Uskoro će se računi plaćati preko Interneta, a sa službenicima na šalterima komunicirati audio-vizuelnim prenosom sa Mreže

      Evropa je na pragu nove digitalne ere. Budućnost Internet komunikacije je u povezivanju javnih i državnih servisa (on-line servisa) koje će ubrzo zauvek promeniti naš svakodnevni život. Plaćanje računa, poreza, promena adrese prebivališta, produžavanje važnosti dokumenata, jednom rečju, ma koji posao koji podrazumeva neprijatno iskustvo u dugim redovima ispred šaltera, moći će uskoro da se obavi na Mreži. To je suština koncepta elektronske vlade (e-Governmenta) koji već nekoliko godina razvijaju velike softverske kompanije poput "Majkrosofta", zajedno sa drugim kreatorima IT (Information tehnologdž). U mnogim zemljama ovaj koncept se već sprovodi u različitim oblastima - u obrazovnom, poreskom, carinskom ili bankarskom sistemu, na primer - gde su podaci javno dostupni na Mreži. Umrežavanjem javnih i državnih servisa, njihove usluge se pojednostavljuju i pojeftinjuju - umesto da posle pet dana čekanja na neki dokument platite na primer, 250 dinara za usluge one tri službenice koje su marljivo čeprkale po arhivi da bi pronašle to što vam treba, platićete 50 dinara prilikom popunjavanja elektronskog formulara na Internetu, gde ćete zahvaljujući primeni kompjutera dobiti podatke istog trenutka.
       Sa razvojem tehnologije te usluge postaju sve raznolikije. Tako bi se uskoro mučan posao oko vađenja pasoša mogao svesti na odlazak na sajt MUP-a, gde bi automatskom proverom vaših podataka (izvodom iz matične knjige, potvrdom sa fakulteta..) pasoš bio gotov u roku od nekoliko minuta. Ili zamislite da se povredite negde na putu. Naravno, odmah ćete pozvati vašeg lekara mobilnim telefonom sa Internet priključkom i zatražiti savet. Posle provere identiteta preko pametne kartice (smart card), lekar koji ima vaš elektronski karton u kompjuteru, uputiće vas na najbližu bolnicu ili ambulantu u kraju gde se nalazite i u isto vreme prebaciti potrebne podatke zdravstvenoj ustanovi u koju vas šalje. Uskoro će moćni pi-si biti u stanju da prepoznaju glas korisnika, pa ćete, na primer, avionske karte naručivati preko Interneta razgovarajući direktno sa službenikom na šalteru čiji lik će vam se pojaviti na ekranu. Nestvarno, zar ne? Ipak, u nekim zemljama već ove godine biće moguće, najavljuju stručnjaci iz "Majkrosofta".
       Vlade širom sveta uveliko upotrebljavaju softver na raznim nivoima državne uprave. Procene su da će do 2003. svaki elektronski uređaj biti prikačen na Internet, što će stvoriti nove mogućnosti za funkcionisanje državnih institucija.
       Koristeći tehnologije koje su već razvijene u e-commerce-u (elektronskoj trgovini), građanima se već nudi niz personalizovanih servisa kao i mogućnost različitih finansijskih i informacionih transakcija preko Interneta. Vrednost tih servisa povećava se povezivanjem vladinog i privatnog sektora i ustanovljavanjem odgovarajućih finansijskih servisa za on-line naručivanje i distribuciju.
       Najnoviji primer je izrada ulaznog sajta za preko dvesta državnih i skoro petsto lokalnih vladinih institucija u Velikoj Britaniji. Plan britanske vlade da prenese sve svoje servise na Internet poveren je pre nekoliko meseci "Majkrosoftu", što je izazvalo kontroverzne reakcije i optužbe na račun najveće softverske kompanije da ne odustaje od monopolske taktike, pošto se na sajt britanske vlade može ući samo ako posedujete najnoviju verziju njihovog njeb čitača (njeb bronjser). Činjenica je, međutim, da je odnos korišćenja različitih verzija njeb čitača na Mreži osamdeset prema dvadeset odsto u korist "Majkrosofta".
       Širom Evrope radi se na on-line povezivanju lokalnih sredina sa velikim centrima. Bavarska je jedna od oblasti u Nemačkoj gde se najviše uradilo na umrežavanju lokalnih organa vlasti i državnih institucija. Ministarstva su se elektronski povezala sredinom devedesetih, tako da je e-mail kontakt sa političkim vrhom moguć u Bavarskoj još od '97. Već sledeće godine mreža nemačkih univerziteta, kao i raznih administrativnih tela, bila je dostupna na Internetu. "Korišćenje visoke tehnologije mora da postane svakodnevna stvar, kao korišćenje telefona", smatra Edmund Štojber, bavarski predsednik. U jednoj ruralnoj oblasti u zapadnoj Francuskoj "digitalna era" počela je 96. otvaranjem Internet centra u prostorijama službe za socijalni rad. Ubrzo je otvoreno još nekoliko centara i krenuli su projekti na upoznavanju lokalnog stanovništva sa servisima elektronske vlade, kao što je, na primer, sistem glasanja za lokalne organe vlasti. U Italiji vozači mogu da plaćaju putarine i dobiju informacije kroz javni automobilski registar kome se može pristupiti na poštanskim terminalima. Poslednjih godina slabije razvijene evropske zemlje sve brže hvataju korak sa tehnološki razvijenim državama, investirajući u infrastrukturu nove ekonomije. U Poljskoj je, na primer, "Majkrosoft" uradio projekat digitalizovanja ličnih podataka, koji zamenjuje korišćenje ličnih karata.
       Evropska komisija za IT uveliko radi na razvijanju evropskog modela digitalnog grada. Ovaj projekat, u koji su uključeni gradovi u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji, treba da testira, razvije i proširi on-line ponudu lokalnih institucija, na osnovu potreba stanovnika. Prednost je na usavršavanju onih oblasti koje građani smatraju prioritetnim: obrazovanje, zaposlenje, kultura, odmor i razonoda, komunalni servisi...
       Da bi se uopšte moglo govoriti o elektronskoj vladi potrebni su neki osnovni preduslovi, kao što je, na primer, zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu, za koji je nedavno napravljen nacrt i u našoj zemlji. Autentifikacija poruka i odobravanje transakcija mogući su samo ako posedujete određeni sertifikat (elektronski ključ). Postoje i drugi načini kako se problem sigurnosti i verodostojnosti elektronske poruke rešava, a jedan od njih je pametna kartica. Identifikacija se obavlja preko mikročipa i otiska prsta koji je utisnut na karticu. Ova tehnologija se razvija u Evropi više nego u Americi. Špansko Ministarstvo za rad i socijalna pitanja usvojilo je, tako, sistem koji kombinuje pametne kartice i tzv. multimedijalne kioske zasnovane na NJindonjs-u, koji su otvoreni i u drugim evropskim gradovima, radi lakšeg sakupljanja, provere i pristupa informacijama o socijalnom osiguranju.
       Mogućnost direktnog povezivanja svakog korisnika sa administracijom vodi ka labavijoj organizacionoj strukturi institucija i uklanjanju tradicionalne hijerarhije unutar njih. I ne samo to. U prednosti digitalnog sistema poslovanja spada i smanjeno vreme koje državni službenici provedu nad nekim dokumentom pisanim na papiru, da ne pominjemo ogromnu uštedu prostora. NJihov generalni učinak je tako znatno bolji, a vrednuje se prema tome koliko su u stanju da pruže što brže i potpunije informacije korisnicima.
      
       ANA OTAŠEVIĆ