Ideja Srpskog PEN centra da se utvrdi jedan opšti komparativni spisak nezaobilaznih pisaca iz svake nacionalne književnosti nije naišla na odziv Hrvata i Slovenaca ali smeliju kulturnu saradnju su svi prihvatili

      Posle skoro deceniju i po duge duhovne izolacije, Beograd se ponovo vraća vremenu kada je bio pokretač i realizator mnogih značajnih kulturnih poduhvata i važio za neku vrstu kulturne prestonice ovog dela sveta. Na takvu svoju nekadašnju reputaciju posebno je podsećao poslednjih dana prošlog meseca kada je u njemu održana Regionalna konferencija Međunarodnog PEN-a o nastavi nacionalnih književnosti 19. i 20. veka na univerzitetima u jugoistočnoj Evropi.
       Domaćin i organizator tog skupa je, kao što je poznato, bio Srpski PEN, jedna od retkih stvaralačkih asocijacija sa ovih prostora koja se držala dobro u godinama kada su književnost, jezik i istorija bili generatori mnogih nacionalnih i političkih netrpeljivosti među balkanskim narodima. I koja je, dakle, imala moralni kredibilitet da pokrene inicijativu da se iznova uspostave pokidane kulturne veze i da se preko književnosti obnove mostovi razumevanja, saradnje i duhovnog izmirenja.
       Iz zvaničnog saopštenja se, doduše, da videti da prvobitna zamisao Srpskog PEN centra da se u svakoj nacionalnoj književnosti utvrdi spisak nezaobilaznih pisaca 19. i 20. veka za izučavanje na univerzitetima u regionu - nije ostvarena. Pre svega zato što se pokazalo da među PEN centrima još postoje znatne razlike kada je reč o korisnosti takvih spiskova. Možda i zato, iako se o tome ovde ne govori, što je to neke učesnike konferencije podsećalo na “zajednička jezgra”, kakva je svojevremeno, iz ideoloških razloga, naturala partijska država. Takvo strahovanje je, naravno, suvišno ali kad se već pojavilo, moralo je da se uzme u obzir. Stoga je konstatovano da bi takvi operativni predlozi u nastavi književnosti eventualno mogli imati jedino neobavezujući i konsultativni značaj. To, međutim, ne znači da ova inicijativa i konferencija nisu dale izvestan impuls daljem uporednom izučavanju književnosti. Jer, pored toga što su učesnici razmenili informacije o stanju izučavanja južnoslovenskih književnosti na univerzitetima regiona, donet je i zaključak o poželjnom intenziviranju komparativistike, uz puno poštovanje posebnosti, naučne autonomnosti, interesa, specifičnih potreba i procena svake kulturne sredine posebno.
       Važno je, takođe, da su učesnici konferencije podržali i iznalaženje novih puteva kulturne saradnje. Tako su, saglasno već ispoljenim težnjama ka punoj normalizaciji odnosa, istakli da je potrebno što skorije uspostavljanje kulturnog tržišta regiona. To, u prvom redu, znači uklanjanje svih administrativnih barijera koje onemogućavaju slobodan protok ideja i kulturnih produkata (knjiga, časopisa, izdavačkih i drugih umetničkih koprodukcija). Apeluje se i na državne administracije i odgovarajuća ministarstva zemalja iz regiona da što pre pripreme i realizuju oficijelne sporazume o kulturnoj saradnji koji bi uključivali i razmenu univerzitetskih kadrova (podjednako profesora i studenata) i izdavanje književnih dela susednih književnosti.
      
       Zajedničko kulturno tržište
       U izjavi za NIN, dr Predrag Palavestra, potpredsednik Srpskog PEN-a i nosilac ovog projekta, kaže da je prvobitna inicijativa o nastavi književnosti dala dobru osnovu za razgovore, a da je prvobitni cilj, zapravo dogovor o zajedničkim nezaobilaznim listama iz svake nacionalne književnosti, na konferenciji zamenjen optimalnim i realnijim - onim koji zahteva smelije kulturno otvaranje, u najširem smislu. “Međunarodni PEN video je u tome afirmaciju svojih izvornih načela, a naši PEN centri učinili su prvi, vrlo značajan korak ka pomirenju i toleranciji”, dodaje Palavestra, napominjući da će o svemu biti obavešten i naredni kongres Međunarodnog PEN-a u Ohridu: “Tu ćemo ovu južnoslovensku inicijativu pokušati da prenesemo i na neslovenske književnosti u regionu - grčku, tursku, albansku i rumunsku.”
       Iako su, dakle, u Beogradu ostala neverifikovana, izvesna nacionalna književna predstavljanja ipak su napravljena. Do njih se došlo pomoću pitanja koje je glasilo: Koliko pisaca 19. i 20. veka iz svoje nacionalne književnosti smatrate nezaobilaznim za univerzitetsku nastavu književnosti, koji su to pisci i koja su njihova reprezentativna dela?
       Na tu anketu svaki PEN odgovorio je drukčije, kaže Palavestra. Iz Makedonije i Bosne stigli su jasni i određeni predlozi. Crnogorski PEN predložio je široku listu sa imenima kako mrtvih, tako i živih pisaca. Srpski PEN predložio je samo umrle pisce, jer im je delo konačno i zaokruženo, dok je Bugarski PEN na svoju listu stavio samo žive pisce, u želji da se inostrana javnost sa njima upozna preko nastave na univerzitetima, pošto se klasici bugarske književnosti izučavaju odranije. Slovenački PEN je, umesto odgovora na anketu, kao učesnika na konferenciji najavio jednog stručnog, valjanog i kompetentnog pregovarača (što je i bio dr Vladimir Osolnik), koji će na licu mesta izložiti slovenačke stavove. No, on, kao i predstavnici Hrvatskog PEN-a Sibila Petlevska i Velimir Visković, nije saopštio nikakav predlog.
       Na listi Bugarskog PEN-a je 30 autora: Anton Dončev, Vera Muatfčijeva, Genčo Stojev, Viktor Paskov, Jordan Radičkov, Ivajlo Petrov, Dončo Gončev, LJuben Dilov, Radoj Ralin, Alek Popov, Dejan Enev, Georgi Gospodinov, Valerij Petrov, Ekatarina Josifova, Konstantin Pavlov, Boris Hristov, Blaga Dimitrova, Georgi Konstantinov, Stanka Penčeva, Vatjo Rakovski, Mirela Ivanova, Bojko Lambovski, Ani Ilkov, Kristina Dimitrova, Stanislav Stankov, Hristo Bojčev, Boris Aprilov, Leda Mileva, Dijana Daskalova i Dimitar Gulev.
       Uz makedonsku listu od 15 pisaca napravljen je i izbor njihovih dela: Konstantin Miladinov (izabrane pesme), Grigor Prličev (Serdarot, Autobiografija), Marko Cepenkov (izabrane pripovetke), Siljan Strkot), Vojdan Černodrinski (Makedonska krvava svadba), Kočo Racin (pesme), Slavko Janevski (Deponija, Zad zatvorena vrata), Blaže Koneski (pesme), Vlado Maleski (Jazli-Čvorovi), Kole Čašule (Crnila), Živko Čingo (Paskvelija), Mateja Matevski (pesme), Gane Todorovski (pesme), Petre M. Andrejevski (Pirej) i Radovan Pavlovski (pesme).
      
       Nacionalne selekcije
       Brojčano je isti i sastav PEN Centra BiH: Ivo Andrić (Na Drini ćuprija, Prokleta avlija, pripovetke), Musa Ćazim Ćatić (pesme), Branko Ćopić (pripovetke), Svetozar Ćorović, (pripovetke), Mak Dizdar (pesme), Jovan Dučić (pesme), Hamza Humo (Grozdanin kikot(pesme), Petar Kočić (Jazavac pred sudom), Skender Kulenović (pesme), Isak Samokovlija (pripovetke), Meša Selimović (Derviš i smrt), Ćamil Sijarić (pripovetke), Aleksa Šantić (pesme), Antun Branko Šimić (pesme) i Nikola Šop (pesme).
       Crnogorski PEN dao je imena 26 autora: Petar I Petrović NJegoš, Petar II Petrović NJegoš, Stefan Mitrov LJubiša, Marko Miljanov, Risto Ratković, Mirko Banjević, Radovan Zogović, Nikola Lopičić, Mihailo Lalić, Mihailo Ražnatović, Radoslav Rotković, Sreten Asanović, Vojislav Vulanović, Sreten Perović, Branko Banjević, Jevrem Brković, Gojko Janjušević, Husein Bašić, Mirko Kovač, Mladen Lompar, Zuvdija Hodžić, Ćamil Sijarić, Borislav Pekić, Miodrag Bulatović, Danilo Kiš i Branimir Šćepanović.
       Srbi su izabrali dvadesetoricu: Vuk Stefanović Karadžić (Srpske narodne pesme), Jovan Sterija Popović (komedije), Petar II Petrović NJegoš (Gorski vijenac, Luča mikrokozma), Laza Kostić (pesme, eseji), Stevan Sremac (Pop Ćira i pop Spira, Vukadin, pripovetke), Simo Matavulj (Bakonja fra Brne, pripovetke), Jovan Dučić (pesme), Vladislav Petković Dis (pesme), Jovan Skerlić (kritički radovi, Istorija nove srpske književnosti), Branislav Nušić (komedije), Ivo Andrić (Travnička hronika, pripovetke), Rastko Petrović (pesme, LJudi govore), Miloš Crnjanski (Dnevnik o Čarnojeviću, Seobe I-II, Roman o Londonu), Meša Selimović (Derviš i smrt, Tvrđava), Vasko Popa (pesme), Miodrag Bulatović (Crveni petao, Heroj na magarcu, pripovetke), Borislav Pekić (Zlatno runo), Ivan V. Lalić (pesme) i Danilo Kiš (Bašta pepeo, Grobnica za Borisa Davidoviča).
       Neki pisci, kao što se da videti, pojavljuju se sa dvojnom, čak i trojnom pripadnošću: Petar II Petrović NJegoš, Jovan Dučić, Ivo Andrić, Ćamil Sijarić, Meša Selimović, Miodrag Bulatović, Borislav Pekić i Danilo Kiš. To je očit izraz multikulturalnosti balkanskog sveta, što ovu inicijativu Srpskog PEN-a čini još opravdanijom.
      
       SAVA DAUTOVIĆ