|
“Ako sam ukrao milion i po, to znači da je luksuzna zgrada podignuta za 600 maraka po kvadratu. Gde imate luksuz za te pare?”
Posle sedmodnevnog boravka u pritvoru Veselin Jovićević, bivši direktor Uprave pijaca Beograd, pušten je na slobodu. Saslušani su svi svedoci tako da je razlog koji je naveden za pritvaranje - sprečavanje uticaja na svedoke - prestao da postoji. Međutim, Jovićević smatra da takav razlog nikada nije ni postojao. Za svoje lišavanje slobode prosto kaže da je - nezakonito i da je to pravi razlog zbog kojeg je oslobođen.
“Pozvali su me u policiju u osam ujutru na informativni razgovor. Napisao sam izjavu da bi mi u jedanaest rekli da sam uhapšen. Posle nekoliko sati izveden sam pred istražnog sudiju gde su mi ponovo tražili izjavu. Advokati su mi savetovali da sačekam. Onda su me zadržali u zatvoru”, opisuje postupak svog hapšenja Veselin Jovićević.
Revizija
Jovićeviću se, kao što smo pisali u prošlom NIN-u, na teret stavlja pronevera oko 40 miliona dinara, u okviru izgradnje poslovnog objekta na Kvantaškoj pijaci u vrednosti 7-8 miliona maraka. Objekat je, kako takođe sumnjiče Jovićevića, prekomerno luksuzan, navodno zbog toga kako bi se veštački podigli troškovi i olakšala zloupotreba.
Jovićević, međutim, odgovara: “Ako sam od sedam miliona ukrao milion i po maraka, a objekat treba da ima sedam hiljada kvadrata, to znači da je podignut za 600 maraka po kvadratu. Pa vas pitam: da li je za te pare moguće sazidati tako luksuzan objekat?”
U stvari, priča Jovićević, do sume od 40 miliona dinara se došlo preračunavanjem od 7,1 dinara za marku. Ako bi se napravila stvarna računica, kaže, dakle da ako bi se marka obračunavala po 22 dinara koliko je stvarno koštala, onda njegova firma ne samo da ne bi bila oštećena nego bi bila na dobitku, to jest da bi oštećen bio izvođač radova. U ovom slučaju to je PBG inžinjering iz Subotice, a Jovićević koristi priliku da negira glasine da mu je Predrag Petričević, vlasnik te firme, rođak. Stvar je u tome da je u periodu gradnje bila visoka inflacija te koliko god da je plaćeno izvođaču, to je uvek realno bilo manje nego što je trebalo, kaže Jovićević.
“Sve je počelo prošle jeseni kada je novi Upravni odbor, kao prvu tačku dnevnog reda, razrešio direktora, to jest mene i rasporedio me na mesto referenta i zatražio reviziju poslovanja od specijalizovane kuće. Međutim, umesto revizije poslovanja, stiglo je nešto naslovljeno sa ‘Izveštaj o činjeničnom stanju’. To nije revizija poslovanja”, kaže Jovićević, objašnjavajući da revizija treba da utvrdi i to da li je neka firma u određenom periodu ostvarila dobit ili gubitak, čega nema u ovom izveštaju. Tako da je pravo pitanje kako je došlo do toga da se zahtev za reviziju poslovanja izmetne u “Izveštaj o činjeničnom stanju”.
Za svoje nedaće Veselin Jovićević krivi predsednika UO Uprave pijaca Beograd i direktora te firme, a to su Goran Vesić i Gordana Matijašević. Zamera im nekompetentnost i to da poslednjih šest meseci vode lični rat protiv njega, pitajući koliko je sednica Upravnog odbora održano otkako su oni na vlasti. Pozadina svega je, dodaje, lična mržnja i, pre svega, želja da se kompromituje SPO.
Podsetimo se, čitav slučaj se odvija na fonu optužbi za malverzacije počinjene u periodu vlasti SPO-a u Beogradu. SPO je saopštenjem podržao Jovićevića ali je i tu podršku pretvorio u tekst političkog obračuna sa “Đinđićem i Vesićem”, tako da je pitanje koliko je zapravo učinio uslugu svome štićeniku.
Ono što Jovićević smatra pitanjem od šireg interesa u ovom slučaju, jeste to šta nove vlasti i Uprava planiraju da učine sa Kvantaškom pijacom i pijacama uopšte. NJegova ideja je bila da se od Kvantaške pijace napravi veletržnica po ugledu na veletržnice u drugim sličnim i većim gradovima, i u tom kontekstu i treba, kaže, posmatrati izgradnju velikog objekta zbog kojeg je sada i dopao nevolje. Zgrada na Kvantaškoj pijaci je, naime, bila namenjena za prodaju robe koju je Zakon o prometu robe 1997. godine proterao sa pijace, kaže Jovićević.
Ideja veletržnica je da je to mesto gde bi se odvijao promet robe na veliko, i to sve robe, a ne samo voća i povrća kao što je to sada slučaj, dok se drugi artikli nabavljaju na drugim punktovima, poput Vilinih voda i drugim.
Vaga
Kvantaška pijaca bila je samo jedan od projekata kojima se Jovićević posvećivao. Rado ističe proširenje Banjičke pijace, izgradnju hala za mlečne proizvode, uređenje Buvljaka, sve to u njegovim mandatu kada se još ulagalo u razvoj za koji smatra da je sada zaustavljen.
Jovićević se podsmeva i uvođenju vage na ulaz Kvantaške pijace, što je učinilo novo rukovodstvo. Stvar je u tome što se za unos robe na pijacu plaća taksa od četiri procenta od procenjene vrednosti robe. Jovićević, međutim, veruje da vaga služi samo za komplikovanje života onim prodavcima koji u jednom kamionu dovoze više različitih artikala pa moraju da rastovaraju da bi izmerili jedan po jedan.
Reč je o tome da je naplata takse na pijačnoj kapiji rabota koja je vrlo podložna korupciji pa vaga treba da ima tu funkciju da tu opasnost smanji. Uvođenje vage zapravo je izraz nepoverenja novih vlasti prema načinu na koji je taksa naplaćivana ranije, ali neposrednih dokaza o zloupotrebi nema, pošto bi se ti dokazi bez sumnje već pojavili u tekućem postupku protiv bivšeg direktora Jovićevića. Tako da je “građevinska problematika” jedino čime će advokati Veselina Jovićevića imati da se bave, ako sud odluči da prihvati tužbu.
SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
|
