Prema oceni OECD-a najbolje uslove za razvoj "nove ekonomije" pružaju SAD i Velika Britanija. Nemci su na tom polju u grupi manje razvijenih južnoevropskih zemalja

      O nemačkoj privredi govori se kao o "motoru evropske ekonomije". Nemačka je najveća finansijska sila Evrope, tvrde u Berlinu, ona ima najmoćniju industriju i drugi je izvoznik u svetu. To je uvreženo mišljenje i time se diče nemački političari.
       To je i tačno kada je reč o takozvanim klasičnim industrijama, ali na putu od klasičnog industrijskog društva u informatičko društvo Nemačka ozbiljno zaostaje za konkurencijom u svetu. To bar pokazuje najnovije istraživanje Instituta nemačke privrede iz Kelna koji je uporedio stepen razvoja moderne informatičke i telekomunikacione tehnologije u SAD, Japanu i 13 evropskih zemalja. Rezultati su pokazali da su Amerikanci ubedljivo prvi, dok je Nemačka - na osmom mestu - tek osrednje informatički razvijena zemlja. Za utehu, iza su Francuska, Italija i Španija.
       Nije reč o pukom nadmetanju i nebitnom zaostajanju - za istraživače uslovi za razvoj takozvane nove ekonomije (informatika, elektronika i telekomunikacije) od presudnog su značaja za trajan privredni rast neke zemlje, za veće zapošljavanje i stabilne cene. Kao primer navode se SAD - tamo je u protekloj deceniji zabeležen najduži period rasta od 1850. godine, koji se, istina, bliži kraju, pri čemu nije došlo do "pregrevanja privrede" i rasta cena. Istraživači to objašnjavaju blagotvornim uticajem "nove ekonomije" koja omogućava brži rast produktivnosti od rasta troškova rada.
      
       Vreme
       Prema oceni OECD-a najbolje uslove za razvoj "nove ekonomije" pružaju SAD i Velika Britanija, Nemci su, među 29 zemalja, tek u poslednjoj trećini tabele, uprkos tome što su još 1902. godine napravili prvu faks-mašinu, 1940. godine prvi binarni digitalni kompjuter. Ali, negde usput su izgubili korak. Danas su ih, u Evropi, pretekli i Britanci, i Holandija i Skandinavija - na tom polju ostali su u grupi ekonomski slabijih južnoevropskih zemalja.
       Elvira Gerhauzer, iz Instituta "Fraunhofer" za integrisana kola, misli da je Nemcima potrebno vreme kako bi shvatili značaj novih tehnologija. Za sada, Rolf Brojer, predsednik najveće nemačke i jedne od prvih svetskih banaka "Dojče bank" i dalje smatra da je "jedan stisak ruke još važniji nego stotinu puta 'kliknuti' komjuterskim mišom".
       Međutim, istraživanja pokazuju da bi zaostajanje na polju novih tehnologija moglo dugoročno imati negativan uticaj na nemačku privredu i društvo. "Nemačka je u opasnosti da sasvim izgubi korak sa vodećim zemljama sveta. Ekonomski potencijal zemlje ostaje neiskorišćen", zaključuje se, na primer, u najnovijoj studiji istraživača sa univerziteta u Minsteru.
       Prema jednom od objašnjenja, oprezan pristup Nemaca novim tehnologijama mogao bi se sociološki tumačiti "nacionalnom osobinom" da se promene prihvataju tek kada se postigne opštedruštveni konsenzus. "Jedanput kada svi priznaju da je nešto važno Nemci počinju da hvataju korak sa ostalima", kaže Paul Velfens, profesor Berlinskog univerziteta.
       Izgleda da je sada, najzad, postignut nacionalni konsenzus da je "nova ekonomija" zaista važna. Pre dve godine, pod pritiskom nezadovoljnih predstavnika američkih kompanija u Nemačkoj, osnovana je "Inicijativa D-21" (ovo D-21 znači "Nemačka u 21. veku") koja lobira za stvaranje što boljih uslova za razvoj "nove ekonomije". Norbert Eder, predsednik Inicijative, kaže da je Nemačka na nivou Portugalije i da njeno merilo ne može da bude Grčka - to moraju biti SAD.
      
       "Zelena karta"
       Prema nekim procenama, zemlji nedostaje 440 hiljada stručnjaka u novoj ekonomiji, samo za informatičare slobodno je 75 hiljada radnih mesta. Suočena sa tim činjenicama vlada je tačno pre godinu dana - bar za tu vrstu stručnjaka - odškrinula vrata i obećala zainteresovanim informatičarima "zelenu kartu". Bilo je predviđeno da se, za početak, izda 20 hiljada "zelenih karata", ali kako se i u ovu akciju ušlo, kako se to ovde kaže, "sa pola srca" i rezultati su odgovarajući. Naime, radna dozvola je privremena, važi pet godina, nije predviđeno da dođu i članovi porodice, a CDU iskoristila je akciju - odmah na početku - za raspirivanje netrpeljivosti prema strancima. Naime u predizbornoj kampanji u jednoj od saveznih zemalja izašla je sa parolom "Kinder statt Inder", što se zgodno rimuje, a poruka je sledeća: bolje da rađamo i školujemo našu decu nego da uvozimo Induse (jer se očekivalo da će veliki broj informatičara stići iz Indije, koja je jaka na polju softvera).
       Prva "zelena karta" izdata je krajem jula prošle godine - srećni "dobitnik" bio je dvadesetpetogodišnji Indonežanin Harianto Viđaja koji je diplomirao informatiku u Ahenu sa najboljom ocenom. Početkom ovog maja stiglo se do karte broj 6 397 koju je dobila Irina Kim iz Kazahstana, takođe ima 25 godina, a ovih dana pominje se brojka od oko sedam hiljada izdatih radnih dozvola te vrste.
      
       Praksa
       Predsednik Saveza nemačkih sindikata Diter Šulte smatra da to dovoljno ubedljivo svedoči o neuspehu akcije. Svakako da očekivanja i odziv nisu u srazmeri, ali ako se ima u vidu da je u dve godine koje su prethodile odluci o uvođenju "zelene karte" radne dozvole dobio samo 561, odnosno 881 informatičar iz zemalja van EU, onda rezultat možda i nije tako loš.
       Šef nemačkog IBM-a Ervin Štaut smatra da Šulteovo mišljenje predstavlja "običnu glupost", jer brojka od sedam hiljada kompjuterskih specijalista odgovara tačno broju diplomiranih studenata iz te oblasti na nemačkim univerzitetima. Štaut dodaje da dolazak svakog stranog informatičara znači otvaranje dva i po nova radna mesta u nemačkoj privredi, mada nije rekao kako je došao do tog zaključka.
       Što se problema u praksi sa stranim stručnjacima tiče, izgleda da je najteže - sporazumeti se. Tako vlasnik jedne kompjuterske firme iz Dortmunda ima među 1 300 zaposlenih i osmoro informatičara iz inostranstva - iz Perua, Kine, Indije i Ukrajine. "U slučaju onih kojima maternji jezik nije engleski u komunikaciji obe strane govore strani jezik. Kada je reč o komplikovanim problemima često su mogući nesporazumi. Zato je lakša integracija Engleza i Amerikanaca", kaže ovaj preduzetnik. Jedino što Englezi i Amerikanci slabo stižu.
       Ovaj preduzetnik ukazuje i da se stručnjaci radije opredeljuju za SAD koje "obećavaju mnogo više na stručnom planu" i dodaje da bi trebalo ukinuti vremensko ograničenje važenja radne dozvole i omogućiti dolazak članova porodice.
       Očigledno, Nemci su postigli pominjani društveni konsenzus o tome da je informatika važna. Sada još samo treba preći sa "autobana" na "infoban", kako je cinično primetio jedan Amerikanac. U svakom slučaju, za mlade i ambiciozne informatičare slobodno je, iz ove prve tranše, još 13 hiljada radnih dozvola.
      
       NENAD BRISKI
      
      

Manjak stručnjaka Udruženje Informativne privrede, telekomunikacija i novih medija - Bitkom - naručilo je istraživanje o broju stručnjaka koji će tokom sledećih godina biti potrebni u "novoj ekonomiji" u Evropskoj uniji i Nemačkoj. Prema rezultatima tog istraživanja u Evropskoj uniji trenutno nedostaje 1,9 miliona stručnjaka (u Nemačkoj 440 hiljada) na području klasične informatike, E - biznisa i takozvanih Call Center-tehnologija. Pretpostavlja se da će na tom području za dve godine nedostajati čak 3,8 miliona stručnjaka (u Nemačkoj 720 hiljada). Zbog toga neće biti ostvareni mnogi projekti, tako da bi to moglo da umanji društveni proizvod evropske petnaestorice za dva do tri procenta. Posebno su traženi stručnjaci za mreže, programeri i eksperti za razvoj softvera.        Samo je "Simens" ove godine preko Interneta oglasio 2 500 slobodnih radnih mesta, a nemačka pošta 350. I kompanije iz "klasične ekonomije" grozničavo traže pojačanja u sektoru informatike kako bi održale korak u svetskoj utakmici.