Građanima Srbije ostaje da veruju da će i Evropljani oštre reči premijera doživeti kao i ministar Đelić: odmerenu agresivnost s rezonom

      Bivši prijatelj srpskog premijera Zorana Đinđića, koji je, doduše, u politici pogrešno kalkulisao, govorio je - “Brana se podiže kad je voda niska. To je politika, sve ostalo je panika.” Koliko je Đinđićeva oštra kritika Zapada, i nazivanje donatorske pomoći farsom, bilo politika ili panika, meriće se na apotekarskoj vagi u narednih nekoliko nedelja. Kako je najavio srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić, jedan predstavnik ECOFIN - ministara finansija EU, doputovaće u Beograd za nedelju dana da sasluša domaće argumente, a zatim bi u roku od mesec dana sadašnja odluka da se 300 miliona evra makroekonomske pomoći razdeli u tranše od 225 miliona evra za vraćanje dugova Evropskoj investicionoj banci (EIB) i 75 miliona evra pomoći za premošćavanje platno-bilansnih teškoća, možda mogla biti preispitana u korist veće direktne pomoći od još 45 miliona evra. Tako bar tvrdi Đinđić.
       Jugoslovenski i srpski reformatori koji su podržali Đinđićev oštar nastup u “Špiglu”, tempiran uoči zasedanja ministara inostranih poslova EU, koji su samo potvrdili odluku ministara finansija - nasuprot predlogu Evropske komisije koja je zastupala ono što traži i Đinđić, veruju da je srpski premijer pokazao da je političar istančanog nerva i da zna kako i kada treba reagovati. Đinđić koji je odlukom da isporuči bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, “kupio” Zapad i domaće reformatore, imaće prilike da u vrlo kratkom roku vidi koliko je to dugoročno vredelo.
       Ono što u istupu Đinđića zbunjuje, je odluka da se okomi na sporo pristizanje donacija, povodom jednog događaja koji nema nikakve veze sa Donatorskom konferencijom, niti sa srpskim budžetom, gladnim ženama i decom i besnim radnicima.
       To je, uostalom, objasnio i sam ministar finansija Božidar Đelić. “Mislim da premijer Đinđić vrši pritisak na pravi način, pa i njegovu izjavu o kašnjenju pomoći vidim kao dozu pozitivne, odmerene agresivnosti sa rezonom, koja treba da donese dobar rezultat, a ne da nas zavadi s nekim”, izjavio je on.
       Očito je da situacija sa budžetom u Srbiji nije alarmantna. Kako je rekao guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, predstavnici MMF-a smatraju da su monetarna i fiskalna disciplina prejake i da bi tu moglo doći do otpuštanja. Đelić je u utorak izjavio da nije tačno da se budžet loše puni, jer “stručnjaci ocenjuju da je ovo u tom pogledu jedna od dobrih godina, pa je trenutni suficit u srpskom budžetu milijarda i četiri stotine miliona dinara, što se nije desilo decenijama”.
       Domaći reformatori protumačili su pomirljive tonove iz Brisela kao znak da će vrlo uskoro Beogradu biti odobrena dodatna pomoć. Tim pre što su stav da se Jugoslaviji, a pre svega srpskom premijeru mora pomoći, podržale Francuska, Nemačka, Italija i Finska.
       Ne treba, međutim, ispustiti iz vida da glavne kritike na račun ministara finansija EU dolaze iz Evropske komisije za koju se pokazalo da je slabija ubeđivačka strana. Prema poslednjim vestima koje pristižu iz Brisela, odluka ministara će verovatno ostati takva kakva jeste, a ukoliko se zaista pokaže da je Beograd u teškoćama, Evropska komisija će reagovati ako za to bude prostora. Izmena bi mogla biti učinjena utoliko što bi se redosled pristizanja pomoći mogao promeniti tako da prvo stigne deo u kešu, a da novembarska tranša ode za pokrivanje kamata Evropskoj investicionoj banci (EIB).
       Pitanje je koliko je to dobro. Prema rečima Bojana Zečevića izvršnog direktora G17 Plus, izmirivanje starih obaveza prema EIB, dovešće do odobravanja novih zajmova za radove na Ibarskoj magistrali i drugim saobraćajnicama, i davanja dugoročnih zajmova jugoslovenskim izvoznim preduzećima već na jesen.
       Takvi zajmovi mogli bi uticati na pokretanje proizvodnje i izvoza koji su zamrli, što bi za Đinđićevu vladu mogla biti sporija, ali znatno dragocenija vrsta pomoći.
       Nezvanično, u Briselu se može čuti da Đinđić precenjuje sebe kad smatra da se intervjuom u jednim novinama može učiniti ozbiljan pritisak na ministre finansija EU. S obzirom da se, prema konstatacijama EU, donatorska pomoć za Jugoslaviju odobrava takvom brzinom koja još nije viđena u slučajevima drugih zemalja, mnogima su, Đinđićeve oštre reči zaparale uši. S obzirom na nasleđe kakvo ima, Srbiji bi još mnogo puta u toku narednih deset godina mogla zatrebati urgentna pomoć za izlazak iz tesnaca, i možda baš nije bilo pametno trošiti najteže reči na samom početku.
       Ne treba zaboraviti i da su isti ti reformatori koji ga podržavaju, Đinđiću ne tako davno skrenuli pažnju da ne treba da putuje u Francusku avionom svog prijatelja Milana Jankovića, niti da odseda (o trošku “Ceptera”) u “Ricu”, kad već traži pomoć za sirotu Srbiju. Đinđićevo manje ili više srećno batrganje na najgoroj i najboljoj mogućoj stolici unutar vlasti DOS, pa ni trenutno poslednja briselska epizoda, nisu, međutim, dobar razlog njegovim kritičarima unutar i van DOS-a da pokušaju da ga omalovaže. Čovek mora osećati priličnu zebnju (što bi rekao najpoznatiji haški zatvorenik) kad čuje kako Dragan Maršićanin, predsednik srpskog parlamenta, lamentira nad donacijama, a sve da bi izrazio prezir prema Zapadu i njegovom odnosu prema zemlji. A i taj prezir, samo je neka vrsta štapa da se ako je moguće dokači Đinđić i što više sroza, verovatno kao “poslušnik Zapada”.
       Takva politika u kojoj je diletantsko tretiranje sveta oko nas korišćeno samo kao produžena ruka za obračunavanje sa unutrašnjim neprijateljima već je zemlju dovelo na ivicu propasti, pa nije potrebno da isti film gledamo još jednom.
      
       TANJA JAKOBI