Po zapadnom sistemu, studiraće onaj koji je to ili zaslužio, ili platio. Pitanje je samo koliko predložene školarine za samofinansirajuće studente odgovaraju trenutku i da li dobru robu prvo treba ponuditi, pa tek onda dobro naplatiti

      Još jedan korak ka svetu Vlada Srbije napravila je kada je nedavno usvojila cenovnike školarina za samofinansirajuće studente na fakultetima u Srbiji. Međutim, korak u teško obilaznu baru izazvao je, naravno, burne reakcije javnosti, najpre studenata i njihovih roditelja. Jer, kako će prosečna srpska plata od 150 maraka pokriti "svetsku" školarinu od nekoliko hiljada maraka? A u ovoj zemlji, naviklo se, bezmalo svako može da bude student.
       Prošlonedeljna zbrka koja je nastala zbog osetno različitih školarina među srodnim fakultetima, donekle je stišana odlukom (za izvesne tumače cenkanjem) pojedinih fakulteta Beogradskog univerziteta da snize i usaglase cene, što se valjda očekuje i od drugih. Najveće iznenađenje priredio je Hemijski fakultet koji je prvobitno predloženi i od vlade potvrđeni iznos odlučio da pomnoži s dva, bez obzira što su predstavnici Ministarstva prosvete objasnili kako su usvojene sume prihvatili kao maksimalne, te da se mogu samo smanjivati, ali ne i povećavati.
       Dekani tvrde da su školarine zapravo sredstvo za krpljenje rupa, pošto država ne ispunjava svoje obaveze, zbog čega se i s računa za plate novac skida za plaćanje, na primer, struje (dugovi, prirodno, uglavnom potiču iz vremena prošle vlasti). Rektorat BU mišljenja je da je formiranje cena prošlo haotično, bez odgovarajuće metodologije resornog ministarstva za koje ocenjuje da je sporo i neorganizovano.
      
       Krpljenje rupa
       Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje dr Srbijanka Turajlić odgovara da Ministarstvo jeste sporo, svi su oni novi u poslu, ali tvrdi da nisu jedini krivci: "Neke odluke već jako dugo čekaju vladu da ih odobri."
       Pitanje školarine, prema njenim rečima, jeste pitanje univerziteta. "Ministarstvo ima jedan jedini zadatak po zakonu - da predloži vladi broj studenata koji će se finansirati iz budžeta i broj onih koji će plaćati školarinu, kao i da vladi predloži visinu školarine." Međutim, Ministarstvo je fakultetima ostavilo da odrede cenu. "Zašto su fakulteti odlučili da nam direktno i pojedinačno šalju cene, a nisu na univerzitetu seli i dogovorili se, pitanje je na koje ovo ministarstvo ne može da odgovori. Sednice zakazuje rektorat, ne mi", objašnjava Turajlić.
       Srbijanka Turajlić nastavlja podsećanjem da smo siromašna zemlja, s opaskom da studiranje ne bi trebalo da bude socijalna kategorija. Naime, Ministarstvo finansija saopštilo im je koliko država studenata može da školuje i "broj smo nategli do 23 hiljade": "Budući da fakulteti imaju mesta i da objektivno nema razloga da im se ne omogući da rade, da školuju više od onoga što država može da plaća, kroz novac koji dobijaju od tih kandidata zapravo mogu da unaprade nastavu i za one koje finansira država, što je uobičajena praksa svugde u svetu. Mi smo smatrali da zato što ne učestvujemo u tom delu finansiranja nemamo nikakvog prava ni da namećemo cene fakultetima."
      
       Okrečite fakultete
       Studenti pak očekuju, ako ništa drugo, da im se visoke školarine koje će eventualno plaćati - isplate. Da konačno vide okrečene fakultete, osvežene biblioteke, orne predavače, kompjutere s Internetom. Za sada im to niko ne garantuje. I mahom smatraju da je došlo do takozvane zamene teza. Da se smanje upisne kvote, da manje uspešni među akademcima plaćaju znanje u redu je, ali koliko i - za šta? "Bojim se da smo krenuli od onih mera koje nisu najprimarnije. Prvo treba sprovesti kvalitetnu reformu univerziteta, imati tačan plan koji će da bude predočen upravama fakulteta, neophodno je da Ministarstvo ima jasnu viziju kako će to da izgleda i da, na kraju, studenti trpe ono što moraju da trpe", kaže Kristina Vujičić, predsednik Saveza studenata Beograda, naglašavajući da su u ovom trenutku "sume nerazumne". "Mi ni snižene školarine ne pozdravljamo. Prihvatamo ih kao kompromis, shvatajući da Ministarstvo odgovore nema. Uopšte, niko od nas i ne dovodi u pitanje školarine. Pitamo samo zašto sada, zašto ad hoc odluka... gde je ta reforma?", čudi se Vujičićeva.
      
       ANA VUČKOVIĆ
      
      

Poređenje sa svetom Najbolje studente na Zapadu, jasno, finasira država. Ostali plaćaju. Koliko - zavisi od zemlje, zavisi od fakulteta. Primer Malte, gde se u, proseku, za godinu plaća četiri hiljade DEM, spada u jeftinije. Ispod ove cifre, nije lako naći mesto u univerzitetskim klupama Zapadne Evrope. Naročito na privatnim fakultetima koji su, uglavnom, prestižni (u Portugaliji, recimo, ima duplo više privatnih univerzitetskih ustanova, mada se to objašnjava nedovoljnim brojem javnih fakulteta).        U Francuskoj nije lako zamisliti studiranje bez "finansijske podrške" države, ili bez oko 10 000 maraka u džepu. Političke nauke na Univerzitetu u Bolonji - uz državne subvencije - godišnje koštaju oko 800 dolara. U Letoniji je prošle godine 36 odsto od ukupnog broja studenata dobilo besplatno studiranje; ostatak je, u proseku, morao da plaća 600 dolara za godinu dana. Medicinski fakultet u Beogradu po novim propisima ima gotovo istu školarinu za strane studente kao i medicinski fakultet u Minsku (Minsk - 2 350 dolara, Beograd - 2 200 dolara).        U Rumuniji, od revolucije 1989. godine više od 70 privatnih univerzitetskih ustanova otvorilo je vrata. Školarina je od 500 do 700 dolara (prosečna plata u Rumuniji je 100 dolara). Približno 40 procenata rumunskih studenata o državnom trošku prima stipendije od 300 dolara godišnje. U bogatoj Danskoj, prvoj na listi OECD-a po izdvajanjima za obrazovni sistem (8,8 odsto, kod nas - oko tri odsto), svaki student od vlade dobija 500 dolara - mesečno, čak i ako jedanput padne godinu. U Srbiji, mesečna stipendija je 1 200 dinara, što za svega 200 dinara premašuje troškove smeštaja u studentskom domu i ishrane u menzi.

      
      

Privatni univerzitet Povećanjem školarina, državni fakulteti približili su se privatnim. Dva domaća privatna univerziteta imaju za nas, "svetske cene" studiranja, iako mada će uprave zasigurno reći da su, ipak, znatno povoljnije u odnosu na pravu svetsku praksu.        Na Univerzitetu "Braća Karić" godina na Fakultetu za menadžment, kao i na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo košta 6 000 maraka u dinarskoj protivvrednosti, dok za smerove na Akademiji umetnosti treba izdvojiti od 3 000 do 6 000 DEM. Fakultet za preduzetni menadžment u Novom Sadu košta 3 000 DEM, s tim da ga Fondacija "Braća Karić" stipendira zato što je najmlađi na Univerzitetu.        Na Evropskom univerzitetu za internacionalni menadžment i biznis, konkretno na Fakultetu za internacionalni menadžment, školarina se tokom cele godine mesečno plaća 150 dolara za prvu, 160 za drugu, 170 za treću i 180 dolara za četvrtu godinu. Ponuđena godina studija u Parizu - 15 000 maraka. Rektor Milija Zečević kaže da je studiranje na sličnim fakultetima u Mađarskoj pet puta skuplje, a u Americi bar 10 puta.