U julskoj telefonskoj anketi NIN-a građani Srbije pokazuju da nisu oduševljeni odlukom republičke vlade da isporuči Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, smatrajući da bi bilo bolje da mu se ovde sudilo. Posledice po političke odnose u vladajućoj koaliciji u Srbiji neće biti tako velike kao što se čine na prvi pogled

      Isporuka bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu izazvala je velike potrese na domaćoj političkoj sceni. Ova iznenadna i smela odluka republičke vlade bila je povod za burne reakcije, kako opozicije, tako i koalicionih partnera, uz implikacije koje podsećaju da je Slobodan Milošević još uvek jedan od najznačajnijih kreatora političkog mnjenja u Jugoslaviji.
       Nešto više od trećine građana Srbije (36,5 odsto), u julskoj telefonskoj anketi NIN-a, ocenjuje da je republička vlada ispravno postupila kada je Slobodana Miloševića isporučila Haškom tribunalu, dok većina (56,5 odsto) anketiranih tvrdi da to nije ispravan postupak.
      
       "Zinuo sam od muke"
       Vlada Zorana Đinđića nije čekala da se iscrpe sve pravne mogućnosti nelegitimnog domaćeg pravosuđa, i uz sav rizik po svoj (ionako ne baš sjajan) politički rejting, preuzela odgovornost na sebe. Građani Srbije su očekivano negativno reagovali na odvođenje bivšeg predsednika haškim sudijama pred noge. Na pitanje "Kako ste doživeli odvođenje Slobodana Miloševića u Hag" - 46,5 odsto anketiranih je odgovorilo da je nezadovoljno ovim činom, dok je zadovoljnih 26,5 odsto. Onih kojima je svejedno je 17,5 odsto. "Zinuo sam od muke", ovim rečima opisuje svoja osećanja povodom isporučivanja Miloševića Hagu anketirani mašinbravar iz Novog Kneževca kod Zrenjanina. I Julijana Jovičić, sanitarni tehničar u penziji iz Beograda, veoma je uznemirena kad kaže da se oseća "tako da mogu da očekujem da odvedu mene ili mog sina". S druge strane, student iz Vladimirovaca priznaje: "Slavili smo." Poljoprivrednici iz Riljca kod Trstenika opisuje razvoj svojih osećanja: "U početku mi je bilo malo žao, ali to mu je žena smutila, pa mi sad nije žao."
       Od 5. oktobra pitanje odgovornosti Slobodana Miloševića, i obaveza prema velikim svetskim silama, u okviru političke grupacije DOS-a, postavlja se kao vruć krompir koji niko ne želi da preuzme. Uglavnom se govorilo da to nije prioritet, da nova vlast ima prečih briga... Međutim, velikim silama je, po svemu sudeći, baš Milošević bio važan.
      
       "Kažu ljudi..."
       Na pitanje u NIN-ovom istraživanju da li je Miloševiću trebalo suditi ovde ili je bolje da se sudi u Hagu, ubedljiva većina građana odgovara da je ipak bolje to obaviti ovde (72 odsto), a svega 16,5 odsto misli da je bolje u Hagu. Ne pomaže ni tumačenje Zorana Đinđića da sud u Hagu treba tretirati kao nacionalni sud, a izručenje Miloševića kao puku promenu zatvora. "Svaka država treba da učini napor, trebalo je pokazati da smo sposobni za to", kaže elektroinženjer iz Valjeva, pledirajući da je trebalo ovde suditi. Elektrotehničar iz Beograda, s druge strane, misli da bi suđenje ovde izazvalo nemire.
       Sud u Hagu ne smatra legitimnim skoro dve trećine građana Srbije (61 odsto), a priznaje ga samo 28 odsto anketiranih. Da će Milošević imati pošteno suđenje u Hagu veruje tačno jedna trećina anketiranih, dok većina (58,5 odsto), ipak, misli suprotno. Haški tribunal očito nema podršku srpskog javnog mnjenja. Ovakva reakcija sigurno nije posledica poverenja u domaće sudstvo, već pre uporne kampanje protiv ove institucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja traje dugi niz godina, a svoje pristalice ima i u redovima DOS-a.
       Ono što je u ovoj situaciji sa Miloševićevom odgovornošću i suđenjem pomalo zbunjujuće, jeste da zločin uglavnom nije pod sumnjom, dok se kazna još ne prihvata. Kada građane pitamo da li je Slobodan Milošević odgovoran za ratne zločine na prostoru bivše SFRJ i na Kosovu, onda se vidi da je stav javnosti invertan odnosu koji postoji prema omrznutoj nadležnoj instituciji Ujedinjenih nacija. Naime, tada 57,5 odsto anketiranih potvrđuje ono što misli i Zapad, dok samo 28,5 odsto građana negira krivicu za ratne zločine tadašnjeg takozvanog vrhovnog komandanta. "Kažu ljudi", kratko komentariše pitanje odgovornosti Slobodana Miloševića za ratne zločine poljoprivrednik iz Karana kod Užica. Nezaposleni Srbin iz Oblačine kod Merošine zna kako to ide pa kaže: "Sa'će da bude." Dušica Kesić iz Blaca sigurna je da "on nije držao oružje u ruci".
      
       "I ja bih uzimala"
       Kad je reč o umešanosti Slobodana Miloševića u kriminalne aktivnosti (šverc, ubistva, otmice, iznošenje novca iz zemlje...), javno mnjenje je još oštrije - 61,5 odsto potvrđuje njegovu krivicu, dok tek jedna petina (20,5 odsto) ne misli tako. "Nego šta", tvrdi radnik iz Goričana kod Čačka. "I ja bih uzimala", iskrena je penzionerka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. Oni koji ga brane, argumentuju to uglavnom kao što to čini penzioner iz Smilovaca kod Ražnja: "Nije on kriv, to su sve radili ljudi oko njega."
       Rizični potez republičkog premijera Zorana Đinđića, kojim je, u svom stilu, presekao mučne kalkulacije sa sudbinom Slobodana Miloševića, osporavan je sa mnogih stanovišta. Iako ni njegova motivacija nije sasvim jasna, građani Srbije misle da je pravi razlog zbog čega je bivši predsednik isporučen Haškom tribunalu Donatorska konferencija i novac (31,5 odsto). Međutim, na drugom mestu su ratni zločini (17,5 odsto), sledi uverenje građana da smo to uradili zbog sveta (15 odsto), a tek 3,5 odsto da je to urađeno jer Milošević smeta DOS-u. Agronom iz Bačkog Dobrog Polja misli da je isporučen Hagu "zato što je napravio čudo na Balkanu". Radnik iz Novog Pazara nalazi razloge u tradiciji: "Za šaku dolara, svojstveno srpstvu, seča knezova na svakih 40 godina." Poljoprivrednica iz Kratova kod Priboja tvrdi: "Plašili su se da ne pobedi na sledećim izborima". Ekonomski razlozi ipak preovlađuju, pa tako trgovac iz Turije u stilu svog zanata zaključuje: "Ucenjeni smo: Sloba ili pare". Ima i personalizovanih optužbi: "Đinđić nije Srbin, on radi za Nemce, morao je zbog toga da ga preda", navodi pesnik, bivši visoki funkcioner CK iz
      
       Beograda."Inati se"
       Miloševićevo držanje pred sudom u Hagu građani ocenjuju kao dobro (48 odsto), dok samo 21 odsto misli da se loše držao. "Smešno je bilo, inati se", komentariše poljoprivrednica iz Brekova kod Arilja. Komično je bilo i studentu iz Nove Pazove: "Ne znam da li sam se u životu toliko smejao". "Ponaša se kao da je još predsednik, kao da nas brani. Čudan 'čiča'", kaže dvadesetsedmogodišnji ekonomski tehničar iz Niša. Ima tu i jačih emocija: "Bilo mi je žao, da sam počela da plačem", kaže domaćica iz Beograda. Dosta je i zabrinutih za zdravlje: "Malo je smršao", primećuje penzioner iz Zaječara. Nezaposleni muzičar iz Dragovca kod Vojnika je prosto oduševljen spektaklom: "Super je imao nastup, pravi Srbin!"
       Akcija odvođenja Slobodana Miloševića u Hag ostavila je posledice po DOS-ovu vlast na svim nivoima. Razlike u koncepcijama između dve najjače grupacije u DOS-u Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke su zaoštrene u toj meri da su posledice izručenja Miloševića na politički život Srbije otišle mnogo dalje od akademskih rasprava o legalnosti tog čina. Vojislav Koštunica ovaj potez Zorana Đinđića čak ocenjuje i kao ograničeni državni udar. Jedna od prvih reakcija DSS-a je formiranje posebne poslaničke grupe u republičkom parlamentu, i pomalo nesigurni i nejasni zahtevi za rekonstrukciju republičke vlade i u krajnjoj liniji za nove izbore. Na saveznom nivou prvi potez su povukli crnogorski predstavnici iz SNP-a obarajući Vladu SRJ ostavkom premijera Zorana Žižića.
       "Pretnja" izborima se veoma brzo pokazala lažnom, izgleda da su svi veoma brzo izračunali da ne mogu bogzna šta dobiti. I građanima Srbije se novi izbori čine izlišnim. Na naše pitanje da li bi politička situacija u Jugoslaviji bila bolja kada bi se održali savezni izbori, 55 odsto anketiranih odrično odgovara, a tek 35,5 odsto misli da bi novi federalni izbori bili blagotvorni. Slično je i kod republičkih izbora - 52,5 je protiv, a 35,5 odsto je za nove izbore.
      
       Mirna jesen
       Razumljivo je nezadovoljstvo dela DOS-a koji ima nesumnjivo visok rejting u javnom mnjenju, a koji je neadekvatan pozicijama u državnom aparatu. Ponekad se ovaj odnos svodi na personalni nivo: Koštunica - Đinđić. U tom smislu zanimljivo je pogledati i kako javnost percipira ovaj rivalitet. Aktuelnom predsedniku SR Jugoslavije se odaje priznanje da je pošten (71,5 odsto) dok se ta osobina ne vezuje za republičkog premijera Zorana Đinđića (5,5 odsto). S druge strane, kad je reč o sposobnosti da se rešavaju problemi, ta razlika se drastično smanjuje, tako da Koštunica ima 46 odsto a Đinđić 37,5 odsto glasova anketiranih. Koštunica, opet, više uliva poverenje građanima nego Đinđić (68,5 prema 14 odsto).
       Da u DOS-u postoje grupacije različitih, pa i potpuno suprotstavljenih političkih koncepcija i ideologija, nije nova stvar. To ovu koaliciju prati od osnivanja, ali joj ta činjenica nije smetala da bude uspešna. Građani Srbije primećuju da su glavne suprotstavljene strane u DOS-u - DSS i DS (44 odsto), sve ostale linije deobe su manje uočljive, a veliki procenat ispitanika i nije imao odgovor na ovo pitanje (39 odsto). U okviru ove podele DSS može računati na 26,5 odsto onih koji podržavaju njihovu stranu, a DS na 10,5 odsto.
       Hipotetičko pitanje "Ukoliko bi se DSS izdvojio iz DOS-a, za koga biste glasali na eventualnim izborima: za DSS ili ostatak DOS-a?" otkriva, na još uverljiviji način, stvarni odnos snaga. Demokratska stranka Srbije bi u ovakvoj situaciji mogla da računa na 48,5 odsto glasova, a ostatak DOS-a 31 odsto. Ovaj odnos relativizuje činjenica da je taj "ostatak DOS-a" ovih dana davao javnom mnjenju Srbije samo "gorke pilule". Skori izbori nisu realnost, tako da ostaje vremena i za one "slatke pilule", koje će uslediti i kao posledica ovih sadašnjih "gorkih".
       Ko vlada između izbora, pitanje je koje postavljaju oni koji misle da su stranke otuđene od onih koji su ih izabrali. Predizborna obećanja se najčešće neozbiljno shvataju. Da DOS-ova vlast ne ispunjava predizborna obećanja tvrdi 51,5 odsto anketiranih, dok je onih koji su zadovoljni i veruju da ova politička grupacija ne zanemaruje svoja obećanja 29,5 odsto. Ako se ovome dodaju i oni koji misle da se obećanja ispunjavaju delimično (15,5 odsto), dolazi se do nivoa koji se približava polovini biračkog tela, a to ipak, može obradovati svaku vladu i ostaviti joj dovoljno prostora da jesen dočeka mirno.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ