("Lazarević naredio asanaciju", NIN br. 2633)

      U traganju za dokazima za optužbe Haškog tribunala, vaš novinar je dao "doprinos" ekskluzivnim člankom "Zločin - Lazarević naredio asanaciju". Autor tvrdi "da je vojni vrh znao za uklanjanje zločina, kao i da je izdavao naređenja policiji". Čitajući članak, ne nađoh nijedan dokaz da je vojni vrh znao za zločine. Još manje da je tih zločina bilo od strane vojske i policije. Jedino, ako asanacija bojišta, kao radnja, nije zločin.
       Prema Ženevskoj konvenciji iz 1949. godine, asanacija je obavezan čin. To je humanitarna radnja čiji je cilj dostojanstvena sahrana poginulih, zaštita životne sredine i sprečavanje širenja zaraznih bolesti na ljude i životinje. Asanacija je sastavni deo svake borbene aktivnosti.
       Ako tvrdite da tela poginulih sopstvenih i neprijateljskih vojnika i uginulih životinja, ranjenike, neeksplodirana ubojna sredstva i sl., treba ostaviti na bojištu, da zagađuju životnu sredinu, onda sam ja, po vašem, "zločinac", jer sam naredio radnje (asanaciju bojišta) da se poginuli ratnici sahrane po propisima i verskim običajima zaraćenih strana, da se uginule životinje zakopaju, a ranjenici, naši i neprijateljski, leče, unište neeksplodirana ubojna sredstva i preduzmu sve druge radnje kako bi teren bio bezbedan za život civila.
       Iz naredbe koju ste verodostojno kopirali, vidi se da sam naredio istražne radnje u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da su počinjena krivična dela. Takvih dela je bilo vrlo malo, jer su nadležni komandanti efikasno i po hitnom postupku sprečavali pojedinačne pokušaje krivičnog delovanja prema civilima.
       U ratu najstarija vojna komanda reguliše izvođenje borbenih dejstava, pružanje otpora neprijatelju, zaštitu stanovništva i dr. U skladu sa navedenim nadležnostima, izdata su moja naređenja o asanaciji bojišta i pretpočinjavanju snaga MUP-a i to mesec dana nakon početka rata.
       Da li se orkestriranom medijskom kampanjom protiv Vojske i MUP-a žele zataškati zločini avijacije NATO-a protiv civilnog stanovništva Kosova i Metohije?
       Treba li podsećati građane koliko je dnevno bombi, krstarećih raketa i drugog ubojnog arsenala na prostoru KiM izbacivala avijacija NATO-a? Zahvaljujući visokoj osposobljenosti i veštoj ratnoj taktici, najmanje gubitaka od dejstva avijacije su imale jedinice Vojske Jugoslavije. Najveće - civilno stanovništvo.
       Piloti NATO-a nisu silazili sa neba da vrše asanaciju bojišta. Moja je dužnost bila da u skladu sa ratnim pravilima naredim preduzimanje radnji koje su regulisane i međunarodnim konvencijama. A da je to neophodno, imamo potvrdu i ovih dana - na jugu Srbije, u Preševu, ginu deca od zaostalih terorističkih mina, a u Nišu je nedavno pronađena još jedna kasetna bomba.
       Borci Treće armije i Prištinskog korpusa pripadaju Vojsci Jugoslavije koja neguje slavne tradicije srpske i crnogorske vojske, pre svega čojstvo i junaštvo. Ponosim se što sam u ratu komandovao korpusom koji je svoj heroizam pokazao na Paštriku, Koritniku, Košarama... protiv neprijateljske halange iz susedne države i strategijske bombarderske avijacije NATO-a, ne ustupivši ni stopu zemlje dušmanima. Takvi junaci ne mogu biti kukavice - da dignu ruku na nezaštićene civile.
       Ovim obraćanjem ne želim da se prikrivaju zločini od strane vojske i policije, ako ih je bilo. Zalažem se da se svi zločini koji su počinjeni, rasvetle, a počinioci sankcionišu, pa bio to i Lazarević.
       Ne pristajem na optužbe za nešto što nije počinjeno, još manje da se zlodela drugih pripisuju Vojsci.
      
       VLADIMIR LAZAREVIĆ,
       general-pukovnik,
       komandant Treće armije