U zemljama razvijene lokalne samouprave, a reč je o Evropi, opštine su države u malom. I mi imamo Zakon o lokalnoj samoupravi, ali samouprave nema. Zakon se menja, do kraja godine, pa će i opštine dobiti više vlasti

      Zvuči paradoksalno, ali istinito: u ona stara vremena, koja nazivamo kardeljizmom, opštine su imale i lokalnu vlast i lokalne pare. Ta država nije bila država građana (ni po Ustavu), bila je država klase na vlasti (reč je o iluziji, ali tako se pisalo), pa ipak i takva kakva je bila imala je solidnu lokalnu samoupravu.
       - Slažem se da je u Brozovo vreme opština bila opština, a danas je samo jedan globalni šalter, koji izdaje uverenja i lupa pečate. Mi imamo Zakon o lokalnoj samoupravi, ali lokalne samouprave nema - kaže predsednik opštine Palilula Milan Marković.
       Demokratska stranka, a Milan Marković je u njenom Izvršnom odboru, zalaže se da se u Srbiji izvrši decentralizacija vlasti i da i grad Beograd dobije zakon o glavnom gradu. Naš glavni grad je, verovatno, jedini glavni grad koji nema zakon o glavnom gradu (mislimo na Evropu, a kako je u zemljama dalekih južnih mora, ne znamo).
      
       Sultanizam
       Jedna, moglo bi se slobodno reći, totalna centralizacija Srbije, vezuje se, bez pardona, za Miloševićevu eru vladavine, koju je Vladimir Goati nedavno nazvao - sultanizmom. Bivši režim posebno se bio okomio na gradove i opštine, pre pet godina, kad su gotovo sve veće opštine i grad Beograd, na lokalnim izborima, prešli u ruke opozicije. Tada su počeli da pljušte zakoni koji su opštine dovele u vazalno stanje prema državi i bila je to prava odmazda režima prema biračima koji su Miloševićevom režimu okrenuli leđa. Gotovo svi ti zakoni važe i danas i nije reč o tome da se njihova štetnost samo tumači, reč je o tome da se ti necivilizacijski zakoni promene.
       - Ne znam da li smo najcentralizovanija država na svetu, kako vi to kažete, ali ako je reč o metafori, onda to prihvatam. Mi imamo potpuno pogrešan sistem lokalne samouprave i za mene je suštinsko demokratsko pitanje danas - decentralizacija vlasti. Danas se mnogo barata pitanjima regionalizacije, autonomije Vojvodine, ali to nisu suštinske stvari. Suština našega političkog i društvenog života jeste decentralizacija. Nažalost, ono što ne dopire do svesti naših građana, zbog poluvekovnog nasleđa centralističkog sistema, to je činjenica da je lokalna samouprava njihovo pravo. Ukorenilo se u svesti naših građana da oni imaju pravo da idu na slobodne izbore i da biraju svoje predstavnike u vlasti, ali nema one svesti da svaki građanin ima prava da upravlja svojom lokalnom zajednicom. Bez ikakve dileme ponavljam: kod nas lokalna samouprava ne postoji! Jedno od predizbornih obećanja Dosa bilo je, sigurno, i decentralizacija vlasti. Ali, nije se ovih meseci moglo govoriti o novom vidu lokalne samouprave kada imamo ovakav poreski sistem i kompletno ekonomsko ustrojstvo, koje nije kompatibilno sa međunarodnom zajednicom. Beograd je posebna priča. Zamišljeno je da grad Beograd obavlja poslove koje bi trebalo da obavljaju opštine. Zato kažem da deset beogradskih opština ima manje prava nego bilo koja druga opština u Srbiji. Mi imamo, ovde, apsurd da, kao opština koja ima više od sto hiljada birača, nismo ovlašćeni da rešavamo osnovne komunalne probleme - kaže Milan Marković, predsednik Palilule.
      
       Porezi
       Nema lokalne samouprave ako jedna opština ima dvesta i više hiljada stanovnika - kaže Marković - a šta tek reći o lokalnoj samoupravi u zajednici od dva miliona stanovnika! Ona je tu i praktično nemoguća. Samo se u maloj ljudskoj zajednici može videti, golim očima, šta valja činiti i kako činiti. Ali, nije to do Grada, nego do loših zakona, jer je, verovatno, i ljudima u gradskoj vladi stalo da rade efikasno, da rade gradske poslove, a ne da brinu je li neki potok očišćen ili nije.
       - Zamislite jedan primer: otkud ministar prosvete može da zna kako je u školi u Slancima, da li krov prokišnjava ili da li su učionice okrečene? To znam ja, jer pored te škole prolazim svakoga dana. Ali, predsednik opštine se ne pita ni za šta. On samo vodi sednice Skupštine opštine, a kad neke službe u opštini ne rade dobro, može na to samo da skrene pažnju sekretaru, koji je šef opštinske uprave. Zalažem se da predsednika opštine građani biraju na neposrednim izborima, a da po zakonu on bude i izvršna opštinska vlast. Nikada se nezadovoljni građani ne obraćaju sekretaru, niti opštinskoj vladi, svi traže predsednika i svi se njemu žale, od njega traže pomoć, a on nema nikakva prava. Predsednik mora da bude nosilac lokalne vlasti, a ne figura u toj vlasti. Drugo, opština bi morala da ima prava da istupa i kao preduzetnik, da ima svoju imovinu i pravo da upravlja lokalnom policijom, da ima mogućnost urbanističkog uređenja, za šta bi bio odgovoran opštinski arhitekta. Pa kad se sagradi nešto dobro, ili kad iznikne neko čudo, da se kaže - za to je odgovoran Pera Perić, glavni arhitekta, odgovoran je i pred Bogom i pred ljudima - kaže Marković.
      
       Ko danas odgovara? Niko.
       U poslednje vreme novine pišu da je Čačak, u odnosu na neke druge opštine u Srbiji, otišao daleko napred. Neki, opet, kažu da to Velja Ilić širi priču o svom uspehu i da u celoj toj priči ima preterivanja. Šta kaže Velja Ilić, gradonačelnik Čačka?
       - Kada smo došli na vlast, pre pet godina, bilo je rasulo, kao što je u celoj zemlji bilo. Rekao sam: kriminal i mafija na stranu. Nego javne licitacije, investicije, i da se poslovi pošteno daju. Sve smo to napravili izvanredno. Nema priče o malim i srednjim preduzećima, mi smo ih napravili. Bez države. Šta ima meni država da dozvoljava ili ne dozvoljava kako ću da razvijam svoju opštinu. Kao gradonačelnik. Ja hoću decentralizovanu državu, jer je centralizam ubio Srbiju. Miloševića je to koštalo i on sada plaća cenu centralizma. Opština Čačak ima šest hiljada malih i srednjih preduzeća koja aktivno rade. Najveći platni promet po stanovniku ima Čačak, u Srbiji. Ali, nama država postaje kočničar daljeg razvoja. Mi želimo da se država decentralizuje, da se naprave jake lokalne uprave - kaže Ilić.
       Nedavno usvojeni opšti poreski zakon - koji zovu i Đelićevim zakonom - daje pravo bogatijim opštinama da od poreza na promet zadrže više para. Prema tom zakonu, Čačku će biti dovoljno (recimo) i deset procenata da pokrije svoje potrebe, dok će Kragujevcu, gde je privreda propala, biti malo i devedeset odsto. Ali, ovaj novi poreski zakon, iako nije savršen, ispravlja neke nepravde koje su važile godinama, kad je država socijalističkim opštinama davala koliko je htela, a opozicione kažnjavala, kad je htela.
      
       Gužva
       Najnovija vest glasi: Ministarstvo pravde i lokalne samouprave uradilo je radnu verziju zakona o lokalnoj samoupravi i uputiće je, ovih dana, opštinama, ali i svim zainteresovanima, na javnu raspravu. Posle toga, napraviće nacrt zakona, koji će opet ići na javnu raspravu i tek posle toga predlog će ući u skupštinsku proceduru. Biće, dakle, dve javne rasprave. Reč je o potezu na koji su građani Srbije odavno zaboravili, jer njih, kao što je poznato, bivša vlast nije pitala za mišljenje.
       Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je još na snazi, donet je pre dve godine i to je jedan od radikalskih zakona, pošto su resor lokalne samouprave u bivšoj vladi držali radikali. Novo ministarstvo (pripojeno je Ministarstvu za pravdu, radi racionalizacije) namerava da novim zakonom učini prvi korak samo, jer se idealan zakon ne može napraviti, dok su na snazi Ustav i mnogi drugi katastrofalni zakoni bivše vlasti.
       - Da, mi smo u pravljenju novog zakona prilično ograničeni ustavnim odredbama, ali trudićemo se da napravimo zakon koji će biti veliki iskorak u odnosu na ono što smo imali. Ovakvi se zakoni u normalnim i razvijenim zemljama rade dve-tri godine, ali mi smo prinuđeni da ceo posao završimo do kraja godine, kada bi zakon o lokalnoj samoupravi bio i usvojen. Mnogo je danas "štetnih" zakona na snazi, koji se hitno moraju promeniti, i ja očekujem da ćemo na jesen imati veliku gužvu na šalterima Skupštine Srbije, pošto je ceo naš pravni sistem problematičan. Ne verujem da postoji ministarstvo u Srbiji koje neće doći na skupštinski šalter sa nekim novim predlogom zakona. Biće velike gužve i to će, možda, usporiti i našu želju da do novog zakona o lokalnoj samoupravi dođemo što pre, ali šta se može. Bivša vlast je, očigledno, sve činila da lokalnu samoupravu svede na najmanju meru i to moramo ispraviti - kaže Dušan Protić, zamenik ministra za pravdu i lokalnu samoupravu, zadužen za ovo drugo.
       Pitamo zamenika ministra da li može da se seti nekog nonsensa iz nekog zakona, koji od opštine pravi karikaturu.
       - Ima toga mnogo. Evo jednog primera: država je vlasnik svake ulice u Srbiji, svakog parka, svakog drveta u parku, i svakog lista na drvetu, dok ne otpadne.
      
       Apsurd
       Ako u nekoj opštini, ili selu, građani svojim novcem i dobrovoljnim ličnim radom naprave lokalni put, čiji je taj put?
       - Taj put je državni.
       Koliko je lokalna vlast važna, pokazuje primer od pre pet godina. Prema mišljenju zamenika ministra Dušana Protića, gubljenjem vlasti u gotovo svim većim gradovima Srbije, bivši režim pretrpeo je prvi ozbiljan udar, od koga se nije oporavio, do konačnog poraza, prošle jeseni i zime.
       - Kod nas, u našem ministarstvu, postoji i volja i želja i koncept da se proces decentralizacije vlasti izvede do kraja. Sigurno je da će nam biti lakše da ovo uradimo, kad Srbija dobije novi Ustav i mnoge nove zakone, kojima će biti ustanovljena građanska država - kaže Protić.
       Kakav će status imati Beograd? Naš sagovornik kaže da će se, odmah posle usvajanja zakona o lokalnoj samoupravi, napraviti i zakon o glavnom gradu. Položaj grada Beograda i status gradskih opština u Beogradu urediće se, prvi put, posebnim zakonom.
       Čitaoca, svakako, zanima kako će se birati predsednik opštine? Predlažu se dva načina: da ga bira skupština, kao dosad, ali i da bude biran na neposrednim izborima. Vrlo je verovatno da će se u javnoj raspravi i opštine i građani opredeliti za drugu varijantu. Tako je u većini zemalja Evrope. I onda, on ne bi bio običan predsednik Skupštine opštine, nego gradonačelnik, u punom smislu te reči.
       Opštinu nije stvorila priroda kao golo dete, da bi strpljivo snosila breme državne (centralističke) vlasti, nego je delo građana, njihova osnovna društvena i politička zajednica, zasnovana na vlasti i samoupravi. Ona nije i ne može biti trinaesto prase države.
      
       PETAR IGNJA