Rasim Ljajić, savezni ministar (u ostavci) za nacionalne i etničke zajednice

      U slučaju da nova savezna vlada, čije je formiranje u toku, nastavi procese koje je pokrenula prethodna, u septembru bi se pred sudom javnosti i parlamenta mogao naći i Nacrt zakona o nacionalnim manjinama. Moguće je da će ga javnosti i saveznim poslanicima predstaviti isti tim koji ga je pisao i isti ministar Rasim LJajić, koji je posle septembarskih promena postao ministar novoformiranog Saveznog ministarstva za nacionalne i etničke zajednice. U zadatak ovom ministarstvu tada je stavljeno da se bavi, na ovim prostorima uvek osetljivim, “poslovima koji se odnose na ostvarivanje Ustavom SRJ utvrđenih prava nacionalnih i etničkih zajednica, zaštitu i unapređenje kolektivnih i individualnih prava manjina, praćenje stanja u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih i etničkih zajednica” a sve to u skladu sa međunarodnim normama i standardima.
      
       Kako danas vidite položaj manjina u SRJ i njihov odnos sa državom u kojoj žive?
       - Odnosi većine i manjine, odnosi između države i manjina opterećeni su brojnim stereotipima. To je činjenica sa kojom se mi moramo suočiti. Kad god spomenete manjine, većina ljudi misli da je reč o predsoblju separatizma i secesionizma. Kad god spomenete državu, odnosno većinu, manjina to doživljava da je to nešto što a priori znači ugrožavanje, represiju, kršenje ljudskih i manjinskih prava. Ovde je uvek bio problem da se uspostavi balans između lojalnosti naciji kojoj se pripada i lojalnosti državi u kojoj se živi. Ukoliko ste lojalni samo prema svojoj naciji, bili ste optuživani za separatizam; ukoliko ste bili lojalni samo prema državi u kojoj živite, onda vas je vaša nacionalna manjina optuživala za izdaju nacionalnih interesa. Mislim da će naš glavni posao biti da pokažemo da je moguće istovremeno biti lojalan naciji i biti patriota u odnosu na državu u kojoj se živi. To je jedino zdrav odnos. Biće to težak posao ali ukoliko se ne postigne, imaćemo i dalje stereotipe koji dominiraju u odnosima i porast etničkih antagonizama, permanentno nepoverenje koje će opterećivati ukupne odnose u samoj državi. Uslov svih uslova jeste demokratizacija države i društva. Bez stvarne demokratizacije, bez demokratske procedure i demokratskih političkih institucija, nema ni stvarne zaštite manjina. Možemo imati najbolje zakone ali oni će se donositi u jednom nedemokratskom ambijentu i neće značiti ništa. Imaćemo veliku diskrepanciju između normativnih rešenja i političke prakse. U interesu je manjina da se ova država demokratizuje i zato svaka manjina mora učestvovati u procesima demokratizacije.
      
       Korak ka stvaranju te povoljnije klime je, pretpostavljam, i zakon o nacionalnim manjinama o kome će javnost svoj sud dati na jesen?
       - Zakon je potpuna novina u odnosu na dosadašnju regulativu jer dosad nije postojao zakon koji bi regulisao prava pripadnika nacionalnih i etničkih zajednica. Bilo je nekih pokušaja ’92, i ’93, godine; čak je nekadašnja ministarka za ljudska prava i manjine Margit Savović najavila donošenje takvog zakona ali je on na volšeban način nestao jer je tadašnja politička garnitura procenila da bi im taj zakon mogao naneti političku štetu. Ovo je prvi put da se na jedan celovit način tretira problematika manjinskih prava.
       Kritičari nove vlasti zameraju vam prenaglašenu kooperativnost i želju da se dopadnete Zapadu, tako se već i za zakon priča da će biti “demokratskiji” nego mnogi koji važe u razvijenim zemljama Evrope.
       - Bilo je prigovora i od strane eksperata Saveta Evrope i Oebsa da je zakon “suviše velikodušan”, pa i da idemo nešto više od važećih međunarodnih standarda u ovoj oblasti. Tačno je da mi idemo korak više u odnosu na Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. Ona se ograničava na poštovanje individualnih prava a mi ovim zakonom jamčimo i kolektivna prava pripadnicima nacionalnih zajednica. Nastojali smo da ispoštujemo sve međunarodne standarde u oblasti zaštite manjinskih prava ali da idemo i korak više od toga zbog ovdašnje realnosti, zbog izraženih etničkih antagonizama koji su obeležili minulu deceniju na ovom prostoru ali i zbog etničke šarolikosti ovih prostora.
       Mi spadamo među pet država u Evropi sa najvećim učešćem manjina u ukupnoj populaciji. Ovim zakonom regulišu se prava koja se tiču identiteta svake manjine i obaveza države da osigura uslove da se očuva nacionalni, kulturni i jezički identitet manjina. Širom kampanjom, u koju ćemo uskoro krenuti, pokazaćemo da donošenje zakona nije nikakav ustupak manjinama već da to predstavlja faktor stabilnosti društva i države. Takođe hoćemo da pokažemo da zakon ne donosimo zbog pritiska međunarodne zajednice već zbog potreba države da etničke razlike u državi dovede u red, koji će značiti njenu stabilnost. Hteo bih da kažem da smo na primeru juga Srbije demonstrirali na najbolji način jedan potpuno novi pristup rešavanja problema. Pokazali smo da je država ta koja mora imati inicijativu. Želimo da stvorimo takav ambijent u kome će institucije države biti prva i jedina instanca gde se ti problemi rešavaju.
       Bivša vlast je govorila da su prava manjina zagarantovana po najvišim standardima. Za to vreme su predstavnici manjina obilazili svetske metropole žaleći se, jer nije bilo razumevanja za te probleme u državi u kojoj žive. Mi menjamo osnovu rešavanja tog problema. Država uvek mora ići korak ispred i ispoštovati realne političke zahteve svake manjine, naročito one koji se odnose na očuvanje identiteta te manjinske zajednice. U suprotnom, imate internacionalizaciju krize i uplitanje međunarodne zajednice.
      
       Da li ovaj novi pristup pitanju manjina pa i novi zakon može zadovoljiti zahteve Mađara u Vojvodini, Bošnjaka u Sandžaku, Albanaca na jugu Srbije?
       - Ne postoji univerzalni ključ za rešenje problema svih manjina, posebno ne u našim uslovima. Ovde imate manjine koje broje nekoliko hiljada ljudi ali i one koje broje 400, 500 hiljada ljudi. Određena područja će zahtevati i specifična odgovarajuća rešenja. Donošenjem drugih zakona, recimo zakona o lokalnoj samoupravi, koji je takođe u pripremi, kao i kada se konsoliduju demokratske političke institucije u zemlji, očekujem da otpočne i druga faza decentralizacije vlasti koja se odnosi na regionalizaciju Srbije kao države, da ona bude konstituisana kao regionalna država sa više regionalnih jedinica na koje će biti prenet deo pravnih, političkih i ekonomskih nadležnosti.
       Naš zadatak će biti da manjine učinimo odgovornim za poslove koje će im država poveriti. Jer, dosad su manjine imale odgovornost samo prema svojoj naciji a sada, nudeći im određene poslove na upravljanje, treba da ih učinimo odgovornim i za državne poslove. Naravno, ti regioni neće biti formirani na etničkoj osnovi, on će biti uvažavan ali ne i dominantan kao kriterijum na osnovu kojih se regioni formiraju.