Traži se direktor koji će ovu medijsku kuću, između ostalog, uvesti u najavljeni proces transformacije

      Raspisivanjem konkursa za mesto direktora, Studio B napravio je korak više ka sređivanju situacije u svom dvorištu.
       Slobodan Arežina, i vršilac dužnosti direktora i glavni i odgovorni urednik, opštom saglasnošću Upravnog odbora izabran je pre nekoliko meseci, pošto je tadašnji konkurs propao. Propao je zato što je osnivač, Skupština Beograda, odbacila kandidaturu Bojana Selimovića, koji je na nesuđenoj funkciji trebalo da nasledi danas gradonačelnicu Radmilu Hrustanović.
       Upravni odbor Studija B, u čijoj je nadležnosti razmatranje prijava s konkursa, da bi, potom, Skupštini predložio kandidata, dugo se nije sastajao iz posle prethodnog, neuspelog konkursa. Na sednici od prošlog utorka pak doneta je odluka o raspisivanju novog konkursa.
       Indikativno je da je jedini prisutni član UO iz Demokratske stranke (od ukupno četiri) glasao protiv, dok su dva člana Demokratske stranke Srbije (od ukupno dva) glasala - za novi konkurs. LJiljana Obradović, član UO iz DSS-a, ujedno i gradski sekretar za informisanje, kaže za NIN da inicijativa nije bila njihova, ali da su je, kao i članovi UO iz redova zaposlenih, nedvosmisleno podržali. Dakle, postoje li političke konotacije u neusaglašenim glasovima: “Za sada ih ne vidim. Nisam stekla utisak da smo se ispolarizovali, bar ne na prvi pogled”, odgovara LJiljana Obradović, naglašavajući da ni na sednici Izvršnog odbora Skupštine grada od prošlog petka nije bilo “političkih nedoumica” po tom pitanju.
       Predsednik Upravnog odbora Zoran Ostojić smatra da prvo treba da se vidi šta će biti s transformacijom kuće, šta će na predstojećem tenderu za frekvencije tražiti. S druge strane, zašto nije rano za konkurs? “Studio B se nalazi pred ključnim odlukama i prirodnije je da u te aktivnosti ide s nekim ko nije v.d. već generalni direktor.”
       Govoreći o budućem statusu Studija B, za koji je, inače, na poslednjoj sednici gradske vlade rečeno da je višemilionski gubitaš - u igri je pet mogućih opcija. Studio B može biti lokalna komercijalna TV, ili lokalni javni servis. Međutim, Ostojić objašnjava da Studio B nije lokalna televizija i da Beograd nije opština, nego grad.
       Dalje, može biti regionalna komercijalna televizija, ili regionalni javni servis. Takođe, može biti i nacionalna komercijalna TV (opcija nacionalni javni servis nije moguća, pozicija pripada Radio-televiziji Srbije). A u tom slučaju, promenio bi se i vlasnik, odnosno stopostotni vlasnik ne bi bila Skupština Beograda, koja jeste to od 1996. zahvaljujući tadašnjoj odluci socijalista. Ostojić dodaje da bi skupštini eventualno pripalo do 20 odsto vlasništva. Naravno, očekuje se da u mešovitom vlasništvu, “gde niko ne bi imao većinu”, učestvuje i strani kapital, “strateški partner”, kako se to danas moderno kaže.
       Kako stvari stoje, dve najprihvatljivije varijante su: regionalni javni servis i nacionalna komercijalna TV (“punili bi budžet, umesto što ga sada prazne”). “Studio B treba ekonomski da preživi, da bude dobra televizija, da zadrži svoj dominantni informativni program. Treba da zaradi novac koje će pokrivati taj informativni program i donositi dobit vlasnicima”, ocenjuje Ostojić.
       Konkurs za novog direktora objavljen je u ponedeljak, trajaće 15 dana. Posle toga, Upravni odbor imaće jedan mesec za razmatranje prijava. Poslednji potez pripada Skupštini Beograda.
      
       ANA VUČKOVIĆ