Sve sam pokušao. I Larusa i Vujakliju i Komptona i Oksforda i Enkartu, sve sam naizust pročitao, pokušavajući da budem bar malo pametniji. Ali i dalje nisam ukapirao. U čemu je vic sa tom Saveznom Vladom?
       A evo elemenata od kojih mogu da sastavim tu nerešivu federalnu problematiku: Žižić je dao ostavku, ali je Žižić spreman da bude mandatar, mada je Žižić i demantovao nešto od ovo dvoje, čini mi se drugo, a ni prvo nije isključeno. Ukoliko je, naravno, isti Žižić u pitanju, što samo Žižić može da objasni, pod uslovom da je on taj. A ko zna dal jeste, jer već na ovom koraku ne znamo koga bismo Žižića od svih njih pitali da li su oni taj jedan ili njega (Žižića) ima više (Žižića). Brrr....
       Onda tu ima neka kvaka sa brojem ministara, pa sukob između Labusa (jednina) i Žižića (množina?), pa silne konsultacije sa Koštunicom koje, kako problemu tako i Koštunici, daju jednu sasvim izvesnu političku težinu. Tu i tamo ispali se i poneka osokoljavajuća izjava o “prevladavanju političkih razlika dijalogom”, “spremnosti svih strana na kompromise”, kao i neophodnosti čega god. I ja i dalje ništa ne kontam. Biće da sam glup. Veoma.
       A da nisam tako veoma glup, mogao bih da pomislim da su se, po ulasku Slobe u tamnicu Hašku, malo olako davale te ostavke, sve u strahu da će Narodne Mase ustati protivu nepravde i izdajništva i sprovesti pravednu osvetu nad stranim plaćenicima. Kad ono ništa. Buć. Krajnje neozbiljna reakcija beše, tih Masa. Šmrc u maramicu i idemo dalje. Što, samim tim, čini i ostavku malo neozbiljnom, pa da bi to sve sad izgledalo malo serioznije, mi udri piši nacrte Ustava, tupi po konsultacijama, dobijaj na vremenu dok ne smislimo nešto pametno. A nema šta ni da se smišlja, ovo je najpametnije moguće.
       Čim ja, budala glupa, još uvek ne razumem: u čemu je, bre, vic sa tom Saveznom Vladom?
      
       Majstori:Pretpostavimo da ste dvanaest godina pokušavali da sagradite kuću, a uz pomoć nekog priučenog i netalentovanog šalabajzera, tipa koji tvrdi da se on sam u sve razume. I tako je dvanaest godina trajala gradnja, a Vaša kuća je svakim danom bivala sve strašnija i gora: zidovi nakrivo, prozori ne dihtuju, krov se urušava, temelji popuštaju, iz cevi curi... I posle dvanaest godina zamlaćivanja sa Diletantom, Vi ga oterate i dovedete neke druge Majstore, i to gomilu, za svaki slučaj: jednog za opeku, drugog za krov, trećeg za prozore i vrata - i tako redom, svaki Majstor treba da radi ono što mu je specijalnost i svi rade zajedno. Ali Vaša kuća i dalje slabo napreduje - majstori ne mogu da se dogovore: jedan misli da sve u kući treba da bude od cigle, pa i zazidani prozori; drugi bi pravio kuću samo od prozorskih stakala; trećeg boli briga za sve to, pošto je negde pročitao da kuća može sva od crepa da se napravi... I šta biste Vi radili sa tim Majstorima, u ovoj situaciji?
       Nego. Oformili su se (ili će uskoro) poslanički klubovi DSS-a, PDS-a, Nove Srbije. Na sve strane teku užurbane pripreme za nove izbore, za koje niko ne zna kad su, ali su svi uvereni da, citiram, “mi dosad nismo, kao što NEKI jesu, izneverili narodna očekivanja”. Završen citat. Elem, Koštunica se uzda u raniju popularnost i mržnju protiv NATO plaćenika. Đinđić gostuje na svemu što ima kameru za slikanje i novinara osposobljenog da postavi pitanje “Oće li biti donacija od međunarodne zajednice”. Čović još od Bujanovca ablenduje prema Ministarstvima pravde i policije, a Čanak & Čo. internacionalizuju problem Vojvodine tako što po svetu neuspešno objašnjavaju šta je to ta Vojvodina uopšte... Sve u svemu, na putu je ponovno gledanje nečega što bi se moglo nazvati “Slobin sindrom”, a što se pojavljuje kada Osoba Na Vlasti vidi svoju sliku u Dnevniku i pomisli: “Baš me vole ove kamere... Pa ja bi, bre, ladno mogo da pobedim na izborima!” Ladno, nego šta. Evo, smrzli smo se svi od ladnoće.
       A u stvari, šta ja Vas davim sa svim ovim stvarima, kad ne odgovorismo na dosta bitno pitanje iz dosta bitnog pasusa o Majstorima, a odgovor se sam nameće:
       Jel da da bi i Vi rekli Majstorima isto što i ja? Šteta što to ne može i da se napiše... Ali, ajde, nećemo.
       NIN su, ipak, jedne fine novine.
      
       Veronauka: Od septembra će deca učiti veronauku. A kažu obaveštene osobe iz Ministarstva prosvete da još nisu spremni udžbenici iz ovog predmeta. Nema frke, rešićemo problem momentalno. Pomerićemo časove u vreme, da izvinete na frazi, “udarnih informativnih emisija”. I pustićemo decu da danima gledaju šta im se sve dešava u otadžbini. Naučiće da se krste, garantovano.
       Što je za veronauku, kao predmet, izuzetno potrebno.
       Bože mi oprosti.