U Požarevcu je, kao i u većini gradova Srbije, stanje katastrofalno. Fabrike ne rade, svi se uzdaju u poljoprivredu, a na političkoj sceni ništa nije jasno: opštinom vlada manjinska vlada Dosa, koja se klima i zavisi od socijalista i julovaca

      Posle osam meseci, koliko je prošlo od pada Slobodana Miloševića, u gradu koji je stekao nadimak Srpski Kumrovec, desile su se tri bitne promene: famozna Madona ne radi, još famozniji Bambi-park radi sa pola snage, a pre tri meseca, dosovci, koji u Požarevcu nisu dobili izbore, preuzeli su vlast. Manjinsku. Što se tiče socijalista, iako imaju skupštinsku većinu, glasaju "po savesti", a ne strogo stranački, pa se, prema rečima predsednika opštine Slavoljuba Matića, odluke mogu donositi, na polzu narodu.
       A narod k'o narod, kao i u vreme kneza Miloša (koji je neko vreme i u Požarevcu stolovao), ćuti i čeka.
       Ali, ne ćute poznati požarevački otporaši. Oni su, nedavno, održali tribinu o sto dana vladavine Dosa, koja je, prema nekim novinskim izveštajima, izazvala veliku buru u javnosti. Jedan od lidera požarevačkih otporaša, prebijan i hapšen u Markovo vreme, Momčilo Veljković rekao je: "Živimo lošije nego pod bivšim režimom, kao u srednjem veku, pošto ostajemo i bez struje."
       Lokalna televizija Duga prikazala je prenos sa tribine, a na zahtev mnogobrojnih gledalaca i reprizu. Posle toga, izjavio je Momčilo Veljković, gradska vlast je zapretila da će ukinuti ovu televiziju i da će ih izbaciti iz kancelarija, u koje su "ušli nezakonito".
      
       Otpor
       Na pomenutoj tribini pale su i optužbe da dosovci sarađuju sa socijalistima. Na poslednjoj sednici opštinske skupštine ni odbornici Dosa nisu otporašima ostali dužni. Naime, nekoliko otporaša, koji su stali na stranu bivšeg odbornika socijalista (podneo ostavku, pa povukao), pošto su čuli da on ostavku ne priznaje, pozdravili su ovaj gest aplauzom. Odbornici Dosa vratili su im dug i dobacivanjem stavili do znanja da je na vidiku nova koalicija u Požarevcu - Otpor i ono što je preostalo od levice.
       Da li je reč o običnim političkim čarkama ili je na pomolu pravi sukob, videće se ubrzo. Ipak, dana šestog i sedmog juna ove godine, čelnici Demokratskog centra, Demokratske alternative, Pokreta za demokratsku Srbiju, Nove demokratije i Nove Srbije analizovali su "stanje saradnje u Dosu na lokalnom nivou, posebno u svetlu najnovijih političkih zbivanja - otkazivanja sednice Skupštine opštine i poslednjih predloga kadrovskih rešenja..." i ocenili sledeće: kao najveće stranke u Dosu, Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka zanemarile su ostale stranke iz Dosa, ponašaju se prema njima kao da ne postoje, a oslanjanje na podršku socijalista i julovaca samo govori da ljudi iz ovih najvećih stranaka nemaju političkog refleksa i sluha za aktuelna politička kretanja u Požarevcu. U svom saopštenju za javnost, pet stranaka Dosa traži od srpskih demokrata i demokrata da se uspostavi svestrana saradnja i koordinacija u Dosu, a ukoliko se to u nekoliko narednih dana ne desi, oni će od svojih glavnih odbora zatražiti da podrže njihovo istupanje iz Dosa, na lokalnom nivou.
       Ovo saopštenje nije baš obradovalo ljude iz dveju velikih stranaka. Čim trvenja postanu javna, sve izjave da se u Dosu ne događa ništa ozbiljno, ništa toliko ozbiljno što bi moglo da ugrozi suštinsko jedinstvo koalicije, deluje samo utešno. Predsednik opštine Slavoljub Matić, koji je i republički poslanik (član je Demokratske stranke Srbije), kaže da je sve to što se sada događa, samo posledica nekih ličnih nezadovoljstava, jer nisu svi mogli da dobiju dobra mesta i funkcije. Kaže da su neke stranke koje se sada u Požarevcu bune, u ovom gradu nastale posle septembarskih izbora, a da za deset godina opozicione borbe nisu ovde ni postojale. Svako odgovara za ono što radi i govori, kaže, i veruje da će dopunski izbori za četiri odbornika (očekuje svuda pobedu dosovskih kandidata, koji su iz dveju najvećih stranaka) sve dileme rešiti. "Tada ćemo imati zdravu većinu u Skupštini opštine i moći ćemo normalno da radimo" - kaže Matić.
       Zanimljivo je kako je socijalistička i julovska vlast u Požarevcu ostala bez vlasti. Bivši predsednik opštine, socijalista Slobodan Jović, izabran posle septembarskih izbora, ostao je na toj funkciji tri meseca. Bolje reći, toliko je izdržao. Evo njegove priče: "Podneo sam ostavku, jer su, zbog nekih nesuglasica, nije bitno kakvih, moji najbliži saradnici podneli ostavke. Uradili su to potpredsednik opštine, predsednik Izvršnog odbora i sekretar. Posle mesec dana boravljenja u skupštini, sam, kao slamka među vihorove, povukao sam se sa mesta predsednika. Sad je na vlasti Dos, a ja mislim da je najmanje važno ko je na vlasti, pogotovo u ovim vremenima. Mi smo se rukovodili time da je važno da radimo u interesu građana, bez obzira na stranačku pripadnost. Mislim da zasad, uz male poteškoće, nije bitno koje, ova vlast je u funkciji naroda, pokušava da radi svoj posao, ne baš, možda, na najbolji način, jer su i takva vremena, priliv para u budžet je mnogo manji, tako da i nisu u mogućnosti da sve što su planirali - i urade. Očekujemo bolje dane, a kada će doći, to niko ne zna."
      
       Tigar
       Bivši predsednik kaže da osim fabrike Bambi, koja je jedina zdrava, sve ostalo gotovo da ništa ne radi. Zato ni on ne zna kada će doći novo vreme koje će doneti bolje dane, pošto sve zavisi od stanja u državi, manje od situacije u opštini.
       Velika požarevačka šećerana ne radi već duže vreme. Ima ideja da se ona pretvori u pivaru. Ali, Požarevac nema dobru vodu! Neće, dakle, biti ni požarevačkog piva. Zasad se ovde pije, uglavnom, pančevačko. Veze Požarevca i južnog Banata tradicionalne su. U požarevačkoj opštini nalazi se i čisto banatsko selo Ostrovo, koje je administrativnom odlukom komunističkih vlasti "oduzeto" Kovinu i Vojvodini i pripojeno Srbiji i Požarevcu. Ostrovce niko ništa pitao nije. Oni su, međutim, zadržali sve svoje banatsko - od nošnje do govora. Zadržali su i svoja prezimena, banatska, koja se završavaju na ov (Jovanov, Stankov, Markov...). Stari Banaćani, koji su petkom dolazili u Požarevac, na pazarni dan, išli su da gledaju čuveni spomenik knezu Milošu, u gradskom parku, gde Miloš Veliki, ispruženom rukom, pokazuje prema Banatu i kaže - i ono je naše.
       Iz prošlosti, ponovo u sadašnjost. Da li se na osnovu pomirljivog stava prema dosovskoj vlasti može zaključiti da su se socijalisti predali? Pre bi se moglo reći da su se pritajili i da samo, iz prikrajka, kao i otporaši, čekaju i gledaju. "Najpre je to što niko ne pravi ni najmanji korak da se nešto u privredi popravi, da se ona izvadi iz teškoća, i sigurno je da će to narod da oseti i već oseća. Cene neumoljivo rastu, obaveze prema državi sve su veće, zarade su pale na niske grane, narod sve teže živi i znaće na novim izborima da izrazi svoje nezadovoljstvo" - kaže Slobodan Jović.
       Socijalisti deluju kao pritajeni tigar i skriveni zmaj.
       A otporaši? Oni su glasno rekli sve i govoriće još. Radojko Luković, odbornik Dosa (reč je o čoveku koga su Markovi pajtaši najteže pretukli), prilično se oporavio, ali zbog preloma nosne kosti i danas teško diše. Tri su mu zuba izbijena i namerava ovih dana da ih popravi, pošto se, posle dužeg vremena, ponovo zaposlio. Na sednici Skupštine opštine javno je upozorio novu vlast u Požarevcu da narod sprema motke i za njih, za šta je zaradio opomenu. Kako on vidi trenutnu političku situaciju u Požarevcu? Kaže da je upozoravao Slavoljuba Matića, predsednika opštine, da ne pravi manjinsku vladu uz pomoć socijalista, jer to može svima njima da se obije o glavu. "Oni, socijalisti, uvek mogu da vrše opstrukciju i da u vreme glasanja izađu iz sale i onemoguće donošenje bilo kakvih odluka. Upozorio sam ga da će se oni, u početku, malo pritajiti i da će sarađivati, a kad se oporave i osveže, dići će glave. To se i desilo prvog juna. Meni smeta i trenutno kadrovanje u Požarevcu, gde se na položaje dovode ljudi sa ulice, iz stranaka koje su pre nekoliko meseci mogle da stanu u jednu traktorsku prikolicu."
       Predsedniku opštine Slavoljubu Matiću nije lako. On nije odgovoran za rad javnog tužioca, ali otporaši njega pitaju, u njega i novu opštinsku vlast upiru prstom, kako je moguće da zamenik javnog tužioca (ili vršilac dužnosti istoga), koji je podigao tužbu protiv Lukovića i Veljkovića "zbog pokušaja ubistva" (a reč je o onom slučaju kad su Veljkovića i Lukovića Markovi ljudi pretukli do smrti), kako je moguće da isti čovek bude unapređen i sad je okružni javni tužilac? Kome je palo na um da ga predloži i izabere?
      
       Naravno, to je odluka republičke skupštine, ali zašto? Lukoviću nije jasno. Nije mu jasno ni to zašto tužba protiv njih nije povučena. "Mislim da oni idu na varijantu da nas osude, a onda bi, kao, predsednik Koštunica nama dao aboliciju. Tako bi Demokratska stranka Srbije skupila nove poene, na osnovu predsednikovog milosrđa, a nas ne zanima pomilovanje, nego naša nevinost, koja je jasna" - kaže Luković.
      
       Fantazije
       Predsednik opštine Slavoljub Matić kaže da su oni, kad su preuzimali vlast u opštini, bili optimisti jer su očekivali, nije da nisu, minuse na računima. "Ali, mi nismo dočekali minuse, nego pustoš. Sve se radilo na reč, tako su unutrašnja dugovanja užasna. Nema druge, nego da se to reši na sudu. Radila su se megalomanska čuda, okretnice, niko nije brinuo za ono od čega se živi. Mi gotovo da nemamo vodovod, koliko je star. Rađen je od azbestnih cevi koje vodu propuštaju, a tu su i naši polivači i zalivači, pa nije čudo da Požarevac, po glavi stanovnika, troši tri puta više vode od drugih gradova. Dokle je išla Mirina megalomanija? Izgrađeno je porodilište od deset hiljada kvadrata, sa pedeset i šest kreveta, za pet beba, koliko se dnevno u gradu rodi. Stanje je teško i zato kažem - ne pitajte me šta smo uradili za sto dana, nama treba tri godine da vidimo neki napredak."
       Čitaoca sigurno zanima šta je sa Markovim svetskim čudima. Mladi Milošević, koji je bio poznati požarevački zulumćar, nije se proslavio kao graditelj. Novine su više doprinele da se Madona i Bambi-park proglase svetskim čudima, kao Kolos sa Rodosa ili Kula vavilonska. Bilo je preterivanja. Osim drečavih boja (od narandžaste do šerpaplave), tu njegovu Madonu ne izdvaja ništa drugo. Kafana kao kafana, ima u Srbiji i većih, ovde je jedino dominirao kič. Kao i u Bambi-parku: nekoliko drvenih kućica, drečavo ofarbanih, nekoliko staza za šetanje, dva igrališta za mali fudbal i odbojku na pesku. Dečko je sagradio neke svoje fantazije, koje su danas zaključane i propadaju, na kiši.
      
       PETAR IGNJA