Na inauguraciji nije promakla rečenica novog predsednika dr Žaka Roga: “Ubuduće radiću više timski za razliku od svog prethodnika”

      U Moskvi je poslednjeg dana 112. sednice Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) izabran osmi predsednik najmoćnije svetske sportske organizacije. Novi predsednik 59-godišnji belgijski hirurg Žak Rog izabran je u drugom krugu (elektronsko brojanje - 59 od 110) većinom glasova. U igri je bilo pet kandidata, a dr Žak Rog je i pre izbora važio za kandidata broj jedan, jer kao predsednik Asocijacije nacionalnih olimpijskih komiteta Evrope i koordinator Letnjih olimpijskih igara 2000. u Sidneju i budućih 2004. u Atini, imao je moćnu podršku u ove dve strukture. Sam dr Rog imao je bogatu sportsku karijeru, što nije bila baš mala prednost nad ostalim kandidatima. Učestvovao je na tri olimpijade - 1968. u Sjudad Meksiku, 1972. u Minhenu i 1976. u Montrealu kao reprezentativac Belgije u jedrenju, a takođe niz godina bio je kapiten ragbi reprezentacije ove zemlje!
       Opšti utisak je da je i sam Huan Antonio Samaran, dojučerašnji predsednik MOK-a, bio posebno zadovoljan izbornim događajima u Moskvi, jer je ostao doživotni predsednik, ali mu je i omogućeno da do kraja života može da prisustvuje sastancima Izvršnog odbora. Na ovoj sednici Samaran je uspeo da progura i svog sina Huana Samarana Salisača Juniora u komitet MOK-a iako se ovaj nikada nije bavio sportom. Znači, uticaj seniora u MOK-u i ubuduće neće biti mnogo manji od prethodnog. Pa ipak, na inauguraciji nije promakla rečenica novog predsednika dr Žaka Roga: “Ubuduće radiću više timski za razliku od svog prethodnika.”
      
       Bojkoti
       Interesantno da je dr Rog drugi Belgijanac predsednik MOK-a. Prvi je u periodu od 1925. do 1942. bio konte Anri de Bale Latur, koji je zamenio najslavnijeg među osmoricom. To je Pjer de Fredi, baron de Kuberten. Sticajem okolnosti, Samaranova vladavina u MOK-u počela je u Moskvi pre dvadeset i jedne godine, u doba žestokog hladnog rata, bojkota igara, razjedinjenosti svetskog olimpijskog pokreta, grubim mešanjem politike u sport, ali i robovanju principima amaterizma.
       U uskim krugovima moćnika MOK-a nekadašnji miljenik Frankovog režima španski ambasador u SSSR-u (za vreme Staljina) i u Mongoliji, profesor ekonomije Huan Antonio Samaran bio je prihvaćen kao čovek koji može da spasi olimpijski pokret od bankrota. Školovan da “pravi novac”, Samaran se na startu svog mandata suočio sa bojkotom Olimpijskih igara 1980. u Moskvi.
      
       Problemi
       DŽimi Karter, tadašnji predsednik SAD, upozorio je MOK da ako se trupe SSSR-a ne povuku iz Avganistana, da će zabraniti sportistima svoje zemlje učešće na Olimpijskim igrama u Moskvi. Samaran je uložio veliki napor da kroz pregovore sa SAD i “satelitima” razbije bojkot. Diplomatska umešnost Samarana samo je donekle bila uspešna. Imao je podršku Sandra Pertinija, tadašnjeg predsednika Italije, i Nacionalnog olimpijskog komiteta Velike Britanije. Velike probleme zadavala mu je Margaret Tačer, engleski premijer, koja je stala uz Kartera. U Moskvu su, ipak, stigli sportisti iz Italije, Velike Britanije, Francuske, Australije i Brazila, ali je 58 zemalja bojkotovalo igre. Učestvovali su sportisti iz uglavnom siromašnih država (81) kojima je organizator platio sve troškove!
       Samaran nije imao iluzije posle bojkota Olimpijskih igara u Moskvi da će SSSR sedeti skrštenih ruku. Kako danas tvrde neki analitičari, predsednik MOK-a je pokušao da sondira teren, za lansiranje ideje da se igre 1984. u Los Anđelesu presele na neki drugi meridijan. “Istočni blok” je bojkot uveliko pripremao uz dozu velike političke pretnje. Značajnu ulogu, međutim, odigrala je činjenica da su Olimpijske igre počele da donose ogromna finansijska sredstva od televizijskih prava i marketinga i da je najveći broj sponzora upravo bio u SAD. Znači, nije bilo ni govora da se igre ne održe u Americi. Sovjeti su u sadejstvu svojih “satelita” bojkotovali Igre u Los Anđelesu.
      
       Korupcija
       U vezi s televizijskim pravima postalo je jasno da su Olimpijske igre “zlatna koka”. Zato je, valjda, olimpijska ideja ujedinila više zemalja nego Ujedinjene nacije. Na igrama u Seulu 1988. stigli su i prvi sportisti profesionalci, a sa njima poraslo je interesovanje, koje je već bilo u opadanju, za ovo takmičenje planete. Olimpijske igre postale su veliki biznis u trci za izbor domaćina igara. Takvu priliku, na primer, izgubio je Beograd za Olimpijske igre 1992.
       Svi se slažu da su Samaran i saradnici iz MOK-a od Seula do Sidneja 2000. na osnovu ugovora od televizijskih prava napravili veoma uspešnu firmu. Međutim, doping skandal u Seulu i kasnije skandal sa podmićivanjem glasova u kandidaturi Solt Lejk Sitija za Zimske igre 2002. doveli su do ogoljavanja zakulisnih radnji pri izboru domaćina igara.
       Mnogi su već tada očekivali pad i tražili smenu Huana Antonija Samarana. Nekadašnji diplomatski lisac se izvukao i zahtevao nove reforme u MOK-u. Posle istrage, etička komisija i MOK su isključili kompromitovane članove, a mandati su bili ograničeni...
       Novi, osmi predsednik MOK-a dr Žak Rog istakao je da će za razliku od svog prethodnika raditi timski, ali da li će slušati i dalje doživotnog predsednika Huana Antonija markiza de Samarana, pokazaće vreme.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ