NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Veronauka na mala vrata

Veronauku su svojevremeno političkim dekretom proterali iz škole. Sada je srpski premijer Zoran Đinđić na isti način vraća

      Najavljivano je da će veronauka u škole biti vraćena na velika vrata, a onda se ispostavilo da ulazi - na mala vrata!
       Za prvi broj NIN-a u trećem milenijumu NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle rekao je, između ostalog: "... Koliko sam ja obavešten, svi su izgledi da će (veronauka) biti uvedena kao obavezan predmet, ali da se nepunoletnoj deci roditelja koji to ne žele, kao i punoletnoj deci koja to ne žele, veronauka ne predaje. Dakle, da bude obavezno samo za one koji to žele. A izbor da bude fakultativan, slobodan, bez prisile. Jer, bilo bi protivno i pravoslavlju i hrišćanstvu da se to natura."
       Patrijarh je, dakle, dao do znanja da su data obećanja za uvođenje verske nastave i u osnovne i u srednje škole. Najveća podrška za vraćanje veronauke u škole dolazila je s vrha savezne države, konkretno od predsednika dr Vojislava Koštunice i saveznog ministra vera dr Bogoljuba Šiljakovića. A iz republičke vlade stizali su uglavnom suzdržani glasovi, koji su se svodili na to da se prethodno obavi šira javna rasprava, da se vidi da li će to biti verska nastava, istorija religije ili nešto slično i da se s tim ne žuri.
       Crkva nije za odugovlačenje. U saopštenju za javnost sa zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, održanog od 14. do 23. maja 2001. godine u Beogradu, kaže se: "Sabor se zvanično obratio najvišim predstavnicima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije sa zahtevom da se od početka iduće školske godine, u skladu sa međunarodnim konvencijama, demokratskim standardima u Evropi i svetu i demokratskim opredeljenjem naše države posle prošlogodišnjih političkih promena, poštujući pravo Crkve da decu i omladinu vaspitava u duhu vere, u sve prve razrede osnovnih i srednjih škola uvede redovna katihetska nastava, odnosno veronauka." Zatim se dodaje da se "Sabor zalaže da se to pravo poštuje i kada su u pitanju ostale istorijske crkvene i uopšte verske zajednice tradicionalno prisutne na našem prostoru". Pri tom, "u isto vreme Sabor pozdravlja činjenicu da niko svestan i odgovoran više ne spori potrebu prisustva i duhovno-prosvetiteljskog delanja Crkve u svim slojevima društva i oblastima javnog života".
      
       Žurba Crkve
       Sastali su se potom predstavnici svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica i zajednički uputili državnim vlastima jedan, pa drugi apel za uvođenje verske nastave onako kako je tražila Srpska pravoslavna crkva.
       Odgovor je stigao 4. jula i za mnoge je bio iznenađujući. Najpre je objavljeno šturo saopštenje da je, toga dana, patrijarh Pavle u Patrijaršijskom dvoru primio predsednika Koštunicu sa kojim je razgovarao o pitanjima "od zajedničkog interesa za našu crkvu i državu". A onda, u medijima, dosta širi prilog o prijemu i predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića kod patrijarha u Patrijaršijskom dvoru. Posle 40-minutnog razgovora iza zatvorenih vrata, kojem su prisustvovali i članovi Svetog arhijerejskog sinoda i republički ministar vera dr Vojislav Milovanović, kao i prilikom prijema predsednika Koštunice, premijer Đinđić je izašao pred novinare i kamere i rekao da je "glavna tema susreta bila tempo uvođenja veronauke" u naše škole, napominjući da "i naši učenici i njihovi roditelji imaju pravo izbora kao što je to u svakoj demokratskoj zemlji". Osim toga, Đinđić je predočio da se razgovaralo i o završetku radova na hramu Svetog Save na Vračaru. Obećao je da će vlada, kroz osnivanje konzorcijuma preduzeća i banaka koji uspešno posluju, pomoći završetak izgradnje ovog hrama.
       Već sutradan u Vladi Srbije održan je sastanak premijera Đinđića, ministra vera dr Vojislava Milovanovića i ministra prosvete dr Gaše Kneževića sa predstavnicima svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica na kojem je dogovoreno da se od 1. septembra, onako kako je predlagano, u prvim razredima osnovnih i srednjih škola, kao izbornim predmetom, krene s verskom nastavom. Za one koji to ne žele, predviđen je drugi alternativni predmet. Ministar Knežević predložio je da to bude predmet u kojem bi se učilo o demokratiji, ljudskim pravima i toleranciji.
       Sveti arhijerejski sinod SPC pozdravio je odluku o povratku verske nastave u škole i ocenio je kao "prekretnicu u duhovnoj i moralnoj obnovi društva". Sličan stav iznele su i druge crkve i verske zajednice.
       Za mnoge to je bilo veliko iznenađenje, jer su se kao pobornici veronauke pokazali oni koji su do sada delovali rezervisano, a oni koji su se najviše zalagali za njeno vraćanje u škole, posle pedesetpetogodišnjeg odsustva, sada su zaćutali. U javnosti je doživljeno kao da je veronauka uvedena "na mala vrata", zbog sve češće pominjane nesloge između dva najmoćnija čoveka u zemlji, jugoslovenskog predsednika Koštunice i srpskog premijera Đinđića. Naime, pošto predsednik Koštunica važi za čoveka koji je blizak patrijarhu Pavlu i ima njegovu naklonost, mnogi tumače Đinđićevu odluku o vraćanju veronauke i obećanje pomoći za završetak hrama Svetog Save kao nastojanje da se u takvoj podršci ne zaostane.
      
       Osetljivo mesto
       Javile su se i mnoge kritike na račun Đinđićeve "olako obećane brzine". Zamenik ministra prosvete u Vladi Republike Srbije Vigor Majić podneo je ostavku na tu svoju funkciju, napominjući da to "nije reakcija izazvana samim činom uvođenja novog nastavnog predmeta, već načinom na koji je to učinjeno".
       Ostavku je ponudila i Srbijanka Turajlić, pomoćnik ministra prosvete za visoko i više obrazovanje. Učinila je to, kaže, ne zato što joj smeta verska nastava, nego zato što se novi predmet uvodi u škole bez pripreme, javne rasprave i mišljenja stručnjaka. Za nju je odluka vlade o uvođenju verske nastave "žurna nagodba vlade na najosetljivijem mestu".
       "Moj utisak je da je republička vlada iz nekog razloga podlegla pritiscima. Čijim, ne želim da kažem, jer nemam dokaza. Ali, ako pogledate šta je ko pričao u poslednjih šest meseci, onda se može pretpostaviti", kaže gospođa Turajlić.
       I dodaje: "Ne može se za manje od dva meseca ozbiljno uvesti predmet za koji nema programa, za koji nema udžbenika, nema nastavnika... Dakle, pošto za njegovo uvođenje sada nema stručnih razloga, mora da ima nekih drugih, političkih."
       Gospođa Turajlić kaže da je Ministarstvo prosvete bilo uključeno u konsultacije oko eventualnog uvođenja veronauke, ali da su oni uvek isticali da to mora dobro da se razmotri, "da treba da prođe dovoljno vremena da se svi konsultuju, da se napravi plan i program i da se vidi šta može da se predaje". Tvrdili su da nastava eventualno može da počne tek sledeće 2002-2003. školske godine. Na kraju je ispalo, kako napominje, da su "samo obavešteni" da nastava počinje 1. septembra 2001. godine.
       Ministar Gašo Knežević kaže da razume "pedagoške obzire" dvoje svojih saradnika, ali da njihove ostavke ne prihvata.
       Napominje da je u vladi o ovom pitanju bio u manjini i ističe: "Odluka o veronauci je apsolutno doneta na političkom nivou, bez uzimanja u obzir bilo kojih pedagoških zahteva. Mislim da je tome doprineo jedan agresivan stav verskih zajednica, a da je ova odluka, zapravo, pokušaj srpske vlade da ne napravi još jednu podelu u Srbiji, pored mnogih koje već postoje."
       Gospodin Knežević naglašava da Ministarstvo prosvete nikada nije bilo protiv veronauke, kao predmeta, ali su hteli da to bude bez žurbe i po proceduri koja je potrebna za uvođenje novog predmeta. Svi njihovi zahtevi su, kaže, odbijeni, pre svega od verskih zajednica. Nije prihvaćen ni njihov naknadni predlog da nastava počne od drugog polugodišta nastupajuće školske godine.
       Na kraju, Ministarstvo prosvete prepustilo je Ministarstvu vera da, u saradnji sa crkvama i verskim zajednicama, napravi plan i program i da reše sva tehnička pitanja oko verske nastave, a Ministarstvo prosvete zadržalo je za sebe da, u saradnji sa nevladinim organizacijama, uradi plan i program alternativnog predmeta "Obrazovanja za demokratiju, LJudska prava i toleranciju".
       Takva podela posla je i pri izradi udžbenika i izboru predavača. Konkretno, crkve i verske zajednice, svaka za svoju nastavu, određuju predavače i izdaju udžbenike, s tim što Ministarstvo prosvete insistira da međusobno, jedni drugima, daju recenzije. Ministarstvo prosvete imaće i poslednju reč u davanju saglasnosti na plan, program i udžbenik i obavljaće inspekciju celokupnog predmeta. Nastavu će finansirati država, ali pošto za ovu godinu stavke u budžetu za to nema, onda će verovatno za početak novac biti upotrebljen iz stranih donacija.
       Crkve i verske zajednice demantuju sumnjičenja iz Ministarstva prosvete i ističu da će biti potpuno spremne za redovan početak verske nastave.
      
       Hrišćanska slika sveta
       Predsednik Komisije Srpske pravoslavne crkve za izradu nastavnog plana i programa veronauke vladika Ignjatije, episkop braničevski, kaže da se ne bi dizala tolika prašina oko vraćanja veronauke u škole da ona nije uopšte ukidana. "Oni koji su je tada ukinuli, sada se bune što je vraćena. Sasvim je legalno pravo onih koji veruju, da imaju pravo na versko obrazovanje."
       Srpska pravoslavna crkva predložila je da alternativni predmet veronauci bude - etika, po uzoru na program više evropskih zemalja. Vladika Ignjatije ne osporava pravo Ministarstvu prosvete da odredi i neki drugi alternativni predmet, ali kaže da je pomalo bio iznenađen kada je čuo da će se alternativno izučavati ljudska prava i demokratija, "kao da veronauka uskraćuje ljudska prava i demokratiju".
       Vladika Ignjatije priprema udžbenik za osnovce, ali, u saradnji sa grupom profesora, i udžbenik za srednjoškolce. Siguran je da će stići na vreme. I unapred predočava njihov sadržaj.
       Za prvake osnovnih škola zamišljeno je da to bude knjiga u slikama, da se deci što jasnije predoči da je sve što postoji stvorio Bog, da je sve dobro i da je sve stvoreno za večnost. Jednostavno, cilj je da se deci predstavi na jedan drugi način svet, Božji svet, i da je sve u njemu važno, da smo svi važni, ali da se svako svojom službom iskazuje i da se tako dobija zajednička kosmička služba, gde sve služi jedno drugome i istovremeno teži ka Bogu.
       Srednjoškolcima se predočava viđenje sveta iz perspektive ličnih odnosa, kako on izgleda kada je čovek vezan za jedno biće, kako se doživljavaju razni problemi sa kojima se čovek susreće, život, smrt.
       Odluka je doneta, nastava će sasvim sigurno početi kako je i dogovoreno, od početka nove školske godine, a tada će biti jasnije ko je bio u pravu.
      
       JOVAN JANJIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu