Već prva dva dana potpisivanja peticije pokazuju da dirnuti Treći program Radio Beograda znači dirnuti intelektualnu javnost Srbije

      Ovih dana u javnim raspravama o novom zakonu o radio-difuziji i transformaciji RTS-a čuli su se i predlozi da se ukine Treći program Radio Beograda.
       Kada je pre 35 godina osnovan, Treći program Radio Beograda bio je jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u LJubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).
       Kritičko-esejističke tribine, koncerti klasične muzike, Radomir Konstantinović - zaštitni znak ovog programa, i njegova ostvarenja koja su nastala baš na Trećem programu ("Filozofija palanke", npr.), časopis "Treći program" koji je pokrenut 1969, samo su neke od prepoznatljivosti kojima je ovaj program stekao reputaciju "jedinstvenog izvora kulturnog života ne samo kod nas nego i u svetu", što je povodom 35-godišnjice Programa poručio redakciji dr Vojislav Koštunica.
      
       Ko je predložio ukidanje Trećeg programa i zašto?
       - Nijedan član bilo koje od naših vlada nije izrekao takvu ideju niti je to predlog bilo koje od vlada. Zvanično takav predlog ne postoji. Potekao je od Radeta Veljanovskog (bivšeg novinara i glavnog i odgovornog urednika Prvog programa Radio Beograda, prim. Z. L.), koordinatora radne grupe koja priprema predlog novog zakona o radio-difuziji. Rade Veljanovski je javno davao izjave da Treći program treba ukinuti. Za tako nešto ne postoji iole ozbiljniji razlog. Nacionalne radio-ustanove u svim evropskim zemljama imaju bar pet programa, među kojima je i program ovog tipa. Takav predlog nije u skladu sa razvojnim tendencijama evropske radio-difuzije i utoliko ja to smatram antievropskim i anticivilizacijskim činom.
      
       Vi ste glavni i odgovorni urednik Trećeg programa već dugi niz godina?
       - Da. Još od pre Osme sednice. Sve ove godine ostao sam na tom mestu jer su članovi redakcije to tražili od mene. Smatrali su da ukoliko bih ja napustio RTS, došao bi na moje mesto neki ideološki glavoseča koji bi upropastio Treći program. Naš unutarredakcijski dogovor bio je da ostanemo da radimo dok god možemo profesionalno da radimo. Za vreme bivšeg režima nijedan član Trećeg programa nije kompromitovan bilo čime, niti je u javnim nastupima podržavao režim.
      
       Šta je sa naučno-teorijskim radom profesorke dr Mire Marković? Da li je ona ikad poželela da svoj rad predstavi na Trećem programu?
       - Treći program Radio Beograda bio je otvoren prema svim teorijskim opcijama. Međutim, mi smo smatrali da Mira Marković nije autentični teoretičar već da je kvaziteoretičar i nikad ništa njeno nije objavljeno na našem programu, kao ni Vojislava Šešelja. Sa druge strane, mnogi tadašnji opozicioni lideri (Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić, Dragoljub Mićunović, Žarko Korać) bili su standardni autori Trećeg programa svih ovih godina i nikad ni u čijem javnom nastupu nisu pravljene cenzure. Bili su naši gosti ne kao političari nego kao vrsni intelektualci.
      
       Da li je kao obrazloženje predloga o ukidanju naveden nedostatak novca da se takav jedan program finansira?
       - Zasad nije dato nijedno obrazloženje, koliko ja znam. Mi polazimo od te pretpostavke da će reći: Treći program se profesionalno ponašao, ali sad smo u besparici, pa da bi se RTS racionalizovao - treba ukinuti Treći program. To je jedno od mogućih obrazloženja. Međutim, tako nešto je apsurdno zato što je Treći program daleko najjeftiniji program unutar celog RTS-a. Zanimljivo je da je i na Hrvatskoj radio-televiziji bila pokrenuta inicijativa da se ukine tamošnji Treći program radija. Onda je izračunato koštanje zagrebačkog Trećeg programa koje se može meriti promilima u odnosu na troškove HRT-a. Naravno, ovaj program ne samo da nije ukinut već je postao celodnevni program.
      
       Imate li tačan podatak koliko košta emitovanje ovog programa?
       - Mi nemamo uvide u ukupne troškove RTS-a pa ne znamo koliko novca odlazi na nas. Sigurno je da Treći program u ovom trenutku ima samo 18 članova, a imao ih je 30. Mnogi su otišli u penziju, a pri tom nam nije bilo dozvoljeno da primamo nove članove. Program se emituje četiri sata dnevno. Kada se izračuna broj minuta emitovanog programa po svakom članu redakcije, onda se dobije daleko najpovoljniji odnos od svih ostalih programa, a o Televiziji da i ne govorimo. Treći program je jedini program RTS-a koji se po broju zaposlenih uklapa u evropske standarde.
      
       Ukoliko se kao problem zbog kojeg se predlaže ukidanje Trećeg programa postavi njegovo finansiranje, da li postoji mogućnost sponzorisanja, dakle, da ne budete "na teretu" države?
       - Zakonom o radio-difuziji RTS će se pretvoriti u javni servis, javnu službu. Javnom službom RTS će biti u funkciji svih građana. U svim evropskim zemljama u kojima postoje kao javni servis nacionalne radio-televizije, definišu se kao besprofitne organizacije i njihov glavni izvor finansiranja je ili pretplata, ili budžet. Ukoliko se RTS definiše kao javni servis i ukoliko je radio prvenstveno kulturna institucija (kao svuda u Evropi), onda je smešno ne naći iz osnovnog izvora prihoda novac da se finansira elitni kulturni program, pogotovo što za tako nešto ne trebaju velika sredstva. Časopis "Treći program", koji nije izlazio tri godine zbog materijalnih nemogućnosti, finansiraće Fond za otvoreno društvo i do kraja godine izaći će dva broja. Pronašli smo sponzora za časopis, pa možemo i za program. Međutim, tako nešto bi bilo apsurdno.
      
       Šta ćete da učinite ukoliko se usvoji predlog o ukidanju programa?
       - Mi nećemo čekati da do toga dođe. Već smo se obratili intelektualnoj javnosti Srbije u vidu peticije. Pošli smo od toga da intelektualna elita zna da je Treći program bio uz nju, da nikad intelektualcima Srbije nije zatvarao vrata čak i u najtežim represivnim vremenima. Dosad je već 200 uglednih ljudi potpisalo peticiju. Među prvima: Radomir Konstantinović, Nikola Milošević, rektor Marija Bogdanović, Svetozar Stojanović, Zagorka Golubović, Ivan Vejvoda, Vojislav Stanovčić i drugi. U subotu će Muzička akademija organizovati protestni zbor zbog mogućnosti ukidanja našeg programa. Već prva dva dana potpisivanja peticije pokazuju da dirnuti Treći program Radio Beograda znači dirnuti intelektualnu javnost Srbije.
      
       ZORA LATINOVIĆ