Posle šest decenija kraljevska porodica vratila se u dvorove na Dedinju koji su još državno vlasništvo

      S nadom da će prvi put, na svoj 56. rođendan, prespavati u dvoru prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević prešao je prag doma iz koga je jugoslovenska kraljevska porodica otišla pre više od šest decenija. Sečenju rođendanske torte u Belom dvoru prisustvovala je Aleksandrova supruga Katarina, nekoliko rođaka, telohranitelji, malobrojna pratnja, članovi Krunskog saveta i savezni premijer.
       “Želimo da se uselimo vrlo brzo. Moj cilj je da ovde ostanem i da dođu moji sinovi”, rekao je Aleksandar II Karađorđević, držeći u ruci kožnu tubu sa smotanom odlukom savezne vlade kojom se kraljevskoj porodici daje pravo korišćenja dvorova na Dedinju.
       “Ovom odlukom savezne vlade ispravljena je velika nepravda...”, rekao je između ostalog Zoran Žižić, premijer SR Jugoslavije u ostavci koji je prestolonasledniku i uručio dokument u Srpskom salonu Palate Federacije 17. jula 2001. godine.
      
       Caru carevo...
       Uistinu, pravno gledajući, odluka savezne vlade nije gotovo ništa više od lepog gesta kojim se kraljevskoj porodici stavlja do znanja da je dobrodošla u zemlju i dom na koji su, po rođenju i krvi, imali prava još početkom prošlog veka.
       “Imovina nije vraćena, za sada. U februaru mesecu narodna skupština je precizirala da će imovina biti vraćena prema posebnom zakonu, ali taj zakon još nije donet. Ovo je jedno privremeno rešenje kojim je pokušano da se posledice te nepravde iz 1947. godine smanje kako bi se na neki način ono što je bila intencija zakona, makar u nekoj meri, realizovalo», kaže arhitekta Dragomir Acović, član Krunskog veća, dodajući: “U ovom trenutku prestolonaslednik će imati prava da koristi dvorski kompleks na Dedinju kao jedini deo od one ukupne imovine koji će, kada zakon bude došao na dnevni red, biti predmet vraćanja pravim vlasnicima”.
       To znači da je prestolonaslednik samo korisnik dvorova na Dedinju i da je neko drugi vlasnik, iako je zapravo sve to vlasništvo korisnika. Sve dok se imovina ne vrati kraljevskoj porodici prestolonaslednik ne predviđa da se u dvorovima obavljaju neki veliki radovi - bilo koje vrste.
       “Biće izvršene one popravke koje su nužne da dvorski kompleks dalje ne bi propadao”, kaže Acović naglašavajući da se već sada može reći da neke instalacije nisu u dobrom stanju i da na jednom mestu krov Belog dvora popušta.
       Budući da su dvorovi na Dedinju bili održavani sve ovo vreme, može se reći da su u relativno pristojnom stanju, odnosno da tu može da se živi. Međutim, potpuni uvid u to šta sve treba popraviti i zameniti pre nego što kraljevska porodica zaista otpočne svoj život na Dedinju, biće poznat tek kada se obavi detaljan pregled objekata.
       Sve troškove (račune i sl.) će plaćati prestolonaslednik Aleksandar, odnosno kraljevska porodica. Napravljena je neka, sasvim uopštena procena koliki bi troškovi mogli da budu i kako kaže Acović prestolonaslednik je rekao da on to može da plati. Hoće li deo novca za popravke u dvorovima na Dedinju biti prikupljen od donatora, kao što su neki drugi članovi Krunskog saveta “najavili”, niko nije mogao ni da potvrdi, ni da ospori. Načelno prestolonaslednik je spreman da zadrži one koji su do sada radili na održavanju ovih objekata, ali to će zavisiti od stvarnih potreba kraljevske porodice i, naravno, sposobnosti i kvaliteta tih ljudi.
      
       Šta je uništeno, nestalo...
       Takođe, odluka o tome hoće li dvorovi na Dedinju biti otvoreni za javnost, hoće li deo dvora biti muzejski i(li) galerijski prostor, biće doneta kasnije. Posle zakona o povraćaju nacionalizovane imovine. Za ovih, skoro, šezdeset godina dovorovi su bili potpuno zatvoreni. U njih su mogli da kroče samo posvećeni članovi komunističke i postkomunističke nomenklature i nikakva nastojanja da se oni otvore za javnost, makar povremeno, nisu naišla na razumevanje.
       “Prestolonaslednik je uvek govorio da on ima nameru da te objekte učini otvorenijima nego što su oni to bili do sada”, kaže Acović, dodajući da se na osnovu inventarskih knjiga iz 1926. godine može ustanoviti šta je bilo pre Drugog svetskog rata u dvorovima na Dedinju. Za većinu predmeta sačuvani su i dokumenti koji govore o tome kad i od koga su kupljeni, ko je iz kojih sredstava platio... Potraga za slikama i umetničkim predmetima koji su nekada bili, a kojih sada nema u dvorovima - tek predstoji. Sigurno je da taj, gotovo istražni, postupak neće započeti pre donošenja pomenutog zakona.
       “Treba ustanoviti šta je sačuvano, ali nije na svom mestu. Šta je uništeno, a šta ukradeno”, kaže Acović tvrdeći da sa odmah može videti da “čitava gomila stvari koja je nekada bila sastavni deo ambijenta - sada nije tamo”.
       Oni koji su imali priliku da provire u dvorove na Dedinju, tvrde da ima predmeta posleratne umetnosti, pre svega, partizanske. U dvorovima se nalaze i predmeti koji nikada nisu bili u vlasništvu kraljevske porodice, a koji su, recimo, vlasništvo Narodnog muzeja uzeti na “pozajmicu” kako bi popunili mesta na kojima su nekada bili okačeni portreti članova kraljevske porodice drugih vladara...
       “Jedan manji broj tih slika ja sam viđao na izložbama koje je priređivao, recimo, Vojni muzej... i treba se nadati da nije sve pokradeno ili uništeno”, kaže Acović.
       Bez obzira na sve “tehničke” detalje kojima tek treba da se regulišu prava i obaveze porodice koja odnedavno može da koristi svoje dvorove, postoji spremnost i, reklo bi se, ubeđenost da upravo dom Karađorđevića treba da bude mesto gde će se okupljati najviđeniji ljudi. Za sada najkonstruktivniji plan ima Katarina, supruga Aleksandra II Karađorđevića, koja namerava da osnuje humanitarnu kancelariju koja će pomagati zdravstvenim i socijalnim službama.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ