Ima li smisla doslovce štampati reči građana “zapanjenih sa dešavanjima i obrtima”

      Svako ko je ikada radio u nekoj redakciji zna da pisma čitalaca, odnosno njihova priprema za štampu, znače dosta posla za urednika ili lektora. Pre svega zato što većina čitalaca ne razmišlja o prostoru, pa počinje sasvim suvišnim uvodima u stilu “Redovno pratim vaš list i nalazim da je zanimljiv i informativan, ali...” S druge strane, mnogi su davno završili školu, a odonda su uzimali pero u ruke samo da popune ukrštene reči. Stoga je nužno doterati stil, gramatiku i pravopis, kako bi ono što se štampa bilo dostojno objavljivanja.
       Takvih problema nemaju urednici “Glasa javnosti”. Držeći se valjda devize svog lista, “Mi ne ulepšavamo stvarnost”, oni pisma čitalaca šalju u štampariju bez izmene. Otuda čitamo i ovakve rečenice: “Prikazuju kako, eto, ravnopravno brinu o svima, tj. u Evropi štite muslimane od krvožednih Srba valjda se nadaju da će im Palestinci oprostiti. Udaranje šamara Rusiji čija smo mi pravoslavna braća, kako NU Times reče već desetinu puta.” Ili: “Mi korisnici tekućih računa ‘Slavija’ banke, ne znam zbog čega, i prošlu polovinu penzije 3/2 poštar je doneo na kućnu adresu tek 11. juna, a ovu poslednju 4/1, iako je danas 27. juna još nismo dobili.” Ili: “Crnogorci bolje zarađuju i imaju puno nižih cena od Jugoslovenskih: mleko 60 fen. 18 din. Isti kvalitet mleka u Jugoslaviji je 21 din = 70 fen. u stvari mi ‘Jugosloveni’ ne znamo ni ko smo ni šta smo?”
       Štaviše, usled štamparskih grešaka kojih je “Glas” prepun, štampana verzija pisma katkad ispadne gora od originalne. U rečenici “Vlada Srbije odnosno Đinđić doveden u vremenski škripac, ponovo se isto kao i svojevremeno Slobodan Milošević: krši odgovarajuće pozitivne propise” - biće da je čitalac napisao “ponaša” a ne “ponovo”. U rečenici “Ako sam pogrešio, u ovoj činjenici voleo bih da me neko demantujete” očigledno su dva poslednja slova suvišna, mada i posle njihovog uklanjanja smisao i interpunkcija ostaju sakati. Rečenica je iz pisma jednog Srbina iz dijaspore, koji se obraća “predsedniku Koštunici, čijem sam se dolaskom na čelo države jako obradovao” i kaže da njegovi zemljaci “gledaju zapanjeni sa dešavanjima i obrtima u našoj dragoj zemlji”.
       Suprotnu krajnost predstavlja pismo jedne čitateljke iz Pariza, s titulom “dr”. Komentarišući trenutno stanje u Srbiji, ona upotrebljava engleski izraz “NJhdž not”, francuski “ŕ sens uniljue”, pominje DŽeremija Bentama, bentamovce, Kanta, Monteskijea, Iljfa i Petrova, DŽingis Kana, “jakobinsku mašinu”, “internacionalnog idiota B.H. Levija”, “školarce prof. DŽona Smita” i očekuje da sve aluzije razumemo, bez objašnjenja i fusnota. Lepo je videti da neko ima tako visoko mišljenje o erudiciji čitalačke publike.
       U broju od 5. jula objavljeno je pismo pod simptomatičnim naslovom: “Mnogo ste grešni”. U potpisu - Dobrica Ćosić. Uglednog pisca naveo je na reagovanje tekst njegovog izlaganja na tribini “Srbija i Evropa” u Kruševcu, objavljen u “Glasu” pet dana ranije. Objavljen je na osnovu magnetofonskog zapisa, slobodno prepravljenog i prepričanog. Pri tom je “imanencija ljudskog kolektivnog bivstvovanja” postala “emanencija”, reč dosad nezabeležena u rečnicima. Umesto “Malro kaže da je u 14. veku najlepša evropska građevina Gračanica” ispalo je da to “u 14. veku barok kaže” (!). U rečenici “Dečani su prvi kulturnoistorijski spomenik na kom se srela Vizantija i romanika” poslednja reč je izmenjena u “romantika”.
       Zamerajući dopisniku “Glasa” što tekst usmenog izlaganja nije pre objavljivanja ponudio govorniku na autorizaciju, Ćosić je u pismu napisao: “Poštujem njegovo pravo da iz izgovorenog uzme za novine ono što on smatra da zaslužuje da se objavi. Ali ne razumem pravo na nebrižljivo preslušavanje svog kasetofona, na slobodno spajanje sadržajnih fragmenata i rečenica, čime je oštećen njihov smisao; ne razumem pravo na preformulisanje preslušanog i nerazumevanje izgovorenih pojmova...”
       Iz ovog primera se vidi kako rade vešti novinari. Da su kojim slučajem tekst izlaganja objavili bez greške, nikada ne bi doživeli da im se u listu javi Dobrica Ćosić, poslednji čovek kome je potrebno da se reklamira preko pisama redakciji!