruke bili i malo osvetljeni.
       U Baru se razgovaralo i o pretvaranju državnih televizija zemalja manje ili više realnog socijalizma u televizije koje su javni servis zemalja u tranziciji kao što su Češka, Mađarska i Slovenija. Televizija sa sunčane strane Alpa već deluje kao javni servis dok u većini zemalja u tranziciji televizija nije više državna nego partije koja je trenutno na vlasti. U Hrvatskoj postoji zakon koji dozvoljava postojanje javne televizije ali u životu to nije realizovano.
       Damir Matković, novinar iz Zagreba pročitao je gotovo sve evropske zakone o televiziji i video da se oni veoma razlikuju. Nema, dakle, recepta koji se mehanički može prenositi iz jedne zemlje u drugu. Za hrvatski zakon, Matković kaže da je klasičan primer zle namere: "HDZ je želeo zadržati monopol i upravljanje HRT-om i zato privatnu televiziju dugo nije dopuštao."
      
       DUBRAVKA VOJVODIĆ
      
      

Festival Na Susretu televizija zemalja jugoistočne Evrope u Baru su učestvovali predstavnici televizija iz Moldavije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Švajcarske, Makedonije i Albanije te, kao gosti, predstavnici Nemačke i Slovenije.        Skup je organizovan uz finansijsku podršku Ministrastva inostranih poslova Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Francuske, posredstvom poznate nemačke TV kuće ZDF i Medija Plan-Instituta iz Sarajeva.        Učesnici skupa bili su glavni i odgovorni urednici televizija i odgovorni urednici informativnih programa (25), eksperti koji se bave medijima (15) kao i predstavnici Instituta za medije.

      
      

Renesansa "Televizijski profesionalci danas moraju biti polivalentni. Oni moraju u potpunosti vladati znanjima iz jedne oblasti i ujedno veoma dobro poznavati ostale. Reditelj mora da razume šta nosi digitalna oluja koja duva pod našim prozorima, a inženjer mora dobro da poznaje kodove vizuelne naracije. Da ne govorimo o ekonomskim i poslov-        nim stručnjacima koji bi ipak morali podosta znati o mediju koji bi trebalo da učine profitabilnim. Uz sve to televizijski profesionalac mora biti sposoban da se, polazeći od bitnih etičkih postulata profesije, uporno i stalno bori za nezavisnost. Drugim rečima, televiziji su danas potrebni 'renesansni' ljudi, slični ličnostima italijanskog kvatroćenta koji su bili ujedno graditelji, filosofi i pesnici." (Aleksandar Luj Todorović, Montre)