("Kfor je gazda", NIN br. 2635, "Istorija se nije ponovila, gazde će se menjati", NIN br. 2636)

      U NIN-u od 28. juna 2001. godine pukovnici mr Božidar Forca i dr Mitar Kovač, saradnici Instituta radnih veština GŠ VJ, kako su se potpisali, pokušali su da u devet tačaka dovedu u pitanje zvaničnu politiku i rezultate postignute u rešavanju problema na jugu Srbije, apostrofirajući posebno rad i stavove predsednika Koordinacionog tela dr Nebojše Čovića.
       S obzirom na to da je gospodin Čović u narednom broju NIN-a argumentovano i jasno razotkrio loše namere i (be)smisao napisanog, mislim da se na taj deo ne treba vraćati. Međutim, zaslužuju pažnju pitanja koja je gospodin Čović postavio na kraju, pa želim da čitaocima ponudim neke činjenice u vezi s tim.
       Prvo pitanje je da li su potpisnici teksta zaista njegovi autori ili samo priređivači i da li su sličan protivstav imali na ocene svojih šefova o pobedi VJ u ratu sa NATO-om 1999. godine. Moguće je da su potpisnici i autori teksta, sami ili, verovatnije, u saradnji sa još nekim, ali je sasvim sigurno da je tekst pisan, pa i za NIN priređen, po naređenju generala Nebojše Pavkovića. Zašto? Zato što u normalnoj zemlji i vojsci nikome ne bi smelo ni na pamet da padne da dovodi u pitanje i nipodaštava rezultate državne politike, a još manje da to uradi i javno - a da za to ne odgovara - bez naloga i zaštite od strane načelnika Generalštaba. Nažalost, u ovoj zemlji čuda i pozorištu apsurda i to je moguće i tako će biti dok načelnik Generalštaba bude Pavković i dok on bude pod zaštitom Vojislava Koštunice. Za to vreme, naravno, u Generalštabu će važiti Slobina, Pavkovićeva i Ojdanićeva istina o Kosovu i Metohiji.
       Mislim da je ovim jasno odgovoreno i na drugo pitanje: po čijem nalogu je tekst pisan i čiji interesi se time štite.
       Što se tiče pitanja: zašto neki krugovi u VJ uspeh na jugu Srbije minimiziraju i više analiziraju nego neuspeh na Kosovu i Metohiji, odgovor je takođe jasan. Oni su Miloševića ohrabrivali i podsticali da zemlju i narod izloži oštrici mača NATO-a i obećali mu pobedu. Oni su autori operativnog plana, koji su realizovali pod sigurnom rukom voljenog vrhovnog komandanta. Oni su sa svojim vrhovnim komandantom slavili pobedu, dobili za to položaje, činove, odlikovanja i plakete, ali i stanove (čitaj: vile), automobile i ko zna šta još. Za razliku od Kosova i Metohije, na jugu Srbije se sprovodila neka nova politika, koju oni ne razumeju, a bili su prisutni i neki drugi ljudi, koje oni ne prihvataju. Oni su, što je vreme više prolazilo, bili sve dalje od juga Srbije, a razlika između politike i postupaka vojske na jugu Srbije i na KiM sve očiglednija.
       Iz istih razloga oni osporavaju i ulogu i učinak Združenih snaga bezbednosti, jer njima nisu komandovali na način kako su to nekada radili, a naglašavaju ulogu Treće armije i Prištinskog korpusa, kojima su oni komandovali na KiM.
       Pošto oni novu politiku, nove ljude i namenske snage angažovane na jugu Srbije doživljavaju kao strana tela i negiraju postignute rezultate, razumljivo je i da bi ti ljudi u Generalštabu sada rado drugima prepustili odgovornost za kontrolu administrativne granice sa KiM i slično.
       I na kraju, odgovor na ova pitanja ne bi bio potpun ako se ne bi naglasila posebna uloga u "proizvodnji" ovakvih i sličnih tekstova potpisanog puk. mr Božidara Force. On je, javna je tajna, uz još neke iz "slavne" Službe za informisanje GŠ, glavni Pavkovićev proskriber. Pavković okom - Forca olovkom. Pavković kaže ko je žrtva, šta želi i na čemu je težište - ostalo je Forcin posao. Istina, činjenice, moral, ljudsko dostojanstvo i oficirska čast kao da ne postoje.
      
       DRAGAN VUKŠIĆ,
       član Predsedništva Pokreta za demokratsku Srbiju i narodni poslanik